SA SAMO 17 GODINA OSVOJILA JE PARTIZANE, A POSLE I MARŠALA TITA: Sve o bogatom i siromašnom životu Jovanke Broz
Jovanka i Josip Broz Tito, Foto: Sven Simon / United Archives / Profimedia

BIOGRAFIJA

SA SAMO 17 GODINA OSVOJILA JE PARTIZANE, A POSLE I MARŠALA TITA: Sve o bogatom i siromašnom životu Jovanke Broz

Prva dama u lepim toaletama, sa visokom, crnom punđom i blagim osmehom, bila je sinonim elegancije i prefinjenosti svog vremena

Objavljeno:

Jovanka Broz je ličnost koja je bez govora obeležila jednu epohu, rame uz rame sa maršalom Titom.

Prva dama u lepim toaletama, sa visokom, crnom punđom i blagim osmehom, bila je sinonim elegancije i prefinjenosti svog vremena.

Ipak, put do tog mesta je bio daleko od lakog. Od devojčurka željnog znanja iz Like do svetske slave.

"Ako neko treba da postane vojnik, onda će to sigurno biti Jovanka"

Jovanka Budisavljević Broz je rođena 7. decembra 1924. godine u uglednoj ličkoj porodici u Pećincima u Hrvatskoj. Otac Mihailo i majka Milica dodelili su joj ime Jovanka po značenju "Blagodet od Boga" i po imenu Jovankine bake sa mamine strane. Porodica Budisavljević bila je porodica oficira i sveštenika, tako je već proreknuto kakav put čeka Jovanku i njenu braću i sestre. Imala je dvojicu braće i dve sestre, a rođak joj je bio naučnik Nikola Tesla.

- Volela sam da se sa braćom igram nekakvih borbi i sa pištoljima, a baba bi nas gledala, krstila se i komentarisala: "Ne znam šta će ko od ove đece biti, ali ako neko treba da postane nekakav vojnik, onda će to sigurno biti Jovanka" - prisećala se Jovanka u knjizi "Moj život, moja istina" Žarka Jokanovića.

Jovanka Broz
Jovanka Brozfoto: Profimedia

Jovanka je osnovno školovanje završila u rodnom mestu, što joj je bila posebno draga uspomena, jer se tu upoznala sa strašću za učenjem i sticanjem novog znanja. Bila je izuzetan đak, a posebno se istakla na priredbama i recitacijama. Iz veštine govorenja stihova javila se ljubav ka književnosti i tako je godinama kasnije upisala studije svetske književnosti. Nije ih nikada završila, a vreme njene mladosti bilo je ispunjeno ratom, gubicima, suzama, ali i životom u neizvesnosti.

Porodica Budisavljević, zajedno sa 17-godišnjom Jovankom odlazi u Narodnooslobodilačku borbu 1941. godine. Pridružila se Savezu komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a partizanski komandanti Jovanki su često poveravali riskantne zadatke kao što je komunikacija između partizanskih komandi i partijskih rukovodstava, tako što je prenosila poverljiva pisma.

- Postala sam član SKOJ-a 1941. godine. U rat sam otišla sa 17 godina. Primili su me da budem borac Prve ženske partizanske čete, koju su u Lici zvali "ženska vojska". Izabrali su nas 80-ak, među više od 600 onih koje su se prijavile. One koje nisu primljene plakale su i kukale na sav glas - navodi hrabra Jovanka u knjizi Žarka Jokanovića.

Ono što je neverovatno jeste da je Jovanka po svemu sudeći bila pravi dragulj vojske i da je smatrana "žilavom". O tome govori činjenica da je preležala tifus, dva puta je ranjavana, a nakon svega je nagrađena Ordenima za hrabrost i zaslugu za narod drugog reda. Međutim, rat joj je odneo ono što joj je najvrednije - porodicu. Obojica braće stradali su junački. Stariji Maksim stradao je od granate, a mlađeg Petra ubile su, kako je govorila Jovanka - ustaške čete. Njihov otac Mihailo, izmučen ratom i slomljen gubitkom sinova, oboljeva od tifusa i brzo umire.

Hrabra crnokosa devojka u svojim dvadesetim, bila je zadužena je za brigu o svojim mlađim sestrama Nadi i Zori.

- Pre rata, sećam se samo Jovanke. Kao prelepe devojke dugačke crne kose spletene u samo jednu pletenicu. U jednu veliku debelu pletenicu, koja je visila do pola leđa. I onda je ona otišla u rat. Otišla je u partizane, ali ja se ne sećam ni kad, ni kako se to desilo. I mi se više nismo videle tokom rata. A u toku rata desile su nam se najstrašnije stvari - sećala se Nada Budisavljević, u knjizi "Moja sestra, Jovanka Broz".

Ljubav između maršala i lepotice iz partizanske čete

Maršala Tita je upoznala 1944. godine pre Desanta na Drvar. On je u tom momentu živeo sa nevenčanom suprugom i sekretaticom Davorjankom Pavlović. Ipak, crna punđa i rumeni obrazi Jovanke privukli su pažnju budućem predsedniku Jugoslavije.

Dve godine kasnije, 1946. godine, Titova izabranica umire od tuberkuloze. U tom periodu je Jovanka prekomandovana u Beograd, gde postaje lična sekretarica predsednika SFRJ. Na Belom dvoru mlada Jovanka je vodila brigu o poverljivoj arhivi kao i maršalovoj kući i domaćinstvu.

U knjizi Žarka Jokanovića, ličnoj ispovesti Jovanke Broz, prva dama Jugoslavije opisala je trenutak zbližavanja sa maršalom Titom.

Jovanka Broz
foto: Profimedia

- Ja sam sređivala neku njegovu privatnu dokumentaciju iz perioda njegovog predratnog, ilegalnog rada i Tito je ušao i zapodenuo neku priču o svom životu i svim tim teškim okolnostima koje su ga pratile, od ličnih nekih svojih gubitaka, do kojekakvih drugih nedaća koje je imao i koje su mu se dešavale. Ali sve nekako uvijeno, i ja tu ništa nisam razumela, te njegove nekakve aluzije, pa sam ga pitala o čemu se tu zapravo radi. A on mi je, na tom malom prostoru kod mog radnog stola, rekao da oseća kako bi sa mnom mogao osigurati spokojan i srećan život - govorila je.

Ljubav između maršala i hrabre ratne heroine rađa se tih godina, a slučajni susreti i neposredna blizina vode do konačnog ozvaničenja veze 1947. godine. Tito i Jovanka venčali su se u tajnosti nekoliko godina kasnije, kada je ona imala samo 28, a Tito 60 godina. Tada je počeo jedan idiličan život hrabre Jovanke.

Ipak, o njihovom braku su imali različita mišljenja. Dosta političara smatralo je da Jovanka ima veliki uticaj na Titovu politiku i da "vlada zajedno sa njim", naglašavajući kako je njen uticaj uglavnom negativan. Smatrajući je damom britkog uma i velikih, prikrivenih ambicija, tvrdili su da se upustila u "spletkarenje" čim je postala prva dama.

Dok su Titovi najbliži saradnici govorili nešto drugačije o njoj. Navodili su da je ona pre svega jedna brižna žena, koja je vodila računa o njihovom domu i da je spolja bila pojam elegancije, a iznutra jedna prava domaćica.

Njihov brak postao je tema o kojoj su se vodile velike političke rasprave, a ponajviše se debatovalo o ženi koja je postala Titova desna ruka - Jovanki.

Lepotica koja je postala i tema svetskih medija. Američka medijska kuća objavila je anketu prema kojoj se Jovanka Broz, pored Merilin Monro i Nefertiti, svrstava među tri najlepše žene u istoriji sveta.

Titova smrt i iznenadno hapšenje "Titove udovice"

Nikada se zvanično nisu razveli, ali poslednje tri godine Titovog života, Jovanka i on su živeli odvojeno.

U maju 1980. godine, Tito umire, a Jovanka, iako nisu bili zajedno, proglašena je za "Titovu udovicu".

Tri meseca nakon smrti maršala Tita, 27. jula 1980. tajna služba upada u Jovankin stan u Užičkoj 15. "Titova udovica" tada je stavljenja u kućni pritvor, a sva imovina bila joj je konfiskovana. Nije bilo zvaničnog objašnjenja za njeno privođenje, iako se govorilo da ga je naredio sam Tito.

Nekoliko godina kasnije, godine 1985. Jovanka Broz sastavila je pismo upućeno Poslanicima Savezne skupštine u kome detaljno opisuje svoje sećanje na taj 27. jul.

- Mučna premetačina je trajala od jedanaest sati pre podne do duboko u noć. Ujutru su sve to nekud odneli. Ništa nisu pomogla uveravanja da su to moja lična pisma, računi, dokumenti. Bila sam sama u kući, sve osoblje koje je tu radilo nekud je poslato. Bila sam sa deset nepoznatih ljudi i bojala sam se. Bojala sam se čak i za svoj život. Kad su počeli obijati vrata, pozvala sam svoju sestru Nadu da dođe. Ona je prisustvovala celoj toj mučnoj situaciji čišćenja. Pri odlasku, prišao mi je taj Nikolić i zapretio da će, ako Nada bude govorila šta je tog dana videla, to i glavom platiti - pisala je ona.

Život u siromaštvu, bez ličnih dokumenata i grejanja - "kao da ne postoji"

Nakon hapšenja 1985. godine Jovanka je živela u potpunoj izolaciji bez priznate imovine i ličnih dokumenata. U tom periodu povučenog života Jovanka je poricala Titovu odgovornost za sve što joj se dogodilo, smatrajući da je on uradio sve da joj spasi život. Živela je bez lične karte i pasoša 30 godina, a vratili su joj dokumente tek 2006. godine. Iste godine izvešteno je da živi u relativnom siromaštvu, bez grejanja, kada je vladina komisija otkrila da njen stan u Beogradu nije održavan od njenog hapšenja 1980.

Jovanka je 23. avgusta primljena u Urgentni centar u Beogradu u teškom zdrastvenom stanju. Bila je u polusvesnom stanju, a ustanovljen je začetak sepse. Preminula je 23. septembra 2013. u 89. godini života i po ličnoj želji sahranjena u Kući cveća, prenosi "Danas.rs".

Bonus video: OVDE SE KRIO KRALJ, ALI I TITO, TU SU DRŽALI DRAŽU PRED STRELJANJE! Ovo je TAJNA Belog dvora, Kurir vas vodi gde je malo ko ušao!​​​​​​​

03:24

OVDE SE KRIO KRALJ, ALI I TITO, TU SU DRŽALI DRAŽU PRED STRELJANJE! Ovo je TAJNA Belog dvora, Kurir vas vodi gde je malo ko ušao!

(Espreso/Danas.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.