KAKO NA SRBE U MOSKVI UTIČE RAT U UKRAJINI? Jedno im najteže pada! (FOTO)

Nekada vojskovođe, diplomate, pomorci i naučnici srpskog porekla, a danas - i građevinci, lekari, studenti, ugostitelji, umetnici, tako ukratko izgleda srpska dijaspora u Rusiji. Ekipa RTS-a proveravala je kako im je danas u Moskvi i koliko na njih utiču dešavanja u Ukrajini.

One koji su u Rusiju otišli po znanje sačekale su neplanirane okolnosti. Ipak, povratak u Srbiju, barem za Kruševljanku Anastasiju Stoiljković nije bio opcija. Studentkinja je slikarstva koja za džeparac zarađuje u jednom restoranu. Sa ostalim srpskim studentima u Moskvi održava bliske kontakte, kao i sa onima koji tek planiraju da dođu.

"Dosta su skuplje karte, moram da pišem zajavku fakultetu ako želim van Rusije. Studentima se daje viza na godinu dana, i putovanje je pod znakom pitanja, ali za dve godine će se, nadam se, smiriti situacija", kaže Stoiljkovićeva.

I srpski ugostitelji primećuju promene, ali različitog porekla.

"Kad je počela ova operacija skočile su cene, pala je rublja, to je trajalo dva meseca, pa se sve vratilo na svoje", kaže Predrag Rajković iz restorana "KT Biro".

Srba u Moskvi ima manje, posebno od 2018. godine. U godini za nama manje je i posla za građevince, pa je i taj privremeni deo srpske zajednice u Rusiji nešto manji.

Arhitekta Veselin Savićević kaže da ostao, jer je stanje u Evropi i kod nas teško, a da u Rusiji ima razrađen posao.

Crkva Svetog Petra i Pavla je mesto okupljanja

Mesto okupljanja im je crkva posvećena svetom Petru i Pavlu. Građena u 18. veku, posle Oktobarske revolucije bila je zatvorena. Nakon 1999. godine, kada je obnovljena, ponovo je počela da prima vernike.

Arhimandrit Aleksandar Kotev kaže da najviše dolaze Rusi, jer su oni u Moskvi i najbrojniji, ali ima i Srba, nažalost manje nego ranije.

"Ovde se zajedno molimo, Rusi i Srbi razgovaraju, druže se, slušaju besede, pogotovo kad su veliki praznici, poput Božića ili Uskrsa", dodaje Kotev.

Kroz istoriju, bilo je Srba koji su ostavili veliki trag na rusku kulturu i nauku.

Jedan od njih bio je srpski monah Lazar Hilandarac. Početkom 15. veka osmislio je i postavio prvi javni časovnik u Rusiji.

(Espreso/RTS)