EVO KOLIKO KOŠTA GODINA U PRIVATNOJ ŠKOLI U SRBIJI: Od cifre vam bukvalno neće biti dobro, slušajte samo brojke

U Srbiji ima 17 privatnih osnovnih škola u koje ide bezmalo 1.400 đaka. Sve one moraju da rade po planu i programu kakav je i za državne škole, s tim što roditelji plaćaju školarine, koje idu i do skoro 10.000 evra godišnje. Međutim, ima li razlike u znanju koje deca dobijaju, imajući u vidu da su učenici nekih znatno podbacivali na malim maturama.

Na spisku Ministarstva prosvete je 13 privatnih osnovnih škola, ne računajući Vojvodinu, koja tu ima autonomiju i samostalno verifikuje škole na svojoj teritoriji (i ne računajući strane i muzičke osnovne škole, koje su druga priča). Sve one, izuzev po jedne iz Jagodine i Novog Pazara, za koju je nejasno da li uopšte još i radi, nalaze se u Beogradu, a đaka je, kako nam je rečeno u ministarstvu, oko 900. Para je, očigledno, najviše u prestonici.

- Verifikovane privatne ustanove su deo sistema obrazovanja i vaspitanja, njihov rad u smislu zakonitosti kontroliše prosvetna inspekcija. Obuhvaćene su sistemom vrednovanja i samovrednovanja vaspitno-obrazovnog rada - rečeno je Kuriru u Ministarstvu prosvete i dodato da same te škole odlučuju o visini školarina.

U Vojvodini, prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - zajednice, nastava se organizuje u četiri osnovne škole sa ukupno 467 učenika. Dve su u samom gradu Novom Sadu, jedna na Petrovaradinu, a ona četvrta, u Sremskoj Kamenici, ove godine nema upisanih đaka.

Ulaznica za privatnu osnovnu školu je kreće se od 5.000 evra, kod jeftinijih i za niže razrede, pa do skoro 10.000. Kod nekih postoje i popusti za upis drugog ili trećeg deteta iz porodice, ali neveliki. Međutim, učenici privatnih beogradskih osnovnih škola teško su podbacivali na maloj maturi, te se još pamti 2020. Tada su maturanti OŠ „Ruđer Bošković“ imali u proseku 23,03 boda od maksimalnih 40 (još 60 bodova maksimalno se nosi iz škole), dok su oni iz Škole za osnovno obrazovanje odraslih Obrenovac imali 24,45 bodova!

Veći prag za privatnu gimnaziju

Štulić je objasnio kako se onda desio loš rezultat na maturi - da li su kriterijumi slabiji nego u državnim školama, dobijaju li đaci olako dobre ocene jer roditelji sve plaćaju...

Najveći procenat naših učenika po završetku osnovne škole odlazi na internacionalni program, zbog čega su nas i odabrali, i to ih na neki način demotiviše da iskažu svoj učinak na nacionalnom završnom ispitu. Fokus im je na internacionalnim ispitima, na kojima postižu odlične rezultate. Bez obzira na to, u želji da naši učenici i na nacionalnim testovima pokažu svoje realne rezultate, od 2021. uveli smo bodovni prag od 80 poena za upis u našu gimnaziju, što ih je motivisalo i rezultati su bili znatno bolji - kaže Škulić i dodaje da je predrasuda da u privatnoj školi novac utiče na ocene, a jedan od dokaza je i to što njihovi učenici imaju sjajne rezultati na svim takmičenja, od opštinskih, preko republičkih do međunarodnih.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, navodi da u privatnim školama nema sindikalnog organizovanja, a podseća i na ove rezultate male mature.

- U mandatu Mladena Šarčevića, čiji je inače obrazovni sistem „Ruđer Bošković“, kao ministra prosvete odlučeno je da se privatne osnovne škole rangiraju kao i državne i javnost je tada videla da su ispod proseka na završnom ispitu. Šarčević je verovatno mislio da će biti obrnuto. Svako može svoje dete da upiše u školu koju želi, ali moj lični stav je da ne treba u privatne škole jer se tamo deca uče da imaju sva prava bez ikakvih obaveza. Previše im se ugađa i popušta, a ne mislim da je dobro. Mada, daleko od toga da su državne škole sjajne, jer i tu ima svega i svačega - kaže za Kurir Jankovićeva.

Upravo „Ruđer Bošković“ je najstarija privatna osnovna škola, a ovaj obrazovni sistem slavi 20 godina rada. Dragan Štulić, generalni menadžer „Ruđera Boškovića“, za Kurir kaže da njihovu osnovnu školu (koja je inače napravljena tako da ima devet razreda, jer je prvi za predškolce) u proseku pohađa oko 250 učenika. Rade po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete, a uz to primenjuju model IB (International Baccalaureate) - svetski, neprofitni obrazovni program.

Školarina je, prema podacima sa sajta, od 7.150 evra za prvi razred (od 5 do 6,5 godina) do 9.790 za deveti i, kako navodi Škulić, uključuje redovnu i dodatnu nastavu, udžbenike, sve radne materijale, školske uniforme, tri obroka, izlete, posete, ekskurzije, zdravstvenu negu.

Navodi da im kvalitet rada eksterno procenjuje IB, ali su i u sistemu procene Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu.

- Školskoj upravi i sekretarijatu dostavljamo izveštaje o radu za prethodnu školsku godinu, godišnji plan rada, školski program rada i razvojni program. Ali rezultate rada našeg obrazovnog centra najbolje pokazuju učenici koji su završili našu školu, oni su mladi ljudi koji su bez problema upisali željene fakultete u zemlji i u inostranstvu i uspešno ih završili ili ih završavaju - kaže Štulić.

(Espreso/Kurir)