NA TRGU 33 STEPENA, NA UŠĆU JE HLADNIJE: U nekim delovima grada je manje vruće, OD OVOGA TO ZAVISI

Tropske temperature su se vratile i pred nama su žege sa dosta sunca. Međutim, Beograđanima u centru grada može da bude i do dva, tri stepena toplije nego u drugim delovima grada. Na te oscilacije u temperaturi utiče više faktora, navode meteorolozi.

Oscilacije temperature u različitim delovima grada postoje, ali su one leti relativno male, do dva stepena, kaže za "Blic" meteorolog Nedeljko Todorović iz RHMZ.

- Temperatura je različita na svakih dvadesetak metara, a faktori koji na to utiču su različiti. Logično je da će na sunčanoj strani ulice temperatura vazduha biti viša nego u hladovini - navodi Todorović.

On je objašnjava šta zapravo utiče na te razlike i koji je osnovni princip merenja temperature vazduha.

- Vazduh se zagreva od podloge. U delovima grada gde ima dosta asfalta će temperatura biti viša, tamo gde ima betona biće još viša. Vazduh se manje zagreva u blizini vodenih i zelenih površina. To je i razlog zašto je u centru grada toplije nego u parkovima poput Ušća, na Košutnjaku ili u Zvezdarskoj šumi, ili pored reka - kaže Todorović.

Kada meteorolozi mere temperaturu vazduha, podseća on, postoje i određeni uslovi koji za to treba da se ispune. Naime, potrebno je da instrument bude u senci i na određenoj udaljenosti od tla, jer, kako je Todorović slikovito objasnio, ako se instrument postavi pet centimetara od tla, temperatura će iznositi, na primer, 55 stepeni, a to svakako nije realna temperatura vazduha.

U centru Beograda je toplije nego u delovima grada u kojima ima manje asfalta

On ističe i da je veoma važno da se temperatura meri u istim uslovima kako bi poređenje oscilacija moglo da bude relevantno.

Zimi veće oscilacije

Tokom zimskog perioda, temperaturne oscilacije su nešto veće nego leti, a Todorović otkriva i od čega to zavisi.

- Kada nema vetra, hladniji vazduh se zadržava u nižim predelima, pa je tako, na primer, hladnije u ravnici, recimo u Zemunu, Pančevu ili u Surčinu, dok je toplije u brdskim predelima kao što su Zvezdara, Banjica, Avala ili Vidikovac - objašnjava Todorović.

Mikroklima

Na temperaturne razlike utiče i nešto što stručnjaci nazivaju mikroklimom. Na značajne razlike u temperaturi mogu da utiču i ruže vetrova, pokazuje iskustvo stanara Istočne kapije Beograda.

Položaj koji ove zgrade imaju, kao jedna od najviših tačaka na Zvezdari, omogućava stvaranje ruže vetrova. To je, kažu stanari, nekada mana, a nekada prednost.

- Udari vetrova jedan su od problema tokom godine, ali je zato leti znatno prijatnije u odnosu na druge delove grada. Već na Dušanovcu je nekoliko stepeni toplije - ispričao je nedavno "Blicu" Dragan Vujović, upravnik zgrade "Rudo 1".

Razlike i u vlažnosti vazduha

Ono što u velikoj meri utiče na razlike u temperaturi je i sastav zemljišta, kao i prisustvo industrijskih zona i povećane koncentracije saobraćaja. Zato u prigradskim delovima temperatura može da bude i za više od tri stepena niža u odnosu na centar, objašnjavaju meteorolozi.

Slična je situacija i kada je vlažnost vazduha u pitanju. Razlike nisu drastične, ali su primetne. U podavalskim naseljima gde je temperatura niža, vlažnost može biti povišena za pet do deset procenata.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)