ISTORIČAR OTKRIO ČIME SU SE 2 SILE SLUŽILE KAKO BI POŠTO-POTO OBJAVILE RAT SRBIJI: Pribegle FABRIKOVANIM DOKAZIMA!
Foto: MINISTARSTVO ODBRANE

da li znate ovo?

ISTORIČAR OTKRIO ČIME SU SE 2 SILE SLUŽILE KAKO BI POŠTO-POTO OBJAVILE RAT SRBIJI: Pribegle FABRIKOVANIM DOKAZIMA!

Austrougarska je 28. jula redovnim telegramom objavila rat Srbiji, naveo je profesor Životić

Objavljeno:

Iako nije postojao nijedan dokaz o umešanosti Kraljevine Srbije u organizaciju i izvršenje atentata u Sarajevu 1914. godine, autrougarske i nemačke vlasti su putem propagande i fabrikovanih dokaza zvanično upirale prst u srpsku vladu, pripoveda istoričar dr Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u četvrtoj epizodi iz serijala kratkih filmova, posvećenoj dešavanjima u Srbiji između atentata i ultimatuma 28. jun - 28. jul 1914.

MINISTARSTVO ODBRANE
foto: MINISTARSTVO ODBRANE

Epizoda se može pogledati na sajtu i Jutjub kanalu Ministarstva odbrane koje je kroz 60 dokumentarno-edukativnih minijatura podseća na junaštvo i slavu srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Profesor Životić navodi da nakon što je 28. juna 1914. u Sarajevu Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, usledila je opširna istraga u okviru koje su masovno hapšeni atentatori, njihovi suizvršioci, kao i veliki broj onih koje su austrougarske vlasti označile kao njihove pomagače.

Došlo se do saznanja da je za izvršenje atentata korišćeno oružje proizvedeno u kragujevačkoj fabrici, kao i da su atentatori bili u bliskoj vezi s majorom Vojislavom Tankosićem.

MINISTARSTVO ODBRANE
foto: MINISTARSTVO ODBRANE

Srpska vlada odmah je osudila atentat. Iako nije postojao nijedan dokaz o umešanosti Kraljevine Srbije u organizaciju i izvršenje atentata, autrougarske i nemačke vlasti su putem propagande i fabrikovanih dokaza zvanično upirale prst u srpsku vladu, ističe dr Životić.

Već 5-6. jula između nemačkog kajzera Vilhema Drugog i austrougarskog cara Franca Josifa postignuta je saglasnost o početku rata. Sarajevski atentat trebalo je iskoristiti kao povod za otpočinjanje rata protiv Antante u najpogodnijem političkom i vojnom trenutku za Centralne sile, ocenjuje profesor.

Austrougarski ultimatum usledio je 23. jula. Od Kraljevine Srbije očekivalo se da u roku od 48 časova pozitivno odgovori na austrougarske zahteve. Traženo je da Srbija raspusti organizaciju "Narodna odbrana", da zabrani propagandu protiv Austrougarske, sudski goni organizatore i saučesnike u planiranju atentata i da prihvati učešće austrougarskih organa u istrazi na svojoj teritoriji.

MINISTARSTVO ODBRANE
foto: MINISTARSTVO ODBRANE

Srpska vlada je po savetu predstavnika sila Antante reagovala krajnje pomirljivo, prihvativši postavljene zahteve, izuzev traženja da austrougarski činovnici vrše istragu u Srbiji. To je bilo u suprotnosti s domaćim zakonodavstvom i narušavalo je državni suverenitet. Bila je spremna i da čitav spor preda Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

1 / 6 Foto: MINISTARSTVO ODBRANE

Usledila je hitna evakuacija Beograda, prelazak vlade u Niš 25. i početak opšte mobilizacije srpske vojske 26. jula 1914. godine. I Austrougarska je počela pripreme za rat. Rusija je stala iza Srbije, pruživši joj punu podršku.

Austrougarska je 28. jula redovnim telegramom objavila rat Srbiji, naveo je profesor Životić.

(Espreso/Kurir.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.