OVA ZGRADA PONOS JE BEOGRADA, IDETE PORED NJE, A NE ZNATE KAKVU KLETVU NOSI! Ona je bila POPRIŠTE krvavog rata Srba
Karađorđe i knez Miloš Obrenović, Foto: Wikipedia

KAPETAN-MIŠINO ZDANJE

OVA ZGRADA PONOS JE BEOGRADA, IDETE PORED NJE, A NE ZNATE KAKVU KLETVU NOSI! Ona je bila POPRIŠTE krvavog rata Srba

Zgrada je na Studentskom trgu...

Objavljeno: 26.05.2019. 16:56h
  • 22

Danas je ponos Beograda, svi prolazimo često pored nje kada šetamo glavnim gradom Srbije, a ne znamo da baš ta zgrada na Studentskom trgu br. 1 krije u sebi mnoge tajne, ali i srpske podele i kletve!

Donosimo vam priču o jednoj od najlepših zgrada u Beogradu - Kapetan-Mišinom zdanju.

Trebao je da bude novi dvor za vladara Srbije, da se u njemu rađaju novi Karađorđevići, ali je igrom sudbine ili kao što mnogi teoretičari zavera tvrde kletvom ostala bez vlastelina u sebi i pripala narodu.

Kapetan Miša Anastasijević, podunavski Rotšild kako su ga zvali i jedan od najbogatijih Srba krenuo je da gradi ovo zdanje 1858. godine, a završena je 1863. godine.

Prvobitna namera Kapetan-Miše bila je da zgradu podigne za dvor nesuđenog vladarskog para – svoje kćeri Sare i Đorđa Karađorđevića.

Međutim, kako je Svetoandrejska skupština 1859. godine odlučila da vrati kneza Miloša na vladarski presto u Srbiji, sve nade o dolasku na vlast Karađorđevića ostale su bez osnova.

foto: Wikipedia

Još tokom izgradnje, zgrada je zaveštana „otečestvu“ za smeštaj više kulutrnih i prosvetnih ustanova tadašnje Kneževine Srbije, u nju se odmah nakon izgradnje uselila Velika škola, zatim Gimnazija, Ministarstvo prosvete, Realka, Narodna biblioteka, Narodni muzej i druge.

Osim toga svečana sala ove palate bila je pozornica važnih istorijskih događaja: u njoj je 1864. godine zasedala skupština; 1868. u njoj je održana osnivačka skupština prvog inženjerskog udruženja u Srbiji; u njenoj svečanoj sali je 1875. postavljena i prva izložba arhitektonskih snimaka i kopija fresaka sa srpskih srednjovekovnih manastira koju su priredili Mihailo Valtrović i Dragutin Milutinović.

Ipak malo ko zna kakvu je tužnu sudbinu doživeo ktitor ove zgrade. Na Svetog Savu, 27. januara 1885, u svom domu u Bukureštu, ulica Doamna broj 6, umro je Miša Anastasijević (83).

Smrt najbogatijeg Srbina i velikog dobrotvora objavile su i srpske i rumunske državne novine, po ljutoj zimi sahranjen je u svojoj zadužbinskoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u obližnjem Kležnju, gde i danas počiva, zaboravljen od svoga otečestva, daleko od svoje zemlje i njene prestonice.

To je prema mnogima prva kletva koja je stigla kapetana Mišu, a navodno na njega bacili su je Obrenovići, zbog kako navode Mišinog činjenja u korist Karađorđevića.

foto: wikipedia / public domain

Bilo kako bilo kapetan Miša svoje bogatstvo je držao u Rumuniji, ali je svih pet kćeri udao za Srbe: najstariju Jelenu za Vasu Garašanina, ađutanta kneza Aleksandra Karađorđevića i sinovca Ilije Garašanina, drugu po redu Persidu za Jovana Marinovića, diplomatu i predsednika vlade, Ružicu za Arsenija Crnojevića, veleposednika, Anku za ministra Radovana Raju Damjanovića, a najmlađu Saru, svoju mezimicu, za Đorđa Karađorđevića.

I ovde je priča o srpskoj podeli na Karađorđeviće i Obrenoviće prisutna, navodno se Anastasijević svojim bogastvom suprostavljao knezu Milošu, ali je želeo da na vlast dovede Đorđa Karađorđevića!

Kako je svojevremeno on pisao ta politička kampanja koštala ga je više od 80.000 dukata, isto koliko i gradnja velelepnog zdanja.

Ipak taj rat je izgubio i bio je primoran da napusti Srbiju, ali nije želeo da njegov dvor pripadne Obrenovićima, te je odlučio da ga pokloni narodt, tačnije otečestvu, te tako na ovoj zgradi danas i piše.

 

Bonus video:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media