KAŽU DA ZARADA IDE I DO 50.000 EVRA PO HEKTARU: Isidor posadio OVO DRVO, a evo da li mu se ISPLATILO! (VIDEO)

Paulovnija je možda najkontroverznije drvo koje je stiglo u Srbiju. Pratile su ga razne neodumice - od prevarenih ljudi koji su želeli da ga gaje, a dobijali su nešto drugo, preko onih koji su uzimali loš sadni materijal, do onih koji nisu ni znali da ima više vrsta i da većina nije pogodna za naše podneblje.

Posle nekoliko godina održali su se samo oni koji su uzgoj ove kulture shvatili ozbiljno, dobro se informisali, a sadni materijal kupili od proverenih proizvođača i u svemu pratili reč struke. Ipak, sve ovo ne menja činjenicu da je reč o biljci koja izuzetno brzo raste i čija je korist višestruka.

Paulovnija je biljka koja ima veoma široku primenu u svetu; u industriji se koristi za izradu muzičkih instrumenata, njena primena nađena je i u brodogradnji, avio-industriji, izradi dasaka za jedrenje, montažnih kuća, građe, stolarije, parketa, furnira, nameštaja, igračaka i drugih predmeta od drveta, objavili su pre nešto više od godinu dana Agrosaveti.

Vlaknasta struktura sa vazdušastim porama, kao i otpornost na vlagu, uz postojanu formu pri ekstremnim uslovima, čine je izvrsnim izolacionim materijalom. Pored toga, paulovnija se može koristiti za ogrev, medonosna je biljka, pa je koriste i u pčelarstvu, a može se upotrebiti i kao stočna hrana.

Postoji devet vrsta paulovnije, kao i niz hibrida. Za naše uslove se preporučuje se hibrid Paulownia bellisia, jer je prilagođena za naše klimatske uslove, naš teren i nije invazivna vrsta.

Za prvu eksploataciju kao tehnička građa treba da raste osam do deset godina posle čepovanja, rekao je tada za pomenuti sajt magistar Stevan Bošnjak iz Subotice. Ukoliko se koristi za ogrev može da se seče dosta ranije.

Paulovnija može da se sadi na njivama najviše do 1.200 metara nadmorske visine,a kao i svaka biljka, i ona traži određene uslove. Naime, teško uspeva na kiselijim zemljištima, pa joj tamo nije mesto. Takođe, ne trpi zabarenu zemlju. Zemljište sa visokim podzemnim vodama i ono koje ne propušta vodu su temelj za neuspeh u uzgoju paulovnije. Zatim, nije imuna na napade različitih štetočina.

Koliko je profitabilna?

Drvo paulovnija je brzorastuće i profitabilno. Paulovnija je najbrže rastuće drvo na svetu. Tokom svoje prve vegetacijske sezone dostižu visinu od 6 metara, a svake naredne godine može da dobije 3 do 4 cm u prečniku.

Ukoliko se gaji u dobrim uslovima, stabla će dostići 20 metara visine i 40 cm obima debla (mereno u visini grudi) za 5-7 godina, a biće spremna za industrijsku upotrebu za 7 do 10 godina.

Stabla paulovnije gore kao plin, a kalorijska vrednost jednog kubika paulovnije je ravna jednom kubiku mrkog uglja. Od zasada paulovnije može lepo da se živi. Jedan hektar, na kojem stane 6.200 sadnica, za četiri godine može da donese zaradu i do 50.000 evra.

Isidorova priča: Moj najveći promašaj u životu

- Ovo ovde je moj zasad paulovnije, jedan od mojih najvećih promašaja u životu, jedna od mojih najvećih promašenih investicija, ispričao je mladi Isidor koji ima imanje na selu. U vreme korone i vanrednog stanja, kaže, imao je malo para i malo vremena pa se odlučio za brzorastuće drvo - paulovniju.

U kameru je ispričao i nabrojao sve svoje greške u nesuđenom biznisu. Počev od kasne sadnje, žilogriza, napada srndaća i srna koje su sve oglodale... Isidor nije nezadovoljan ovim drvetom, ali jeste svojim greškama. Dodaje i da im je potrebna nega, mnogo više nego što je mislio, i da su im potrebni zavetrina i mnogo vode, što se i vidi i na jednom od snimaka iz roditeljskog dvorišta gde negovane paulovnije lepo rastu. Pošto živi selu, on je drvo paulovnije hteo ne za grejanje nego za drvnu građu, daske, stubove kojih na selu nikad dosta, jer je takvo nešto uvek potrebno.

Vladanova priča: Prezadovoljan

Za razliku od Isidorove priče koji je u kameru nabrojao svoje greške s paulovnijom kao navodnim izborom brze zarade, Vladan je u ovaj posao krenuo ozbiljnije i pod zasadom tog drveta ima 20.000 hektara u okolini Mladenovca i Velike Plane, kako se može i videti na Jutjub videu. Vladan je uradio sve kako su mu rekli i kad su mu rekli i plantaža mu je perfektna. Veliku ulogu imalo je to i što je čovek discipline koji sluša struku pa uspeh nije izostao. Na svojim hektarima ima više id 15.000 stabala.

Vladan inače nije agronom niti je imao iskustva u poljoprivredi ali je samo, kaže, slušao struku i sve to ispoštovao. Svoje drveće seče po godištu u zavisnosti od toga za šta će to drvo dalje da se koristi i za šta prerađuje.

Među većim problemima su i detlići!

Bonus video:

(Espreso/Agrosaveti/Youtube)