STIŽE NAM "PRAUNUK" OMIKRONA: Dolazi nova podvarijanta PIROLA, a zbog jedne stvari bi MNOGI MOGLI DA SE ZARAZE!

Iako su još uvek prisutni „Kraken“ i „Eris“, omikron je dobio još jednu svoju podvarijantu, nezvanično nazvanu „Pirola“ koja se značajno razlikuje od svojih prethodnika, zbog čega je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila kao "varijantu pod nadzorom", a to znači da u svim zemljama treba da bude praćena i da se o njenim mutacijama, ukoliko budu otkrivene, očekuju izveštaji.

Njoj je predhodila i podvarijanta „Arkturus“, koji se pojavio u martu ove godine, međutim, osim uobičajenih simptoma, a to su curenje ili zapušen nos, glavobilja, umor, upaljeno grlo, kijavica, nije izazvao teže simptome, osim konjuktivitisa u pojedinim slučajevima, te je prošao i prilično nezapaženo.

U Srbiji je u poslednjih sedam dana potvrđeno 686 slučajeva Covid-19 od 4.705 testiranih osoba, međutim, od koje podvarijante su ljudi oboleli nije poznato, mada postoji velika verovatnoća da se radi o prethodnicima „Pirole“.

Naš stručnjak koji prati epidemiološku situaciju u svetu i kod nas i nove sojeve virusa korona, epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici, kaž da je „Pirola“, tačnije BA.2.86, otkrivena prvo u Danskoj 24. jula ove godine, i zanimljivo je da su nakon Danaca, samo nekoliko dana kasnije njegovo prisustvo otkrili u SAD-u, Velikoj Britaniji i Izraelu.

U odnosu na „Kraken“, 36 promena

- Već krajem jula otkriveno je da je „Pirola“ u odnosu na virus koji je proletos bio vrlo dominantan i u Srbiji, a to je „Kraken“, ima 36 novih mutacija. „Kraken“ smo verovatno svi imali proletos, teško ga je bilo izbeći, samo zavisi od kliničke slike da li se neko javio lekaru ili nije, i u odnosu na njega novi podsoj ima 36 promena. To su mutacije „S“ proteina koji je najznačajniji deo koji ima Covid-19 i pomoću tog proteina on ulazi u naše ćelije i izaziva oboljenje. Dakle, taj „S“ protein se promenio na 36 mesta i zato ga je zanimljivo pratiti i zato ga svet prati – kaže dr Nebojša Bohucki.

Prema njegovim rečima, ubrzo je „Pirola“ otkrivena u desetak zemalja, čak je stigla i do Južnoafričke Republike i Tajlanda. Nema razloga da ne zahvati ceo svet u najskorijem periodu, a na pitanje da li je ima kod nas, dr Bohucki kaže da „s obzirom da je već nekoliko evropskih zemalja ima i to nekoliko nedelja unazad i brzo se širi – verovatno je prisutna“.

- Nema je samo tamo gde se ne traži. „Pirola“ će polako da istisne postojeće kovid viruse, samo je pitanje u kojoj meri, jer „Kraken“ je i dalje prisutan, a od februara ove godine polako je svoje mesto dobio i „Eris“, i on je tu. „Eris“ je do 17 i do 20 odsto prisutan prema podacima zapadnih zemalja. Sada će se i „Pirola“ širiti. Jedini podatak znamo za Švajcarsku, a to je 2 odsto od svih kovid virusa i svaki 50. oboleli, a to je malo, ali znamo da je takav početak, uvek - kaže dr Nebojša Bohucki i ističe da trenutno imamo borbu postojećih mutanata, sojeva i podvarijanti, a šta će biti – videćemo!

Kaskamo za vakcinama

Prema poslednjim informacijama, kaže epidemiolog, nema podataka da „Pirola“ dovodi do teže kliničke slike, da raste broj hospitalizovanih ili broj umrlih. Procentualna zastupljenost u odnosu na sve viruse je najniža, ali treba biti ipak oprezan i zbog toga je SZO rekla da treba posmatrati pomno ovaj virus da bi videli šta će biti kada bude dominantniji, kada ne bude 2, već 20 ili 50 odsto obolelih.

-„Fajzer“ je na osnovu „Krakena“ napravio vakcinu, ta vakcina postoji, nije još distribuirana, ali se očekuje. A s obzirom da „Pirola“ ima 36 mutacija u odnosu na „Kraken“ znači da smo opet zakasnili sa vakcinom, ali to je viđeno i uvek se to dešava. Nauka napravi vakcinu, ali virus ne miruje i menja se. U Srbiji imamo bivalentnu vakcinu na osnovu podvarijante omikrona BA 4 i BA 5. Svako ko želi da se busterizuje i uzme dodatnu dozu može da uzme tu vakcinu, a „Pirola“ je BA.2.86., očigledno da su drugi brojevi i u samoj oznaci. Preporuka je da se radi busterizacija sa onim što imamo, a još bolje će biti ako i kod nas dođe vakcina protiv „Krakena“ – objašnjava dr Bohucki.

Ko je u najvećem riziku?

On smatra da je moguće da se vrati trend nošenja maski, jer je to univerzalno sredstvo prevencije i kada ima vakcine i kada je nema, jer maska je uvek dobrodošla. Ali, da li ćemo ih zaista nositi ponovo to ne može da se kaže, čak i ako iz sveta dolaze informacije i izjave da nas sigurno čekaju maske.

-To je jako hrabro iskakanje i izjava. Ne znamo sada da li ćemo nositi maske, zavisi od toga koliko će se pokazati teška „Pirola“, odnosno oboljenje koje dovodi, a to ćemo znati kada se od nje masovnije bude oboljevalo, imaćemo spektar kliničkih slika i znaćemo koliko je realno vraćanje maski. U svakom slučaju, na oprezu treba da su starije osobe jer su same godine faktor rizika, zatim hronično oboleli, pre svega respiratornog sistema, ali i dijabetičari, gojazne osobe, osobe sa hipertenzijom i drugi - kaže dr Bohucki.

Za epidemiološku situaciju COVID-19 u Severnobačkom okrugu kaže da je povoljna, u Subotici su samo dve obolele osobe, u Malom Iđošu tri, u Bačkoj Topoli nema obolelih.

-Pošto su kovid ambulante ukinute, svaki oboleli treba da se javi svom izabranom lekaru, a ako izabrani lekar želi da potvrdi dijagnozu oboljenja onda se radi PCR testiranje u Zavodu za javno zdravlje u Subotici. Testiranje brzim antigenskim testovima se više ne radi, ne samo u ovom gradu, već nigde u zemlji – kaže dr Bohucki.

Brže se širi

Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije INEP rekla je za „Euronews Srbija“ da su nove podvarijante omikrona veoma slične omikron soju. Prema njenim rečima nije potrebno podizati pažnju na viši nivo nego što je bila u prethodnom periodu.

- Ove varijante su veoma slične viđenim varijantama omikrona. Razlikuju se, recimo, što podvarijanta "Eris" ima izmene u proteinskom sastavu na taj način da može da uzrokuje brže širenje u populaciji, dok se ne očekuje da izaziva teže simptome. Kod druge varijante nazvane "Pirola" očekuje se da može da uzrokuje i ozbiljnije simptome, da na neki način bolje zaobilazi već stečeni odgovor, ali sve je pod praćenjem i ne treba dizati paniku, ali čitavu situaciju treba pratiti – rekla je Gnjatović.

Na pitanje kako je razlikovati od prehlada i alergija, kaže da je to teško. Na početku pandemije, izostanak čula mirisa je direktno ukazivao na infekciju, a sada je to teže, posebno u ovom periodu godine kada su alergije, prehlade i drugi virusi pomešani.

- Nemoguće je na osnovu simptoma u ovom trenutku definisati jasno, a preporuka je da se ljudi i dalje testiraju, važno je da utvrdimo da li je u pitanju infekcija koronom ili ne za neka buduća praćenja u slučaju pojave dugog kovida – kaže Gnjatović.

Stari testovi manje osetljivi na nove sojeve

Da li su postojeći testovi dovoljno osetljivi na nove podvarijante omikrona, Gnjatović kaže da na to pitanje nema odgovor.

- Nemamo dovoljno informacija o tome, niti dovoljno dostupnih uzoraka inficiranih osoba da uradimo validaciju testova, a ona je neophodna. Pretpostavljamo da bi se na osnovu strukturnih promena koji su se desile u sastavu samog virusa stari testovi bili manje osetljivi na nove sojeve, ali svakako stari testovi imaju rok trajanja i povlače se iz upotrebe, a podrazumeva se da će novonabavljeni biti prilagođeni novim podvarijantama – kaže Gnjatović.

Napomenula je da virus i dalje mnogo mutira i da moraju svi da budu oprezni.

- Virusa ima svuda, ljudi putuju. Nove podvarijante će se pojaviti i kod nas, pitanje je trenutka – zaključuje Gnjatović.

Sa svakim novim sojem manje problema

Epidemiolog prof.dr Branislav Tiodorović kaže da nema mesta panici zbog pojave novog soja korone.

- Apsolutno nema opravdanja za dramu. To što se pojavio novi soj nije to ništa neočekivano, jer je virus sposoban da mutira i on će nastaviti dalje, ali u svemu tome je dobro što svaki novi soj ima manju potenciju i manje izaziva probleme. Iako za većinu ne predstavlja opasnost, moramo znati da kod onih starijih i hroničnih bolesnika može doći do problema. Ali svakako, bez obzira na brojke koje će varirati, ne treba se bojati, ali budite oprezni i čuvajte one osetljive - kaže za „Telegraf“ profesor Tiodorović.

Bonus video:

(Espreso / Blic)