BEOGRAĐANI DOŽIVELI HOROR U KNINU NA DAN OBELEŽAVANJA "OLUJE"! Još jedna JEZIVA PROVOKACIJA (FOTO)

Na Instagram stranici serbialive_beograd_rezerva objavljena je fotografija išaranog automobila kojem su skinute tablice.

Kako je objašnjeno, fotografija je nastala u Hrvatskoj, a za sada nepoznati počinioci sprejem su napisali "Za dom".

"Planirali smo kao i svake godine da idemo na odmor u Knin u ovo vreme, jer tada imamo kolektivni odmor, nema veze sto je u ovom periodu proslava Oluje, nikada nije bilo problema u tom smislu da nas neko dira, vredja ili fizičkih obračuna.

Juče ujutru mi je suprug javio šta se desilo njegovom stricu koji je otišao tamo pre oko mesec dana. Poslao mi je link iz članka hrvatskih novina o događaju, naime preko noći im je neko isarao automobil I skinuo tablice, napravili su materijalnu štetu, a pored toga naravno i uzrujali ljude koji su došli u svoju rodnu kuću u rodni grad na odmor.

Njima nije toliko do materijale štete, koliko su se potresli da im se tako nešto desi u rodnom mestu gde nisu bili neko vreme, došli na odmor i gde troše svoje pare. Mi naravno posle ovoga nećemo ici. Strina je rodom iz jednog sela pored Knina, a stric iz Knina, rođen u toj kući gde su sada, automobil je Beogradskih tablica.", navedeno je u objavi.

Ovo nažalost nije usamljen slučaj. Teško da prođe godina bez nekog incidenta sličnog ovome u Hrvatskoj.

Prošle godine dan posle godišnjice obeležavanja sećanja na zločinačku akciju "Oluja", hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović izjavio je povodom uzvikivanja ustaškog pozdrava "Za dom spremni" u Kninu da je taj poklič zabranjen i kažnjiv.

Podsetimo, na današnji dan, pre 27 godina, hrvatska vojska je na području tadašnje Republike Srpske Krajine počela operaciju "Oluja". Ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000. Dan sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja" biće obeležen u 20 časova u Novom Sadu, na Trgu slobode.

Napad je počeo rano ujutro 4. avgusta, a dan kasnije hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno žestoko granatiran Knin, u kojem je pre "Oluje" živelo više od 90 odsto Srba.

Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica u kojem je bilo više od 200.000 ljudi.

Meštani su sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.

Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije "Oluja" 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.

U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

Srbi koji su odlučili da se vrate na svoja ognjišta, uglavnom danas žive bez struje, kvalitetne infrastrukture.

Hrvatski generali osuđeni, pa oslobođeni

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Makrač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

Aprila 2011, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice. U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.

Poginuo ili nestao 1.881 Srbin, prognano više od 220.000

U akciji "Oluja", koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.881 Srbin.

Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 220.000 Srba.

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust, kada je 1995. počela akcija "Oluja", dan žalosti.

(Espreso)