NJEGOVA SMRT I DANAS JE JEDNA OD NAJVEĆIH MISTERIJA JUGOSLAVIJE! Pričalo se da jedini nije imao strah od Tita
Slobodan Penezić Krcun, Foto: Rina

godišnjica smrti

NJEGOVA SMRT I DANAS JE JEDNA OD NAJVEĆIH MISTERIJA JUGOSLAVIJE! Pričalo se da jedini nije imao strah od Tita

Krcun se borio u mnogim bitkama, između ostalih na Sutjesci, ali je istovremeno napredovao i u partijskoj hijerarhiji

Objavljeno:

Na današnji dan, 06. 11. 1964. godine, u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali u blizini sela Šopić kod Lazarevca oko 12 i 40 časova poginuo je Slobodan Penezić Krcun. Automobil marke OLDSMOBIL registarskih oznaka BG 20-55, u kome se nalazilo pet osoba, sleteo je sa druma u udario u drvo.

Krcun je tog dana sa saradnicima išao u Titovo Užice na Sresku konferenciju zajedno sa visokim republičkim funkcionerima – Svetolikom Lazarevićem Lazom i Ljubomirom Mijatovićem. Vozač je bio Milorad Lomić, a u automobilu je bila i Olga Živković.

Slobodan Penezić Krcun
foto: Youtube printscreen / RTS

Bio je učesnik NOB-a, načelnik OZNA-e za Srbiju, ministar unutrašnjih poslova u Vladi NR Srbije, potpredsednik a potom i predsednik Izvršnog vijeća Skupštine SR Srbije. Organizovao je i predvodio akcije hapšenja "kolaboracionista" na teritoriji Srbije, a posebno je značajna njegova presudna uloga u hvatanju Draže Mihailovića. Krcun se borio u mnogim bitkama, između ostalih na Sutjesci, ali je istovremeno napredovao i u partijskoj hijerarhiji. Titovu sliku je, navodno, tokom celog rata nosio u unutrašnjem džepu vojničke bluze. A onda je u leto 1944, na ostrvu Vis dobio zadatak da formira Odeljenje za zaštitu naroda u Srbiji - Ozna - bezbednosnu kontraobaveštajnu službu nove Jugoslavije.

Šef mu je bio Aleksandar Ranković. U početku ih je bilo sedmoro ili osmoro na ovom zadatku, ali su razgranali mrežu i do kraja rata postavili temelje jugoslovenske i bezbednosne službe i policije. Krcun je imao nezaobilaznu ulogu u sistemu masovne represije prema političkim protivnicima, prisutnom prilikom ustoličenja komunističkog režima, ocenjuje istoričar dr Srđan Cvetković. „Kada govorimo o likvidacijama bez suđenja, o montiranim procesima, o slanju ljudi na Goli otok, ne možemo a da ne govorimo i o Krcunu, koji je u tom periodu bio na čelu republičke Ozne. „Ipak bi bilo nepošteno pripisati njemu sve ove zločine, jer su iznad njega bili i Aleksandar Ranković i usko partijsko rukovodstvo i na vrhu piramide sam Tito", izjavio je Cvetković.

Čovek koji se nije plašio Broza

Razlaz između Tita i Krcuna o kome se šuškalo po hodnicima i po kuloarima velike Jugoslavije dao je povoda za priče o nameštanju saobraćajne nesreće u kojoj je Krcun poginuo. Neke od ovih priči održale su se do današjih dana.

Pričalo se da se Krcun osilio, da se Titu nije svidelo njegovo slobodno iznošenje mišljenja u javnosti, da je problem što je Krcun bio “previše” Srbin…

Istoričar Venceslav Glišić u svom radu opisao je poslednji susret Krcuna i Tito koji se odigrao 1963. godine na Brionima. Krcun je tada navodno rekao maršalu da je nekorektan prema Srbima da su mu uvek srpski ratni komandanti sumnjivi i da se udaljava od sebe i naroda.

Priča kaže da se Tito mnogo naljutio i hteo da se udalji, a da mu je Krcun dobacio: “Jedino ne znam kad će doći red na nas dvojicu”, misleći pri tom na sebe i Rankovića.

Ubrzo posle toga došlo je do saobraćajne nesreće.

Priče o zaveri i nameštenom ubistvu, a ne nesrećnom slučaju krenule su skoro odmah. Bile su podgrejane i činjenicom da Tito nije prisustvovao sahrani. Nije poznato gde je bio 6. novembra, ali je 7. na Brdu kod Kranja primio američkog glumca Kirka Daglasa.

(Espreso / Žozi Infomedia)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.