KAD VOZOVI IDU JEDAN DRUGOM U SUSRET, ŠTA AKO MAŠINOVOĐA NE STIGNE DA PRIKOČI? Ovako je izbegnuta TRAGEDIJA

Zahvaljujući prisebnosti dispečera, prošle nedelje izbegnut je sudar dva voza na Železničkoj stanici u Zemunu. Kako funkcioniše sistem kojem je zadatak da spreči nesreću bilo da zakaže tehnika ili ljudski faktor.

Dva voza su na stanici. Oba kreću u isto vreme. Dispečeri to prate na digitalnoj tabli. Crvena linija predstavlja voz koji se kreće, a zelena putanju. U određenom trenutku, jedan voz pogrešno skreće i ide u susret drugom. Moguć je i direktan sudar. Sekunde su u pitanju. Ali, procedura je jasna i dispečeri u Telekomandnom centru u Prokopu to znaju.

Obaveštavaju Centar za daljinsko upravljanje iz kojeg se jednim klikom u potpunosti gasi struja u vozu i on se zaustavlja. Zvuči kao snimanje holivudskog filma, ali nije. Na ovaj način je pre dva dana izbegnuta tragedija.

"Mi smo stalno u komunikaciji sa mašinovođom, u smislu da ih obavestimo o nekim nepredviđenim okolnostima. Na primer, redom vožnje je predviđeno da voz ide nekim kolosekom, ako dođe do promene mi obaveštavamo unapred bez obzira što će on videti signalizaciju na terenu, mi idemo nivo više da obavsetimo njih da će on ići u skretanja, da očekuje to", objasnio je Aleksandar Jovanović, šef Telekomandnog centra.

U situacijama kada ima vremena, dispečeri obaveštavaju mašinovođu da zaustavi voz. Na velikom digitalnom panou isprati se svaki pređeni metar voza, semafor na železnici, svaki kilometar pruge, i to svakog dana 24 sata.

Semafori i svaka komanda imaju posebno dugme na tastaturi. Crvena slušalica na ekranu je znak opasne situacije. Na smeni su uvek dva dispečera, a nekad deset vozova saobraća u jednom trenutku.

Bilo kakvu smetnju na skretnici ili semaforu, oni vide i obaveste mašinovođu. Ako se utvrdi da je ugrožena bezbednost putnika, istog momenta se zovu sve službe MUP-a i Hitna pomoć.

"U Telekomandom centru rade ljudi i dispečeri koji imaju dosta godina staža, to su iskusni saobraćajci i železničari koji su imaju puno različitih situacija i zato je njima dodeljen ovaj odgovoran posao. Oni imaju obuku samo što se tiče uređaja i savremene tehnologije koja se primenju, ali su oni to davno prošli", kaže Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije.

"Soko" vozovi imaju instaliranu tehnologiju u kabini, tako da kompjuter sam prepozna situaciju na terenu, smetnje ili signale na skretnicama, i na taj način sam može da zakoči ili uspori. Kod starijih vozova, koči isključivo mašinovođa. Za svako oštećenje pruge, uključuje se i signal na tabli. Sve što ne vidi ili ne zna mašinovođa, u komandnom centru znaju.

"Ukoliko se desi da mašinovođa ne prikoči, a voz je prošao signal i znak stoj, mi imamo pružni transponder koje šalje signal lokomotivi i automatski se zavodi kočenje od strane pruge tj. vozila", kaže Aleksandar Jovanović.

Postoji još Telekomandnih centara na prugama u Srbiji, međutim, u mnogima je oprema zastarela, kažu iz Infrastrukture železnice.

Zato je u planu gradnja jedinstvenog komandnog centra koji bi pokrivao gotovo sve pruge. Ali, i tada, kao i sada, bez obzira na tehnologiju, dispečeri će i dalje biti u glavnoj ulozi.

Bonus video: SVE O KIMOVOM OKLOPNOM DVORCU NA ŠINAMA: Voz pripadao Staljinu, vagoni neprobojni, zaštićen od špijuna i ATOMSKOG UDARA

(Espreso/RTS)