EVO PREMA KOME OSNOVCI I SREDNJOŠKOLCI IMAJU PREDRASUDE: U školama OVE GRUPE trpe najveće nasilje

Deca su od malih nogu izložena govoru mržnje najviše zahvaljujući tome što imaju pristup raznim sadržajima preko interneta. To dalje doprinosi razvijanju brojnih predrasuda, a tada se često stvaraju podeljenosti i neprijateljstva, odakle se potom rađaju brojni vidovi vršnjačkog nasilja.

U svetlu vršnjačkog nasilja, masakra u "Ribnikaru", nasilju usmerenom prema nastavnicima, poput onog u Trsteniku, danas je veliki problem je kada deca o predrasudama uče u porodičnom domu.

Deca tako stvaraju šovinističku sliku o svetu oko sebe, a još je gore kada je to slučaj u školskim klupama kada predavači indoktriniraju decu svojim negativnim stavovima o romskim, verskim, seksualnim i drugim manjinama.

Znanje uništava predrasude, ali je potrebno raditi na tome

Učenje o različitim kulturama i tradicijama takođe može obogatiti obrazovanje, omogućavajući učenicima da steknu šire perspektive i bolje razumeju globalni kontekst. Sve u svemu, interkulturalno obrazovanje igra ključnu ulogu u promovisanju tolerancije, razumevanja i inkluzivnosti, što je od vitalnog značaja za bolje obrazovanje i društvo u celini.

Aleksandar Markov, direktor Foruma beogradskih gimnazija kaže za "Blic" da je suština obrazovnog sistema podsticanje interkulturalnosti.

- To je nešto čemu mora da se teži, i to je zadatak svakog obrazovnog sistema. U praksi se javljaju takvi vidovi diskriminacije i druge slične pojave prema nekim manjinskim grupama. Negde je to naglašeno više, negde maje. Obzirom da ja predajem u gimnaziji, ja mogu da kažem da u gimnazijama nema toliko diskriminacije takve. Struktura učenika je takva da nemamo puno učenika romske manjine, a oni koju upisuju budu dobro prihvaćeni u većini slučajeva - kaže za "Blic" Markov.

On se osvrnuo na položaj LGPTQ+ populacije u školama, koja je u javnom diskursu često izložena diskriminišućim porukama, rekavši da tu diskriminacije ima, ali da ima i napretka.

- LGBTQ+ populacija je tu, ima i učenika koji se tako deklarišu, nije retkost da to javno kažu, i najčešće nemaju nekih problema, odnosno nisu izloženi nekom maltretiranju i zlostavljanju. Ali, moram da priznam da je to slučaj kod gimnazijskih učenika, u šta ja imam uvid. Po mom iskustvu to je dosta drugačije kod gimnazijskih učenika u odnosu na učenike srednjih stručnih škola gde je situacija daleko kritičnija - govori on.

Upozorava da je zasigurno da postoje neke predrasude, ali da nema fizičkog nasilja.

- Predrasude postoje i nezavisno od toga da li je neko LGBTQ+ ili ne. Prave se grupice među onima koji se pronalaze kao prijatelji, i sve dok nema nekog fizičkog i psihičkog zlostavljanja to je u redu. Ipak, važno je istaći da nasilje ne mora biti fizičko. Ono može biti i psihičko, pa tako zasigurno predrasude mogu biti jedan vid nasilja. U školi u kojoj ja radim nisu prijavljene takve situacije da ja znam - ističe on za "Blic".

"Nastavnik je ogledalo društva"

Markom kaže da je nastavnik ogledalo društva, i da to što neko radi u školi ne mora da znači da je nužno kvalitetan čovek.

- Svi smo mi robovi predrasuda na ovaj ili onaj način. Problem je kada to počne javno da se ispoljava i da se na taj način deca oblikuju u bilo kom smislu, da li u nekom nivou mržnje ili šovinizma, onda to predstavlja problem. To se rešava na taj način što se pokreće disciplinski postupak protiv nastavnika, odnosno on mora biti kažnjen. Nastavnik nema pravo da ni na koji način razdvaja učenike bez obzira na to kakav je neki njegov stav po nekom pitanju. Da li po pitanju nacionalne pripadnosti, verske pripadnosti ili po pitanju seksualnog opredeljenja - objašnjava Markov za "Blic".

On dalje govori o tome da predmeti poput građanskog, sociologije, časa odeljenskog starešine obrađuju baš onakve teme koje pospešuju interkulturalnost.

- Dobro je organizovati i radionice na kojima će deca učiti da postoje različitosti i drugačiji stavovi, odnosno trebalo bi ih vaspitavati kvalitetno, odnosno stvarati od njih kvalitetne ljude. Što se tiče tih izbornih predmeta koji su uvedeni, to je urađeno "ad hoc". Nije urađena adekvatna analiza i priprema onih koji bi trebalo da izvode te predmete. To je samo ubačeno u sistem. Ti predmeti ne verujem da će tako brzo moći da doprinesu nekim bitnijim promenama preo noći, ali kroz neko vreme izvesno je da hoće - podvlači on za "Blic"

Mladi u Srbiji netolerantni prema Romima, Albancima, LGBTQ+ populaciji, i ateistima

Kako Jelena Žunić Cicvarić, direktorka programa u Užičkom centru za prava deteta kaže za Danas, poslednjih godina izražena je netolerancija i prema mladima po pitanju verske orijentacije, pre svega, kada je u pitanju ateizam.

- Mladi smatraju da su njihovi vršnjaci koji se izjašnjavaju kao ateisti "bezbožnici", i da ne umeju dobro da razlikuju "dobro" od "zla", što svakako nas kao profesionalce navodi na to da i ova tema i te kako, u kontekstu interkulturalnog obrazovanja, treba da bude zastupljena - kaže ona.

Prema njenim rečima istraživanja su pokazala da mladi jesu netolerantni prema različitostima, posebno LGBTQ+ populaciji.

- Na prvom mestu oni su netolerantni prema svojim vršnjacima i vršnjakinjama koji su pripadnici LGBTQ+ populacije, zatim prema pripadnicima romske nacionalnosti, a iskazuju i određene negativne stavove prema pripadnicima albanske nacionalnosti - ističe Žunić Cicvarić.

Napominje da je država odgovorna da značajnije formira određene programe ili da intenzivira rad kroz obrazovni sistem.

- Na taj način bi se izrazito negativni stavovi mladih prema predstavnicima LGBTQ+ populacije, romske i albanske populacije ublažili. Država može da vidi na koji način će to da radi. Sa jedne strane imamo pokazatelje da kod mladih postoje izraženi diskriminatorni stavovi, sok sa druge nastavnici iskazuju da nemaju dovoljno kompetencija, sledstveno proizilazi da država mora da ulaže značajnije napore – ističe ona.

Prijava protiv nastavnika zbog govora mržnje

Udruženje "Da se zna" podnelo je dve prijave protiv Darka Adamova, nastavnika istorije koji predaje istoriju u tri škole u Negotinu. Kako se navodi, nastavnik Darko Adamov je na društvenim mrežama objavio snimak u kojem govori o lekciji o LGBT+ pokretu koja se nalazi u udžbeniku istorije za 8. razred osnovne škole.

- Na snimku, nastavnik Adamov potpuno pristrasno, nenaučno i suprotno zakonu, govori o tome kako on učenike i učenice na svojim časovima uči o LGBT+ pokretu, odnosno lekciji iz udžbenika iz istorije koja se bavi ovim pitanjem, pa kaže: "LGBT lobi su plaćene organizacije NATO pakta. Sastoje se od profesionalnih paradera koji imaju silan keš i koji organizovano idu po prestonicama gde krkaju, to se jede i pije, za njih je to uživancija, danima vrše svoje bahanalije..." Sve do kraja snimka, u istom maniru, govori o LGBT+ pokretu - navodi se u saopštenju ove organizacije.

Ističu da ovakvi stavovi Adamova, jasno podstiču mržnju, netrpeljivost i nasilje prema LGBT+ osobama, a naročito LGBT+ učenicama i učenicima.

- Nedopustivo je da u nastavi u školi radi neko ko otvoreno širi mržnju prema jednoj manjinskog grupi, a posebno je opasno to što širenje takvog govora posledično dovodi do porasta nasilja nad LGBT+ osobama, što smo videli i u ranijim slučajevima - dopdaju.

Da je ovo odstupanje od školskog plana i programa koji je propisalo Ministarstvo prosvete kaže i Darko Eger, direktor novobeogradske OŠ "Kneginja Milica".

- Svako odstupanje od propisanog godišnjeg plana i programa u školama koje je propisalo ministarstvo je kršenje zakona. Nastavnik može da ima svoj lični stav, ali on svoje stavove ne bi smeo da nameće učenicima, pogotovo sa ciljem diskriminacije - kaže Eger za "Blic".

Šta je interkultura, i takvo obrazovanje

Interkultura je obrazovna organizacija s jasno definisanim pedagoškim ciljevima, metodama i kurikulumom, koje su osmislili stručnjaci u oblasti obrazovanja. Pročitajte o osnovnim pojmovima i principima na kojima se zasnivaju naši programi.

Interkulturalno obrazovanje odnosi se na pedagogiju – ciljeve, sadržaj, procese učenja, metode podučavanja, silabus, materijale i ocenjivanje, čija je svrha razvoj interkulturalne kompetencija kod učenika svih uzrasta, što predstavlja osnovu za dijalog i zajednički život.

Programi interkulturalnog obrazovanja treba da uključe sledeće:

priliku da učenici iskuse kulturološke razlike, kroz direktan susret sa pripadnicima drugih kultura ili aktivnosti koje simuliraju te susrete ili dovode učenike u dodir sa različitošću

poređenje stavova i vrednosti i prepoznavanje razlika, ne u cilju vrednovanja, već razumevanja

analizu koja vodi razumevanju običaja, vrednosti i uverenja pripadnika kulturnih zajednica, kako drugih, a nakon toga i razumevanja sopstvenih u novom svetlu

prostor za strukturiranu refleksiju/promišljanje o iskustvu

kooperativnu akciju sa ljudima različitih kulturnih pripadnosti.

- Interkulturalno učenje je situacija u kojoj se učenicima koji dolaze iz različitih kulturnih sredina pomaže da uvide svoje različitosti kao izvor za razvijanje razumevanja sebe, pre nego kao odstupanje od norme. To je situacija u kojoj je svaka kultura objašnjena u kontekstu ostalih kroz proces koji stimuliše kritička promišljanja o sebi, radoznalost o drugima i razumevanje odnosa. Ovaj proces angažuje učenike na intelektualnom i emotivnom planu - kaže Roberto Rufino, počasni predsednik Evropske federacije za interkulturalno učenje.

On predlaže da je najbolji model za učenje interkulturalnosti upravo kroz međunarodnu razmenu đaka, jer je, u periodu adolescencije boravak u drugoj sredini dovodi do promene u perspektiva koje pomažu da se prihvate različitosti.

Strategija obrazovanja do 2030

Obrazovanje i vaspitanje pripadnika nacionalnih manjina je oblast koja je prepoznata u Strategiji razvoja obrazovnog sistema 2020, koju je važno dalje unapređivati kroz Strategiju razvoja i vaspitanja 2030.

U ovoj strategiji se navodi da je potrebno da se razvijaju modeli dvojezične nastave u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju; da se obezbedi da kroz programe nastave i učenja učenici većinskog naroda upoznaju kulturu nacionalnih manjina koje žive na prostoru Srbije, kao i da se obezbede uslovi za razvoj interkulturalnog obrazovanja putem primene međupredmetnog pristupa u redovnoj nastavi kao i u vannastavnim aktivnostima.

Kao važan korak u unapređivanju obrazovanja i vaspitanja nacionalnih manjina, prepoznato je i pružanje podrške nastavnicima iz redova nacionalnih manjinskih zajednica da pišu udžbenike i priručnike

- Akcenat će biti stavljen i na stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju kojim se podižu kapaciteti za unapređivanje interkulturalnosti i negovanje demokratske kulture u obrazovno-vaspitnim ustanovama, a posebno će se raditi na razvijanju i ostvarivanju programa stručnog usavršavanja nastavnika za realizaciju programa Srpski kao strani jezik i Romski jezik sa elementima nacionalne kulture - navodi se u ovoj strategiji.

Bonus video:

(Espreso/Blic)