BEOGRAD ĆE BITI GRAD U KOJI ĆE STRANCI DOLAZITI DA ŽIVE Poslušajte reči ovog arhitekte i videćete da ne preterujemo
Milutin Folić, Foto: Privatna arhiva, Filip Plavčić

GRAD BUDUĆNOSTI

BEOGRAD ĆE BITI GRAD U KOJI ĆE STRANCI DOLAZITI DA ŽIVE Poslušajte reči ovog arhitekte i videćete da ne preterujemo

Jedan od glavnih ciljeva za Beograd je okretanje ekološki prihvatljivoj hijerarhiji u saobraćaju kojom prioritet dajemo pešacima, biciklistima i javnom gradskom prevozu, a ne kao što je to do sada bila praksa - automobilu

Objavljeno: 09.02.2019. 11:40h
Bojana Kontić
Bojana Kontić
Novinarka rubrike Vesti
  • 59

Uprkos nagađanjima da je Beograd najzagađeniji grad, glavni gradski urbanista Milutin Folić tvrdi za portal Espreso da je u poslednjih 5 godina po pitanju ekologije urađeno više nego za prethodnih 30, ali i da je zagađenje posledica decenijske nebrige i automobilskog urbanizma koji se sada menja u korist pešaka, biciklista i javnog prevoza. 

Ovakve tvrdnje Folića potkrepljuje projekat "Identitet _ Mobilnost _ Ekologija", koji je usvojen na sednici gradskog veća 2015. godine, nakon analize stanja urbanih karakteristika i kvaliteta života građana i otvorenih javnih gradskih prostora, a imajući u vidu aktuelne svetske trendove u domenu uređenja i oblikovanja grada, saobraćaja, zaštite i unapređenja prirodne i životne sredine i društvenog razvoja.

Mnoge inicijative u okviru ovog projekta već su realizovane, a osim spuštanja Beograda na reke Savu i Dunav, jedan od ključnih projekata koji će biti realizovan u narednih 10 godina, jeste uvođenje prve linije metroa, koja će uticati ne samo na bržu prohodnost i bolju komunikaciju u saobraćajnom smislu, već i na zaštitu i očuvanje životne sredine, jer će znatno smanjiti broj automobila na ulicama.

Kako je objasnio Folić za Espreso.rs, tri osnovne smernice daljeg urbanog razvoja grada su:

- Izmeštanje industrijskih zona iz centra grada čime se na tim prostorima omogućuje izgradnja gusto naseljenih stambeno poslovnih kompleksa i na taj način grad gradi unutar svojih prirodnih granica racionalno koristeći postojeću infrastrukturu, a ne stihijski kao što je to bila praksa kada su nastajala divlja naselja bez ikakvog plana i za koja i dan danas rešavamo osnovne životne uslove poput kanalizacije i asvaltnih puteva.

Beograd, grad budućnosti
Beograd, grad budućnosti foto: Privatna arhiva

- Spuštanje Beograda na reke čime koristimo najveći prirodni potencijal naše prestonice. Do kraja sledeće godine biće uklonjena pruga koja decenijama odvaja Palilulu, Dorćol, Kalemegdan, Kosančićev i Savski venac od priobalja i tada ćemo konačno moći da kažemo da se Beograd spustio na reke.

- Okretanje ekološki prihvatljivoj hijerarhiji u saobraćaju kojom prioritet dajemo pešacima, biciklistima i javnom gradskom prevozu, a ne kao što je to do sada bila praksa - automobilu. Najznačajniji je najavljeni početak izgradnje metroa kao i primarna mreža biciklističkih staza prema projektu "Beograd Biciklom".

Šta je u Beogradu urađeno po pitanju očuvanja životne sredine, a na realizaciji kojih planova se radi?

Kako bi se smanjila zagađenost, nastala kao posledica decenijske nebrige, ali i poboljšali uslovi života u glavnom gradu, realizovani su, ali i usvojeni konkretni projekti čija realizacija se očekuje u narednim godinama. Tako su samo neki od ostvarenih i planiranih projekata - nove pešačke zone, pasarele, biciklističke staze, parkovi, trotoari, drvoredi, prerada otpada, prerada otpadnih voda, zaustavljanje divlje gradnje, , ukidanje parking mesta u centru grada, elektroautobusi...

U proteklom periodu uređeni su Cvetni trg, Slavija, Obilićev venac sa okolnim ulicama, Pešačka zona Zemuna, Park Ušće, Sava Promenada, ali i čitav niz manjih i većih urbanih džepova: skver Mome Kapora, skver kod Stare Hercegovine, plato Milana Mladenovića, Devojački park, okolina Kalenić pijace, i mnogi drugi gradski javni prostori.

1 / 24 Foto: Privatna arhiva
 

Beograd biciklom

Jedan od važnijih realizovanih projekata, koji podrazumeva intenzivnije korišćenje ekološki prihvatljivih modaliteta saobraćaja, jeste povećanje udela bicikla u saobraćaju. Osnovni cilj ove odlukejeste rastrećenje saobraćaja i prilagođavanje bicikala vidovima gradskog prevoza sa posebnim naglaskom na očuvanje životne sredine i promovisanje zelene hijerarhije učesnika u saobraćaju.

Trenutno u Beogradu postoji 83 kilometra biciklističkih staza, najviše na Novom Beogradu, a plan je da se u naredne četiri godine izgradi još oko 120 kilometara biciklističkih staza  od čega će oko 90 kilometara ići po postojećim ulicama, a 30 kilometara će biti novoizgrađene biciklističke staze.

Bicikl u Beogradu koristi oko jedan odsto sugrađana, a želja nadležnih je da ga u narednih nekoliko godina koristi pet odsto.

1 / 3 Foto: Privatna arhiva

Najznačajniji javni prostori koji će biti uređeni:

  • Trg Republike - biće proširen i popločan kamenom, sa novim klupama, osvetljenjem, duplim drvoredom prema Kolarčevoj.
  • Studentski trg, Vasina i Topličin Venac - biće pretvoreni u pešačku zonu i popločani kamenom. Prema projektu Borisa Podreke Studentski trg će dobiti novu fontanu a na njemu će biti i spomenik Zoranu Đinđiću. U parku na Topličinom vencu biće postavljeno pet skulptura Olge Jevrić, novo zelenilo, igralište i česma.
  • Karađorđeva ulica sa priobaljem - trotoari će biti prošireni i popločani kamenom, a priobalni deo osim šetališta dobiće i dečija igrališta, klupe, rasvetu i velike zelene površine. Ovaj prostor uvezaće pešačku zonu sa Kosančićevog venca i Knez Mihajlove sa priobaljem na jednoj strani prema Sava Promenadi a na drugoj sa Beton halom i novom umetničkom pasarelom ka Kalemegdanu.
  • Savska ulica sa Trgom Stefana Nemanje - biće uređen kao novi centralni gradski trg koji će simbolizovati silazak Beograda na reke. Na njemu će biti podignut spomenik Stefanu Nemanji, a zgrada železničke stanice postaće Muzej.
  • Ulica Kneza Miloša - kompletnom rekonstrukcijom pored novih instalacija dobiće i podzemnu garažu za 450 vozila čime će se trotoari osloboditi za pešake, bicikliste i drvorede. Ulica će nakon rekonstrukcije imati 6 saobraćajnih traka.
  • Pasarela na Kalemegdanu - povezaće Kalemegdan sa priobaljem i parkingom na Beton hali, a osim što je funkcionalna ona je i umetničko delo dva vrhunska svetska apstraktna umetnika Ričarda Dikona i Mrđana Bajića.
  • Terazijska Terasa - silazak prema reci sa Terazija do Kraljice Natalije.
  • Park Ušće - biće uređen do Zemuna kao i deo koji je započet prema projektu Jana Gela, najpoznatijeg svetskog arhitekte za javne prostore.
  • Sava Promenada - nakon izgradnje prvog kilometra u okviru Beograda na Vodi nastavićemo sa razvojem priobalja i uređenjem promenade spojićemo Kalemegdan i Adu Ciganliju. Promenada će imati biciklističke i pešačke staze, drvorede, zelene površine, silaske na reku, dečija i sportska igrališta, dobru rasvetu i druge sadržaje.
  • Novi Bulevar - potpuno novi bulevar ići će paralelno sa Savskom ulicom i biće kičma Beograda na Vodi koja će povezati Bulevar Vojvode Mišića kod Bigza sa Karađorđevom kod novog savskog mosta. Dugačak 2km i širok 40m imaće nove drvorede u tri reda, pešačke trotoare popločane kamenom, biciklističke staze, klupe i dr. Uz njega će biti i potpunonovi centralni park na 2 hektara koji će dati novi život ovom nekada zapuštenom prostoru u samom gradskom jezgru.

 

1 / 12 Foto: Privatna arhiva

Proširenje pešačke zone Knez Mihailove ulice

Proširenje pešačke zone Knez Mihailove ulice obuhvata realizaciju niza projekata razvijanja pešačke zone u centru Beograda, započeto 1980. godine. Na ovaj način, grad nastoji da razvija "zelenu mrežu" pešačkih prostora u centru grada kojom bi se povezali postojeći otvoreni javni gradski prostori i ambijenti od šireg značaja za identitet grada. Cilj je smanjenje korišćenja automobila kao prevoznog sredsrva i stvaranje zelenijeg, zdravijeg i prijatnijeg mesta za život.

Nulta tolerancija za divlju gradnju

Suzbijanje divlje gradnje će očuvati Beograd, omogućiti mnogo veći priliv sredstava u budžet, izgradnju infrastrukture - ulica, kanalizacije, vodovoda, parkinga, škola, obdaništa, parkova, igrališta za decu, ali i osigurati da se grade bezbedni objekti prema svim propisima i standardima za one koji u njima budu živeli.

Prerada otpada i otpadnih voda

Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, ali i prerada otpada u Vinči, koja će podrazumevati selekciju otpada i njegovo pretvaranje u enegrgiju, umnogome će doprineti očuvanju životne sredine, ali i smanjenju zagađenja. 

Sve ove aktivnosti usmerene su ka jednom opštem cilju - podizanju kvaliteta života u Beogradu, a ovo su samo neki od projekata koji će doprineti poboljšanju zdravog prirodnog okruženja za sve građane prestonice.

PODSEĆANJE

Projekti koji će biti realizovani u narednih 10 godina:

  • prva linija metroa
  • izmeštanje železnice
  • izgradnja tri prstenaste saobraćajnice oko Beograda
  • novi most preko Ade Huje
  • novi veći most na mestu starog tramvajskog mosta
  • izgradnja tunela koji će povezati savski i dunavski amfiteatar
  • transfomacija aerodroma (plan je da tri puta poveća broj putnika)
  • postrojenje za preradu otpadnih voda u Velikom selu
  • prerada otpada u Vinči (selekcija otpada; pretvaranje otpada u energiju)
  • uređenje i izgradnja novih velikih gradskih trgova
  • projektovanje novih i proširenje postojećih pešačkih zona, parkova i pijaca
  • ekološki prihvatljiva hijerarhija u saobraćaju
  • muzej grada Beograda, opera i balet

 

BONUS VIDEO: VAŽNO MI JE DA RADIM ONO ŠTO VOLIM, NEGO DA BUDEM BOGATA: Jelena (17) je najbolja mlada matematičarka Evrope!

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media