JELENA I VLADAN RAZVILI SU UNOSAN BIZNIS: Prvi rod im pojeli ČVORCI, a danas su NAJTRAŽENIJI na tržištu

Da se upornost uvek isplati, vidi se iz priče o poljoprivredniku Vladanu Simiću i njegovoj supruzi Jeleni Toplanović, koji u Feketiću udaljenom 140 kilometara od Beograda uzgaja višnje. Njapre je želeo da proizvodi rakiju, ali je ipak domaći sok prevagnuo.

Vladan je potpuno bez iskustva krenuo u sadnju višnje, a kako se razvijala proizvodnja, tako je i on nadoograđivao svoja znanja ličnim iskustvima, učenjem ili savetima drugih.

Pored soka, prave i džem od višanja, a prepoznaju se što su im proizvodi sasvim prirodni, odnosno ne dodaju se ni šećer, ni voda, ni aditivi - samo čista višnja.

"Bag in box", pakovanje sa česmicom, omogućava im da se sok čuva na hladnom i tamnom mestu i posle otvaranja može da izdrži i do 45 dana. Ideju za to im je dao prijatelj.

- Sok je sladak, jer je ova sorta veoma slatka. Pije se bez razblaživanja. Prodajemo ga preko društvenih mreža, na sajmovima i festivalima, kao i na noćnim marketima, uglavnom u Beogradu. Donosimo i na kućnu adresu - kaže Jelena.

Od zarade su kupili traktor, kao i novu mašinu tresačicu kojom je otrešena višnja sa svih 650 stabala njihovog voćanjak. Ostalo sve sami rade.

- Sve radimo sami od berbe, prerade i proizvodnje, marketing, dostavu. Vlada je osmislio džinovski levak za sakupljanje višanja. Kada vam novac nedostaje, tada morate biti veoma kreativni u rešenjima na putu do krajnjeg proizvoda - iskrena je Jelena.

Zbog nedostatka radnika ove godine su preradu preselili u jednu fabriku u Feketiću. Morali su da učestvuju u celokupnom procesu: od pranja višanja do odvajanja trulih plodova. Radili su sedam dana u nedelji od 6 sati do 21 sat.

Teško nalaze radnike

- Teško pronalazimo ljude koji će da rade i pored dobre dnevnice - rekli su.

Dodaju da se više javljaju žene nego muškarci. Posle branja sledi pasiranje, gde na jednu stranu izlazi gust sok, a na drugu koštice. Sok se onda propusti kroz pasirku sa drugim sitom i dobije se ono što ide odmah u ambalažu i na pasterizaciju, a smesa u džem - kažu Vladan i Jelena i napominju da im je ovo prva godina sa trulim plodovima (oko 6 tona, odnosno 40 odsto ukupnog roda), jer je bilo mnogo kiše, a malo sunca.

Svaka višnja se iskoristi do kraja

Ovi vredni poljoprivrednici od višnje ništa ne bacaju, pa od semena koštica prave ulje. Vlada je izmenio postojeću mašinu za krckanje koštica i napravio mašinu za odvajanje semena od ljuski koštica.

Oko 500 kilograma višanja ili 30 kilograma koštica se potroši za litar ovog ulja, a prodaju ga u bočicama od 30 mililitara.

(Espreso/Kurir.rs)