DETALJAN IZVEŠTAJ ZAGAĐENOSTI VAZDUHA U SRBIJI: Evo kakve su ČESTICE građani UDISALI tokom PROŠLE GODINE

U čak 20 gradova i opština Srbije, uključujući i one najveće Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, tokom prošle godine vazduh je bio treće kategorije kvaliteta što znači da je bio prekomerno zagađen, navodi se u godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha državne Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

Vazduh u glavnom gradu, koji je po podacima sajtova za merenje kvaliteta vazduha često među najzagađenijim svetskim prestonicama, prekomerno je bio zagađen zbog prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM 2,5, kao i azot-dioksida. U ostalim gradovima Srbije prekomerne koncentracije obe vrste PM čestica dovele su do zagađenja vazduha, a neslavni rekorder i po visini prekoračenja i po broju dana sa prekoračenim vrednostima najopasnijeg polutanta bilo je Valjevo. Sumpor-dioksid, navodi se u ovom izveštaju SEPA, tokom cele prošle godine ugrožavao je žitelje Bora.

Kako se navodi u ostalim delovima Srbije vazduh je bio prve kategorije, odnosno čist ili neznatno zagađen.

Najveći zagađivači vazduha, dodaje se u izveštaju, pripadaju sektoru proizvodnje električne i toplotne energije.

Suspendovane PM čestice

SEPA navodi da su suspendovane PM čestice i prošle godine bile dominantni zagađivač vazduha u našoj zemlji. Prekoračenje godišnje granične vrednosti (40 µg/m3) PM10 česticama zabeleženo je na stanicama: Valjevo ZZJZ (64 µg/m3), Zaječar (62 µg/m3), Smederevo Radinac (56 µg/m3), Novi Pazar (55 µg/m3), Popovac (51 µg/m3), Valjevo (51 µg/m3), Smederevo Carina (48 µg/m3), Kosjerić (48 µg/m3), Loznica (47 µg/m3), Užice (46 µg/m3), Obrenovac Centar (45 µg/m3), Pančevo Narodna bašta (L) (44 µg/m3 ), Čačak Kosta Novaković (L) (42 µg/m3), Kraljevo Policijska uprava (41 µg/m3) i Beograd Vinča (L) (41 µg/m3). Prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti od 50 µg/m3 tokom 2021. godine bilo je na većini mernih mesta i njihov broj se kretao od tri dana na stanici Kamenički Vis do 174 dana na stanici Valjevo ZZJZ (L). Najveće dnevne koncentracije PM10 tokom 2021. godine izmerene su na stanici Valjevo ZZJZ (L) 317 µg/m3 i na stanici Bor Gradski park 267 µg/m3.

Prekoračenje godišnje vrednosti PM2,5 čestica, koje su najopasniji polutant u vazduhu, od 25 µg/m3 zabeleženo je na stanicama: Novi Pazar 48 µg/m3, Valjevo 37 µg/m3, Kosjerić 36 µg/m3, Pančevo Narodna bašta (L) 33 µg/m3, Pančevo Vojlovica (L) 31 µg/m3, Užice 31 µg/m3, Subotica OŠ „Sonja Marinković“ (L) 29 µg/m3, Obrenovac Centar 29 µg/m3, Beograd Obrenovac GZZJZ 29 µg/m3, Niš IZJZ Niš 29 µg/m3 i Smederevo Centar 29 µg/m3.

Sumpor-dioksid (SO2)

Po ovom godišnjem izveštaju SEPA, srednja godišnja vrednost koncentracija sumpor-dioksida iznad granične vrednosti (50 µg/m3) u 2021. godini nije zabeležena ni na jednoj stanici. Prekoračenja dnevne granične vrednosti (125 µg/m3) registrovana su na stanicama Bor Gradski park 19 dana i Bor Institut četiri dana. Satne vrednosti su prekoračile graničnu vrednost (350 µg/m3) više od 24 puta na stanici Bor Gradski park (156), stanici Bor_Brezonik (67), stanici Bor Institut (67).

Vazduh u Boru je bio prekomerno zagađen zbog prekoračenih vrednosti sumpor-dioksida

Azot-dioksid (NO2)

Tokom 2021. godine godišnja granična vrednost za NO2 od 40 µg/m3 bila je prekoračena u Beogradu na stanici Despota Stefana GZZJZ i iznosila je 57 µg/m3. Prekoračenja dnevne granične vrednosti, od 85 µg/m3 zabeležena su na mernim mestima Beograd Despota Stefana GZZJZ (33), Beograd Mostar (5), Smederevo Carina (5), Bor Institut (4) i Valjevo (1). Satne vrednosti su prekoračile graničnu vrednost (150 µg/m3) više od 18 puta stanicama: Beograd Despota Stefana GZZJZ (178), Beograd Ovča (L) (27), Beograd Mostar (25) i Beograd Novi Beograd GZZJZ (24).

U Beogradu je na više mernih stanica izmereno prekoračenje graničnih vrednosti azot-dioksida

Izvori zagađenja vazduha u Srbiji

Proizvodnja električne i toplotne energije je sa 91%, dominantni izvor emisija oksida sumpora. Sektor industrije i toplane snage manje od 50 MW i individualna ložišta učestvovali su sa 4% odnosno 3% dok su drugi izvori bili zanemarljivi (do 2%). U ukupnim emisijama azotnih oksida sektor proizvodnje električne i toplotne energije takođe je imao najveći udeo, 42%, a drumski saobraćaj je bio na drugom mestu sa nešto manjim doprinosom, 38%. Emisije iz industrijskog sektora predstavljale su 6% ukupnih emisija ove zagađujuće materije, emisije iz poljoprivrede bez stočarstva 5%, a iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta 5%. Vandrumski saobraćaj učestvovao je sa 4% u ukupnim emisijama.

Sektor proizvodnje električne i toplotne energije je po izveštaju SEPA najveći izvor aerozagađenja u Srbiji

Što se tiče PM čestica, dominantan udeo emisija suspendovanih čestica PM10 poticao je iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta, njih 65%. U Republici Srbiji sektor drumskog saobraćaja doprineo je sa 9% nacionalnim emisijama PM10, slede poljoprivreda bez stočarstva sa 8% i industrija sa 7%. Sektor proizvodnje električne i toplotne energije emitovao je 3%, a svi drugi izvori su učestvovali sa 8% .

Uticaj toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta na ukupne emisije suspendovanih čestica PM2.5 bio je izuzetno veliki i iznosio je 80%. Sektor drumskog saobraćaja je sa 8% bio drugi po značaju izvor ove zagađujuće materije, sektor industrije je doprineo kao izvor sa 5% , a sektor proizvodnje električne i toplotne energije sa 2% dok su svi ostali izvori doprineli sa 5% ukupnim emisijama PM2.5.

(Espreso / Blic)