SVE JE MANJE ONIH KOJI ŽELE DA BUDU PROFESORI: Koliku ćemo CENU platiti zbog toga i šta ako ne bude imao ko da RADI
Ilustracija, Foto: Profimedia

poražavajuće

SVE JE MANJE ONIH KOJI ŽELE DA BUDU PROFESORI: Koliku ćemo CENU platiti zbog toga i šta ako ne bude imao ko da RADI

U mnogim evropskim zemljama dominiraju nastavnici pred penzijom, ali su neke zemlje taj problem prepoznale pa mladima nude bolje uslove rada kada završe fakultet, bolju zaradu, bolju atmosferu

Objavljeno:

Na grupu za Srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu prijavilo se samo 50 kandidata, a na Matematičkom fakultetu, za smer koji školuje profesore matematike i računarstva – samo osmoro. Ta vest jeste odjeknula, ali tako je već nekoliko godina, kaže za RTS Nataša Simić sa Instituta za psihologiju.

Na nepopularnost nastavničke profesije utiče više faktora, od Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i visine plate, do činjenice da ta profesija nije dovoljno cenjena u društvu.

Nataša Simić
foto: Printscreen/RTS

"Zabrana zapošljavanja je doprinela osećaju nesigurnosti, ali i kada se zaposle čeka ih plata koja nije na zavidnom nivou. Najbitnija je nedovoljna cenjenost profesije. Iako tu ima puno usavršavanja, pripreme, to nije prepoznato i nisu na pravi način nagrađeni. A oni koji se dodatno školuju ne mogu da budu unapređeni i izjednačeni su sa onima koji rade sa minimumom kapaciteta", kaže Simićeva.

U mnogim evropskim zemljama dominiraju nastavnici pred penzijom, ali su neke zemlje taj problem prepoznale pa mladima nude bolje uslove rada kada završe fakultet, bolju zaradu, bolju atmosferu.

"U našim uslovima nastavnici se ne osećaju dovoljno sigurno da rade na drugačiji način, nemaju podršku kolektiva, a ni roditelja. To sve doprinosi slabijoj zainteresovanosti, a onda se postavlja pitanje ko će da obrazuje našu decu", kaže Nataša Simić.

protesti, studenti
foto: Kurir/ Tamara Trajković

Cena koju plaćamo je već visoka što pokazuju i rezultati naših đaka na testiranjima, a u budućnosti ta cena će biti još veća.

"Postoje mere i strategije vaspitanja i obrazovanja do 2030. koje dobro prepoznaju probleme i izazove, ali to treba sprovesti u delo", smatra Simićeva.

Kaže i da je problem što budući nastavnici ne dobijaju dovoljno inicijalnog znanja, a predmeti koji su veoma bitni za njihovu profesiju poput metodologije, pedagogije i psihologije su skrajnuti u drugi plan.

Kada je reč o uvođenju inovacija u nastavu, ona je usporena i zbog kovid epidemije, ali ono što je najvažnije nedostaje podrška nastavnicima koji treba da budu nosioci inovacija u nastavi, rekla je za RTS Nataša Simić sa Instituta za psihologiju.

(Espreso / RTS)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.