DANAS PROČITAJTE OVU MOLITVU KOJA IMA ČUDOTVORNE MOĆI! Slavimo Svetog Jevstatija i prepodobnog Romana

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju danas Svetog Jevstatija, Drugog arhiepiskopa srpskog i prepodobnog Romana.

Svetitelj Jevstatije II nasledio je na arhiepiskopskom prestolu Sv. Jakova. Upravljao je Srpskom Crkvom od 1292. do 1309. godine. Jevstatije je bio strogi podvižnik i revnostan pastir u upravljanju crkvom. Za vreme arhiepiskopa Jevstatija II, kao i njegovih dvojice prethodnika, došlo je do naglog uspona i širenja srpske srednjovekovne države 1282. Osvojeno je Skoplje (gde će se prenetn prestonica Srbije), oba Pologa, Ovče Polje, Zletovo, Pijenac, Kičevo, Debar.

Na severu je osvojeno Braničevo, Vidin (1290). Godine 1299. u Solunu je proslavljena i svadba kralja Milutina i Simonide, kćerke vizantijskog cara Andronika II. Osvojene zemlje na severu od Ohrida, Štipa i Prilepa, date su srpskom kralju kao miraz.

Srbija je bila jedna od najjačih i najbogatijih (srebrom, zlatom, hranom) zemalja Balkana i Evrope. Za njegovo vreme Srpska Crkva se uvećala za tri episkopije: Zvečansku, Limsku i Skopsku. Obnovio je manastir Žiču koji je bio razoren u napadu Kumana. Poživevši bogougodno, mirno se upokojio u Gospodu 16. avgusta 1309. godine. Odmah po predstavljenju počeo je biti poštovan kao svetitelj. Crkva ga slavi 16. avgusta.

Prepodobni Roman

Veliki čudotvorac; svete mošti mu počivaju u manastiru svetog Romana, u lepoj šumovitoj uvali na putu između Ražnja i Đunisa, na domaku Južne Morave. Živeo i delao na dvesta godina pre Nemanjića. Veliki svetitelj i prosvetitelj toga Srpskoga kraja. Narod se kune u tom kraju: "Svetoga mi Romana". I dan danji tamo se isceljuju teški bolesnici, naročito umobolnici i besomučnici. Manastir Sv. Romana kod Đunisa podigao je sveti knez Lazar.

Molitve pred moštima svetog Romana često su do sada bile uslišene, tako da se mnogo obolelih ljudi vratilo kući zdravo i "na nogama", iako su neki od njih u svetinju bili doneti čak i u besvesnom stanju. Svetitelj se upokojio u devetom veku, a prvi sačuvani zapis o manastiru datira s početka jedanaestog veka, tako da se ubraja među najstarije manastire u Srbiji.

"Tebi, ugodniče Boga živoga, Romane čudotvorče, koji si ispunio zakon Boga i spasa našega Isusa Hrista i dobio od Njega život večni; klanjamo se s ljubavlju i blagodarimo Ti sa smirenjem, za premnoga Tvoja čudesna dela, kojima si pomogao nemoćnim ljudima, i proslavio ime Gospoda i spasa svoga. Amin.", ovu molitvu Svetog Romana 29. avgusta, na istoimeni praznik, u manastiru u Đunisu, s verom u Boga i iskrom nade u srcu, izgovara na hiljade vernika.

Među nebrojenima, koji na ovaj sveti dan pohrle u manastir na desnoj obali plahovite Južne Morave da se poklone moštima Svetoga Romana, jednog od najpoštovanijih podvižnika i svetaca pravoslavnih, po pravilu je i zdravih i bolesnih, i starih i mladih. Svi oni prilaze ovom svetom domu, verujući u isceliteljske i čudotvorne moći isposnika i pustinoslužitelja Romana, kojem je i posvećena ova crkva, smeštena u nedrima Mojsinjskih planina.

(Espreso / 24sedam)