Beogradski taksista zarobio Libanca: Zaključao me u kolima, otkupio sam život za 9.000 dinara!

Opet bih došao!

Moram da napomenem da se ovo desilo tokom jednog od najlepših vikenda u mom životu, kada sam se odlično proveo i uživao sa našim fantastičnim srpskim domaćinima! Odlična hrana, lepi restorani, uzbudljiv noćni život, divni ljudi i neverovatno lep grad. Opet bih se vratio ovamo!

Izašli smo na glavni put, a vozač se nagnuo prema meni i pitao me odakle sam. Rekoh da sam iz Libana. Onda me je pitao da li sam musliman! Ja jesam musliman, ali sam predosetio da bi trebalo da kažem da nisam! Tako sam i rekao. On reče, dobro. Hoćeš devojke? Rekoh, ne hvala, idem po svoju devojku. Onda me je pogledao i pitao da li sam peder. Rekoh da nisam. On reče, dobro. Mrzim muslimane i pedere!

Bilo mi je već neprijatno dok je jurio ulicama. Želeo sam kroz prozor da posmatram lepi grad i noćni život, ali sam osećao da sa ovim čovekom treba da budem na oprezu. Onda je primetio: lep sat, koliko si ga platio... pa sam sklonio ruku i rekao da ne znam. Hoću da stignem u hotel brzo. On je počeo da priča o noćnom životu u Beogradu, seks, droga, ja sam ćutao.

Pokušavao sam da pratim put i vidim da li idemo u dobrom pravcu. Uhvatila me je nervoza. Nisam želeo da završim negde drugde! Konačno smo stigli do hotela, on se zaustavio uz kolovoz i pritisnuo dugme na taksimetru... 9.000 dinara! Toliko moram da platim! Haha, glasno sam se nasmejao i rekao, ma hajde, čoveče! Došli smo za 400 dinara, šta je ovo, kog đavola? Daću ti 500. Posegao sam u džep, izvadio 500, dao mu, krenuo rukom da otvorim vrata i izađem. U deliću sekunde on se okrenuo ka svojim vratima i počeo da viče. Nisam video šta radi rukom i pomislio sam da će uzeti neki pištolj ili nož da mi preti. Zaključavao je vrata! Zaključao ih je i nagazio na gas kroz crveno svetlo na semaforu. Brzo nas je odvezao dalje od hotela dok je vikao na srpskom i engleskom.