AMERIČKI DOKTOR KOJI JE SPASAO BEOGRAD: Izvodili ga na streljanje 14 PUTA, bio je HEROJ a DA LI SMO GA ZABORAVILI
Srbi, Foto: Nemanja Pančić

srbija ga je zaboravila

AMERIČKI DOKTOR KOJI JE SPASAO BEOGRAD: Izvodili ga na streljanje 14 PUTA, bio je HEROJ a DA LI SMO GA ZABORAVILI

Mirno je gledao smrt u oči

Objavljeno:

Poduži je spisak ljudi iz celog sveta kojima će Srbija za vek i vekova ostati zahvalna. Počev od državnika, oficira, inžinjera, pa sve do medicinara, koji su upisani zlatnim slovima u našu istoriju jer ovde je lekara i sestra uvek trebalo, a posebno u danima krvavim kakav je bio Veliki rat.

I svi već ste barem u školi ponešto naučili o njima, a mi ćemo danas da posebnu pažnju posvetimo jednom čoveku čija je biografija zanimljiva koliko i sama njegova uloga u Srbiji tih godina s počekta XX veka. Za njega se može slobodno reći da je spasao Beograd! I to ne kažemo mi, već su tako govorili njegovi savremenici.

A pre nego što se zadesio na trusnom Balkanu dr Edvard Rajan, rodom iz Pensilvanije, čak je 14 puta izvođen pred streljački vod u Meksiku. I nijednom nisu pucali.

MIRNO GLEDAO SMRTI U OČI

Vođa pobunjenika u Zakaketasu ga je zarobio kao mladog lekara koji se te 1913. odzavao pozivu svoje države koja je tražila dobrovoljce koji će pomoći pri izvlačenju američkih državljana iz građanskim ratom zahvaćene susedne zemlje. U suton ga je istog dana izveo na pogubljenje, a dr Rajan ga je mirno gledao sve vreme u oči iščekujući pucnje. Pobunjeniku se takav drski i hrabar stav dopao, pa je odložio njegovu smrt za jedan dan. Odlagao je još trinaest puta tako... Doktorove rodne Sjedinjene Američke Države naposletku uspele da izdejstvuju oslobađanje.

Vratio se u domovinu, a nedugo potom izbio je Prvi svetski rat. U njemu SAD nisu odmah uzele učešća, tek 1917. godine, ali su već u prvim danima sukoba tražile dobrovoljce koji će sa Crvenim krstom da odu u zemlje kojima je neophodna pomoć sanitetskog osoblja. Rajan je odabrao Srbiju i sa američkom medicinskom misijom se uputio 9. septembra 1914. godine trgovačkim parnim brodom iz Njujorka za Pirej, odakle su se iz te grčke luke zaputili u Solun, pa preko Niša u Beograd. u prestonicu je stiga 16. septembra.

AMERIČKA ZASTAVA NA BOLNICU ZA SPAS RANJENIKA

Dočekao ga je prizor granatama razrušenog Beograda, a u vojnoj bolnici na Zapadnom Vračaru (današnje zdanje starog Kliničkog centra) bilo je doneto mnogo ranjenih srpskih branilaca prestonice kojima su životi visili o koncu i direktno su zavisili od toga da li će dobiti bilo kakvu lekarsku pomoć.

Austougari su na kratko zauzeli glavni grad u periodu od 2. do 15. decembra. I tada je taj mladi Amerikanac spasavjući živote svojih pacijenata prvi put pribegao lukvastvu i na bolnicu postavio zastavu SAD, koje su u to vreme, kao što napisasmo već, bile još uvek neutralne. Agresori nisu želeli da izazovu sukob sa SAD zbog beogradske bolnice i zaustavili su se na kapiji. A bili su orni da presude svim ranjenim srpskim braniocima Beograda na licu mesta.

NJUJORK TAJMS O HEROJU

"Dr Rajan je postao pravi heroj u Srbiji, i razlog što je išta ostalo od Beograda je taj što je on stavio američku zastavu na bolnicu", izjavila je medicinska sestra Emili Simonds za New York Times mesec dana kasnije, 15. januara 1915. godine.

New York Times je već 31. januara objavio intervju sa Mejbel Danlop Grujić, suprugom srpskog diplomate Slavka Grujića, naslovivši ga sa "Američki lekar spasao Beograd".

Ona je tada kazala: "Mislim da je dr Rajan, u stvari, spasao Beograd od uništenja" istakavši da pošto se srpska vojska povukla početkom decembra '14. on ostao jedina "vlast" u Beogradu.

Dr Rajan je do pada Beograda oktobra 1915. godine izvršio oko 8.000 hirurških zahvata, a kada su Austrougari ušli u grad on je ponovo na bolnicu stavio američku zastavu i proglasio je američkom. Tako okupatori nisu smeli da kroče i da uznemiravaju bolesnike i ranjenike srpske vojske o kojima se brinuo...

OBAVEŠTAVAO SVET O ZVERSTVIMA AUSTROUGARA U MAČVI

Tokom naredne teške godine po Srbiju, kada su se vojska i deo naroda morali povući preko Albanije u Grčku, sa svojim medicinarima spasavao je ljude od tifusa i svet je preko Crvenog krsta u svojim izveštajima obaveštavao detaljno o svim zločinima koje su neprijatelji načini nad srpskim življem, posebno u Mačvi u prvim mesecima rata.

U pismu upućenom iz Niša 26. decembra '15. a koje je objavljeno u magazinu Crvenog krsta, dr Rajan je napisao da se od 25. novembra brinuo o pet bolnica sa četrdesetak zgrada, da mu je pomagalo devet srpskih doktora i 150 sestara, te da su imali oko 1.200 pacijenata. Predsvodio je bolnicu za umno poremećene, civilnu bolnicu, hiruršku kliniku...

"Kad su evakuisali Beograd, Srbi su sve prebacili na mene. Kad samo pomislite da su mi došli u dva sata ujutro i rekli da svi odlaze ali da se od mene očekuje da ostanem i preuzmem rukovođenje svim bolnicama, možete zamisliti kako sam se osećao. Učinio sam za njih i s njima najbolje što sam mogao. Kad su ušli Austrijanci morao sam svakog dana nabaviti hleb za oko 6.000 siromašnih", pisao je tada dr Rajan.

DOPREMAO ŽITO IZ RUMUNIJE ZA SRPSKU SIROTINJU

Uspevao je da iz Rumunije 1916. godine doturi preko granice žito koje je američki Crveni krst kupio tamo, pa ga je delio beogradskoj sirotinji. A pretpostavlja se da je u danima kada je stigao prvi put u našu prestonicu tu živelo ko 15.000 siromaha od nekih 120.000 stanovnika.

I krenuo je te '16. doktor svojoj kući u Ameriku. A sa tog puta je ostala zapisana i legenda (mada može biti i istina) koja glasi ovako...

Avanturista duhom on je voleo da sakuplja i ratne trofeje u nameri da ih pokaže prijateljima kada stigne u domovinu. Ali nikome ni na kraj pameti ne bi bilo da ponese sobom neeksplodiranu austrijsku granatu! Njemu eto jeste! Kao američki građanin slobodno je mogao da se kreće drumovima i prugama kroz Austrougarsku u Nemačku.

SA GRANATOM U BUDIMPEŠTU

Sa neobičnim suvenirom stigao je do Budimpešte i tu na železničkoj stanici pukom slučajnošću došlo je do eksplozije. Pripoveda se da je više ljudi poginulo i ranjeno, da je objekat demoliran, a da je doktor iz te drame izašao nepovređen. Uhapšen je, ali ga nisu stavljali pred streljački vod kao u Meksiku. Uspeo je da ubedi vlasti da nije imamo nameru da izazove nesreću i da mu je to suvenir iz ratne kolekcije. Verovali ili ne - pustili su ga.

Nije se dugo zadržao kod kuće ovaj Irac po poreklu. Već 1917. bio je na Solunskom frontu, pred proboj, gde je odigrao važnu ulogu u lečenju savezničkih vojnika koji su oboleli od malarije.

Kada je Veliki rat okončan, dr Rajan se zaputio na Baltik, gde je Litvaniji, Letoniji i Estoniji, kao član američkog Crvenog krsta radio u veoma tečkim uslovima, a pokrivao je i oblast severne Rusiji u tim danima od 1919. do 1922. godine. Odlazio je i u Moskvu, koju su držali boljševici i za šta nije imao odobrenje nadležnih pa su mu upućivane oštre zamerke.

ULIČICA I POŠTANSKA MARKA, A SPOMENIK U NAJAVI

Dr Edvard Rajan umro je sa 39 godina u Tehernu 18. septembra 1923. Njegovi posmžrtni ostaci preneti su u rodni Skrenton u Pensilvaniji 11. februara 1924. Na ispraćaju su kolege rekle da je otišao "najveći među nama".

Chicago Daily Tribune je tri dana posle smrti posvetio nekrolog napisavši da je umro lekar koji je "širom sveta poznat po svom radu u borbi protiv epidemija".

U Srbiji niko ni reči! Tadašnja beogradska štampa ni vest nije objavila. Kraljevska porodica, vojska, predstavnici partija političkih... Niko nije našao za shodno da se na bilo koji način javnosti obrati povodom smrti čoveka koji je u najtežim danima dobrovoljno došao u Srbiju i koji je spasavao i vojnike i narod i koji je naposletku, kako su svedočili njegovi savremenici, spasao i Beograd!

Danas po dr Rajanu se zove jedna uličica u Ovči. Na stotu godišnjicu završetka Velikog rata objavljena je poštanska markica sa njegovim likom. Najavljeno je I da će mu biti podignut spomenik u Beogradu, gradu za koji se toliko žrtvovao. Biće to prilika da mu se odužimo. Red bi bio.

(Espreso/Kaldrma)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.