KOLIKO ZAISTA BRINEMO O SPOMENICIMA POSVEĆENIM DRUGOM SVETSKOM RATU? Mladi komunista o SEĆANJU na antifašizam

Najavljeno je da će spomen-park "Jajinci" biti dat na upravljanje Muzeju žrtava genocida kako bi se održalo sećanje na stradale tokom Drugog svetskog rata.

Taj potez predstavlja brigu o ljudima koji su bili žrtve nacističke okupacije, kao i o onim borkinjama i borcima koji su učestvovali u Narodno oslobodilačkom ratu, a potom i o generacijama koje trenutno žive u Srbiji, kao i o onim narednim.

Prema rečima Ane Brnabić, premijerke Republike Srbije, dodeljivanje upravljanja spomen-parka "Jajinci" jeste lice "Srbije koja ne zaboravlja svoje nedužne stradalnike, i njihovu žrtvu ugrađuje u temelje svoje slobode, nezavisnosti i samostalnosti".

Međutim, potrebno je zapitati se koliko se inače sistemski neguje sećanje na stradale tokom Drugog svetskog rata.

Sećanje na žrtve i borce

Miloš Karavezić, sekretar SKOJ-a - organizacije koja konstantno podseća na značaj NOB-a i ukazuje na važnost sećanja na žrtve Drugog svetskog rata - naveo je da organizacija "pozdravlja odluku Vlade Srbije da Spomen-park „Jajinci“ dodeli na upravljanje Muzeju žrtava genocida".

Očekujemo da će ova institucija, inače posvećena istraživanju zločina okupatora, kao i oslobodilačkoj borbi naroda sa teritorije bivše SFRJ, doprineti očuvanju samog Spomen-parka i sećanju na Srbe, Jevreje, Rome i antifašiste koji su ubijeni na ovom lokalitetu, istakao je Karavezić.

No, da li je ovo kauzalan potez svima već poznat ili pak povremena birga o žrtvama i borcima u Drugom svetskom ratu uslovljena određenim načelima sistema - pitanje je koje se samo nameće.

Prema rečima Karavezića, u pitanju je "izuzetak, a ne pravilo". Podsećajući na zanemarivanje spomenika iz perioda socijalističke Jugoslavije koje je poznato javnosti, sagovornik Espresa posebno ističe primer Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu.

Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu je nekoliko puta oskrnavljena samo u prethodne tri godine. NKPJ i SKOJ zahtevali su od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda da postavi kamere oko same Grobnice, ali taj zahtev do danas nije ispunjen, podseća naš sagovornik.

Stoga, sistemsko zanemarivanje spomenika posvećenih borcima i žrtvama Drugog svetskog rata postoji. Ipak, možemo govoriti o povremenom podsećanju na partizane i partizanke i one stradale od strane nacističkih okupatora i njihovih saradnika, te je prema Karaveziću potrebno definisati kada dolazi do glorifikovanja, a kada do zanemarivanja.

U određenim trenucima, a naročito u periodu proslave oslobođenja velikog broja gradova u Srbiji (oktobar) i pobede nad fašizmom (maj), država, želeći da se poveže sa slobodarskom i antifašističkom tradicijom našeg naroda, obnavlja pojedine spomenike i organizuje manifestacije u čast Narodnooslobodilačke borbe. Tokom ostalih meseci u godini, međutim, o spomenicima i simbolima NOB-a se ne vodi računa, dok se u isto vreme sprovodi konstantna revizija, a često i falsifikacija, istorije putem medija, ali i kroz školske udžbenike. Jedan od najboljih pokazatelja rehabilitacije zločinaca i saradnika okupatora, koja je prisutna u celoj Evropi, jeste činjenica da je naša zemlja još 2006. godine usvojila Zakone o rehabilitaciji i restituciji, čime se efektivno poništavaju presude Nirnberškog procesa, objašnjava sagovornik Espresa.

U skladu sa potrebama onih koji diktiraju politiku, dolazi, prema Karaveziću, do opasnih odstupanja od ideala antifašističke borbe koja se uzima kao temelj države Srbije.

Zašto je važno sećanje na antifašističku borbu i stradale tokom Drugog svetskog rata?

Život u sadašnjosti jedne države podrazumeva i pomirenost sa prošlošću kao i istaknuti odnos prema pobedama nad zločincima, koliko i prema sopstvenim zločinima.

Kako je Narodnooslobodilačka borba posledica hrabrosti jednog naroda u borbi protiv okupatora, a potom i temelj državnog identiteta, jasno je da je sećanje i uzdizanje borbe značajno za postavljanje ciljeva sistema.

Sećanje na antifašističku tradiciju naroda sa naših prostora naročito je potrebno danas, u vremenu jačanja fašističkih snaga u Evropi. Upravo sećanje na NOB inspiriše nove generacije za borbu protiv imperijalizma koji u današnje vreme, baš kao fašizam pre 80 godina, ugnjetava milione ljudi širom planete, zaključio je Karavezić.

Diskurs prema Drugom svetskom ratu, time, ne sme se promeniti jer se u suprotno, u krugu kanonizovanog odnosa prema borkinjama, borcima i žrtvama daje prostora onima koji gaje mržnju prema drugome.

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)