"SRBI TREBA DA..." Nik Vujičić progovorio o našem narodu nakon tragedije u "Ribnikaru"

Motivacioni govornik Nik Vujičić kaže za RTS da nam je potrebna pomoć u Srbiji, ne samo kad je reč o mladima, već da sačuvamo mir na ovim prostorima. Želi i da otvori fondaciju u našoj zemlji. Želim da svi mi Srbi budućim naraštajima kažemo da nisu samo narod koji izumire, već treba da dožive duhovni preporod i da se ujedine, poručuje Vujičić.

Ovog puta Nik Vujičić došao je u Srbiju da pošalje poruku nakon tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". U intervjuu za RTS otkriva zbog čega je važno da se osmehujemo jedni drugima i da se grlimo, šta možemo naučiti buduće naraštaje, ali i ko je njemu inspiracija u životu.

Koliko su nam svima potrebni zagrljaji i u čemu se ogleda njihova moć?

Mislim da to ide ruku pod ruku sa gledanjem u oči. Suština je u tome da osećate da vas drugi vide, da vas primećuju i da vas priznaju kao osobu. Mislim da se negativan uticaj tehnologije u velikoj meri ogleda u tome što nam je, u neku ruku, stavila filtere na mozak, pa smo zaboravili kako da postupamo jedni prema drugima.

Osim toga, zbog izolacije i zavisnosti od tehnologije koje su nas pratile poslednjih nekoliko godina, mislim da je veoma važno to što opet imamo mogućnost da budemo zajednica, da se osmehujemo jedni drugima i da se grlimo.

Koliko su zagrljaji značajni mnogi su osetili i 3. maja nakon tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Zašto čuvamo zagrljaje i empatiju samo za najteže trenutke?

Mislim da to odakle dolazimo, naši koreni, naša kultura, pa čak i način ophođenja unutar porodice, sve se to razlikuje u zavisnosti od zemlje u kojoj živimo, ali ja dobro poznajem evropsku kulturu. Mi, starije generacije, u načelu preterano ne pokazujemo osećanja. A mislim da kad nam je potrebna uteha, fizički zagrljaj to nekima od nas može da pruži.

Tragedija koja je zadesila našu zemlju bila je i povod Vašeg gostovanja u subotu u Novom Sadu. O čemu ste sve govorili?

Bilo je prelepo. Tri hiljade ljudi je prisustvovalo predavanju. Hteo sam da govorim o zahvalnosti i o tome šta vera meni znači. Imajući u vidu trenutno stanje u Srbiji, mislim da nam je potrebna pomoć, ne samo kad je reč o mladima, već da treba i od boga da tražimo da sačuva mir ovde, naročito ako znamo koliko je sada teška i situacija na Kosovu.

Bili ste žrtva vršnjačkog nasilja, redovno na Vašim predavanjima govorite o tome. Kako sa mladim ljudima razgovarate o toj temi, zbog čega i dalje odbacujemo i ogovaramo druge ljude?

Želeo bih da počnem od drugog dela ovog pitanja. Mislim da je to u svima nama, u ljudskoj prirodi i da toga treba da se oslobodimo. Naime, dok posmatramo druge ljude, dok gledamo u nekoga ko je možda bogat ili privlačan, mi nesvesno ili čak svesno pomislimo: A, pa on je zgodniji, pametniji… ili tako nešto. Pomislimo kako je taj neko važniji od nas, a niko nije važniji od bilo koga drugog. Mislim i da je jedan od razloga zbog kojih neki ljudi zlostavljaju druge to što su i oni sami često kontrolisani i zlostavljani. Možda njihovi roditelji zlostavljaju jedno drugo ili neko u kući zlostavlja nekog drugog.

Dakle, neko zlostavlja mene, pa ako želim da se osećam snažno, to ću postići tako što ću ja zlostavljati nekog drugog. Zatim je tu i pogrešno shvatanje po kom ljude treba zlostavljati jer će tako očvrsnuti. To nije tačno. Mislim da uz ljubav i pažnju, ali ne tako da vas čine slabim, možete u isto vreme biti i vrlo samopouzdani i skromni, ali to nema nikakve veze sa brojem udaraca koje ste primili. To nema nikakve veze s tim. To vas ne čini jačim.

Želite da otvorite fondaciju u Srbiju, tim povodom ste se sastali sa predstavnicima Vlade. Možete li nam reći više o tome?

Evo mojih zapažanja od pre petnaest godina. Šta ako bi 250.000 ljudi izvan, recimo, Srbije, koji vole Srbiju svakog dana davali po dva evra i onda ako bi sedam miliona ljudi u Srbiji eventualno davali isto toliko, isto po dva evra kao i onih četvrt miliona ljudi? I šta bismo ovde mogli da uradimo? Ne samo u smislu filantropske pomoći, već i u vidu programa za mlade ili programa za preduzetnike?

Mi Srbi znamo koliko smo pametni. Znamo da bismo leteli samo kad bismo imali krila, ali naprosto nemamo priliku za to. Zato sada kroz fondaciju želimo da izgradimo bolje odnose. Sve ovo je još u začetku i malog obima. Štaviše, nisam ni mislio da išta o ovome govorim u medijima, ali sam u Novom Sadu osetio potrebu da to kažem i to je sada javno. Želeo sam da ljudi znaju da to nije tek nešto o čemu govorim, da tu nisam ja bitan, već da želim da svi mi Srbi budućim naraštajima Srba kažemo da nisu samo narod koji izumire, već treba da dožive duhovni preporod, znajući da je bog uz nas bez obzira na ono što nas čeka, i da se ujedine.

Da ne stoje po strani dok se bogati bogate, a vlade drugih zemalja zarađuju na lepotama Srbije, već da se postaramo da budući naraštaji znaju kako da pokrenu sopstveni posao i da neprofitne organizacije, koje već sada obavljaju sjajan i veliki posao, ohrabrimo da rastu i da se razvijaju, ako budu imale malo više novca i bolju infrastrukturu.

Sedmi put ste u Srbiji. Do sada ste držali motivacione govore u 79 zemalja. Kažete da je vaša životna misija da kroz predavanja inspirišete druge ljude da nikada ne odsutaju. A ko vas inspiriše?

Mama i tata su mi bili najveće nadahnuće u detinjstvu i tokom tinejdžerskih godina. Mama mi je i dalje živa i mnogo je volim. Supruga mi je takođe velika inspiracija, kao i naše prijateljstvo i ljubav. Mi shvatamo da je naš brak poput biljke, a ako biljku ne zalivamo, ona će uvenuti. Mnogi se okrenu drogama, alkoholu, preljubi, zavisnosti od pornografije… Moramo da očistimo svoje domove od toga ako je to ono što se dešava u našem srcu, jer kad drvo umre, to onda utiče na celu porodicu. Ali, ako je brak snažan, onda su i deca snažna.

Bonus video:

(Espreso / RTS)