SVI IDEMO NA PRVOMAJSKI URANAK, ALI RETKO KO ZNA ZAŠTO TO RADIMO BAŠ NA OVAJ DATUM: Ovaj običaj ima veliki značaj

Prvi maj, Međunarodni praznik rada, najčešće nas asocira na uranak, ranojutarnji izlet u prirodu, uz obavezan doručak na travi, koji se neretko pretvara u celodnevno roštiljanje i druženje.

Koliko, međutim, sam uranak ima veze sa 1. majem? Da li je taj običaj nastao onda kada je i 1. maj počeo da se slavi?

Prema običaju, prvomajski uranak počinje tako što se 1. maja u zoru, pre izlaska sunca, a ponekada i čitav dan ranije, ode u prirodu i najčešće uz logorsku vatru, sa jelima iz kotlića ili uz roštilj, dan provodi u druženju s porodicom i prijateljima.

Slični običaji, međutim, postojali su i pre nego što je 1. maj počeo da se obeležava kao praznik.

Uranak je, međutim, običaj koji je karakterističan i za jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Uskrs. Toga dana vernici ustaju rano kako bi prisustvovali jutarnjoj uskršnjoj liturgiji, nakon čega bi neki u prirodi doručkovali uz tradicionalno tucanje uskršnjim jajima.

Zbog toga se u protekilim godinama često moglo čuti da je, u vreme vladavine socijalizma, iz ideoloških razloga, jedan uranak zamenjen drugim.

Taj datum se obeležava kao praznik u znak sećenja na 1. maj 1886. godine, kada su stotine hiljada američkih radnika, u znak protesta, izašli na ulice Čikaga da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog vremena. Protest su pratili i nasilni sukobi radnika sa policijom.

Zbog toga je, na Prvom kongresu Druge internacionale, održanom 1889. godine, odlučeno da će se Prvi maj obeležavati kao zajednički praznik svih zemalja, kojim "radnici treba da manifestuju jedinstvo i solidarnost".

Običaj ranog ustajanja i odlaska u prirodu se, takođe, vezuje i za još jedan verski praznik - Đurđevdan.

Naime, u srpskoj narodnoj kulturi, u znak sećanja na buđenje srpskog naroda u dva značajna istorijska događaja, Prvom i Drugom srpskom ustanku i 1804. i 1815. godine, uranak se vezivao za uspomenu na đurđevdanski sastanak hajduka.

Obeležavao se jutarnjim odlaskom školske dece sa učiteljima u prirodu, pevanjem rodoljubivih, hrišćanskih i tradicionalnih pesama, i igrom.

Bilo kako bilo, boravak i duženje u prirodi, makar i jedanput godišnje, lepa je tradicija koja okuplja porodicu i prijatelje.

(Espreso / b92.net)