PISMO ATEISTE POTREŠĆE SRBIJU: Evo zašto mrzim POPOVE i mislim da su najveće zlo na svetu!

Jedna porodična tragedija bila mi je dovoljna da shvatim koliki su ološ.

- Kako to mislite da nemate krštenicu? Otac vam, znači, nije kršten, što samim tim znači da ne možemo da izađemo na pogreb? - kaže pop. Pored sve muke, smrtnog slučaja i tuge, nađe se jedan pop da te za.ebava. Ali, gle, kad poturiš 100 evra za oprost duše preminulog na onaj svet, odjednom - krštenica i nije toliko potrebna.

Dan sahrane. Stiže pop u automobilu koji vredi verovatno kao naša gajba. Nadrkani džip, sa nasmejanim popom za volanom.

Prilazi, i sa kezom od uha do uha, izjavljuje saučešće. Bože, oprosti, ubiću go.no.

Ipak, nisam prekršila tu Božju zapovest. Svest mi se, od tada, znatno promenila. Prestala sam da imalo verujem tim ljudima s lažnim moralima, koji nam propovedaju s.anja u koja ni sami očigledno ne veruju. I - krenula sam da opažam. Da slušam priče ljudi i shvatam da (čast izuzecima) toliko ljudskog otpada ima među Božjim ljudima.

U jednom kraju, na opštini Palilula, imate popa koji na keš hvata maloletnice. Po tom naselju vozika ih u BMW-u, plaća pića, poročan je. Ne bira - da li klinka ima 16 ili 18 godina, batici je - svejedno. A on - Božji čovek. Ko bi rekao?

Da vam pišem o njihovom voznom parku, neću. To je već davno izlizana priča. Neću ni na temu mita. I to je dosadilo. Svaki će vam za osveštavanje doma, pevanja opela, ili pak krštenje, bez blama uzeti novac.

A, šta će njima novac? Šta će im te hiljade i hiljade, i desetine nečijih plata u Srbiji?