DOSIJE IZ PAKLA UBICA OLIVERA IVANOVIĆA: Fljorim Ejupi ubija, Nezedin Zeka plaća!
Oliver Ivanović, Foto: Profimedia

podela poslova

DOSIJE IZ PAKLA UBICA OLIVERA IVANOVIĆA: Fljorim Ejupi ubija, Nezedin Zeka plaća!

Prvo ubistvo Ejupi je, prema podacima srpskih bezbednosnih službi, izvršio 1997. godine u Tirani

Objavljeno: 14.07.2019. 11:23h
  • 7

Fljorim Ejupi, centralna ličnost istrage ubistva Olivera Ivanovića koju vode srpske bezbednosne službe, važi za iskusnog plaćenog ubicu koji je već “dokazan” u tri političke likvidacije, ubistvima dvojice policajaca i bombaškom napadu na autobus “Niš-ekspresa”, u kojem je poginulo 12, a ranjeno skoro 30 Srba. Druga osoba u ovom slučaju, Nezedin Zeka, kako je “Ekspres” već pisao, sumnjiči se da je sa partnerom Ismetom Osmanijem zvanim Curi dao 90.000 evra za ubistvo Ivanovića. Novac je uplaćen na tajni račun koji je pod kontrolom navodno rasformirane tajne policije Šik, a kojom iz senke rukovodi Kadri Veselji, predsednik Skupštine Kosova.

Prvo ubistvo Ejupi je, prema podacima srpskih bezbednosnih službi, izvršio 1997. godine u Tirani, kada je i eskalirao sukob političkih neistomišljenika na Kosovu. Tada je u Tirani ubijen lider FARK-a (oružanih snaga Republike Kosovo) Ahmet Krasnići. Ubistvo se, kao nalogodavcu, pripisivalo jednom od osnivača OVK i ključnom čoveku u njenoj logistici, Džavitu Haljitiju, koji je kasnije bio potpredsednik Vlade Kosova.

Fljorim Ejupi
Fljorim Ejupi foto: Prentscren

Krasnići je bio poznat kao pristalica Ibrahima Rugove. I danas Rugovine pristalice Haljitija optužuju kao nalogodavca ubistva Krasnićija, ali i za likvidaciju drugog komandanta FARK-a, Tahira Zemaja, ubijenog u januaru 2003. godine. Zemaj je ubijen u zasedi u okolini Peći, a u pucnjavi su ubijeni i njegov sin Enis i nećak Hasan, predsednik Omladinskog foruma Demokratskog saveza Kosova u Peći.

Krasnići i Zemaj bili su bivši oficiri JNA. Obojica upetljani i u mutne poslove. U Zemajevom vojničkom dosijeu upisana je strast za pićem i kockanjem, ali i trgovina oružjem, drogom i mahinacije sa regrutnom dokumentacijom, zbog čega je ranije bio i osuđivan, ali je uspeo da pobegne iz niškog zatvora i ode za Nemačku. Zatim se vratio na Kosovo, gde je pod njegovom komandom ubijeno više od 40 Srba.

U to vreme Rugova je Zemaja planirao za savetnika za bezbednost.

Mnogo bitnije je što su i Krasnići i Zemaj bili viđeni kao ključni svedoci pred Haškim tribunalom na suđenju bivšim pripadnicima OVK u Prištini. Suđenje nisu dočekali. Ubijeni su upravo zato što su važili za nezgodne svedoke. Pažnja kosovske javnosti u oba ova slučaja bila je usmerena ka Ramušu Haradinaju, tada vođi Alijanse za budućnost Kosova, koji je smatran nalogodavcem zločina, ali za to nikada nije bilo dokaza.

“Fljorim Ejupi je, prema bezbednosnim informacijama, označen kao plaćeni ubica u likvidacijama Krasnićija i Zemaja. Njegovo ime takođe se vezuje i za likvidaciju Džemaila Mustafe, istaknutog albanskog novinara i političkog savetnika, u novembru 2000. godine. Mustafa je ubijen ispred svog stana u Prištini. Bio je član Demokratske lige Kosova i savetnik prvog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove. On je bio samo jedan od nekoliko Rugovinih savetnika koji su ubijeni” kaže za “Ekspres” izvor iz bezbednosnih struktura Srbije.

Trougao ubijenog i osumnjičenih
Trougao ubijenog i osumnjičenih foto: Prentscren

 

Više od decenije kasnije, 2012. godine Televizija “Klan Kosova” objavila je vest da je Specijalno tužilaštvo Kosova identifkovalo osumnjičenog za ubistvo Džemaila Mustafe, ali u istrazi od tada nije bilo pomaka.
Najstrašniji zločin Fljorim Ejupi počinio je 16. februara 2001. godine u mestu Livadica kod Podujeva kada je daljinski aktivirana bomba postavljena na autobus “Niš-ekspresa”. U eksploziji je ubijeno 12, a ranjeno skoro 30 Srba.

Nakon napada na autobus, Ejupi je uhapšen u akciji Unmik policije. Zbog bojazni da bi Albanci silom mogli da iznude njegovo oslobađanje, prebačen je iz prištinskog zatvora u američku vojnu bazu Bondstil kod Uroševca. Pod nerazjašnjenim okolnostima u maju 2001. godine Ejupi je pobegao na slobodu. Do 2004. godine nije viđan javno, ali se ispostavilo da je 17. marta 2004. učestvovao u napadima na Srbe i vojnike Kfora. Tada je za njim zbog sumnje da je ubio vojnika NATO Koje Esumana iz Gane i pripadnika Kosovske policijske službe Bajrama Kičmarija raspisana poternica. Krajem oktobra 2004. godine, sa još dvojicom Albanaca, pod optužbom za terorizam, uhapšen je u Tirani. Odatle je prebačen na Kosovo gde je u junu 2008. godine osuđen na 40 godina zatvora za ubistva i terorizam, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Međutim, sud pod patronatom Euleksa je 2009. oslobodio Ejupija zbog, kako je navedeno, nedostataka dokaza.

Od tada, Fljorim se kreće na relaciji Kosovo-Albanija-Nemačka.

 

 

Ejupija je imenom i prezimenom javno prvi prozvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić 3. juna kada je na konferenciji za medije izjavio da Srbija radi vrlo ozbiljno na otkrivanju ubica lidera GI SDP Olivera Ivanovića i, za razliku od Prištine, “mi mislimo i da imamo njegovo ime”.

Predsednik Vučić tada je i prištinske vlasti i međunarodnu zajednicu upitao zašto Srbija ne može da dobije podatke o tajnom kretanju Fljorima Ejupija, šta je on radio na aerodromu „Rinas” u Tirani, zatim se kretao ka KiM i da bi ponovo nestao i bio vraćen u Nemačku sa istog aerodroma.
“On je, inače, pod prismotrom u Nemačkoj. To je osoba koja je podmetnula bombu pod autobus “Niš-ekspresa”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije naveo je i da državni organi Srbije imaju fotografije koje razjašnjavaju Ivanovićevo ubistvo, i naveo da će pokušati da pribave materijalne dokaze koji će potvrditi sumnje ko je ubica.
“Imamo ovde potkrepljeno bezbrojnim fotografijama. Pokušaćemo da dođemo do materijalnih dokaza i da izađemo u javnost. Naša istraga se nikada neće prekidati dok ne dođemo do ubica Ivanovića. Srbija ima kompletno sačinjenu priču, sve šta se i kako dogodilo, sa kojim motivima”, rekao je Vučić navodeći da zbog nedostatka DNK analize, plastičnih čaura, nedostatka snimaka, “ne možemo da imamo materijalne dokaze, ali ćemo nastaviti da radimo”.

“Kada budemo imali završenu priču, tada će nadležne institucije Srbije, bez ikakve sumnje, podići optužne akte. Ivanović je ubijen 16. januara prošle godine. Na njega je pucano iz vozila u pokretu sa šest metaka. Srbija je zatražila celokupan video materijal sa svih nadzornih kamera za duži period pre izvršenja krivičnog dela. Međutim, dostavljeni su nam samo montirani snimci kretanja Olivera Ivanovića i vozila “opel astra” pre i nakon ubistva. Pitanje je šta je sa snimcima dobijenim iz objekta ispred koga je Ivanović ubijen. Navodno, kamera nije radila u vreme ubistva, a proradila je nekoliko minuta posle toga. Taj uređaj nije vraćen, nisu objavljeni rezultati veštačenja… Srbija nije mogla da dobije ni DNK analize, niti bilo šta drugo – rekao je Vučić i upitao kako Priština objašnjava navodni pravac kretanja vozila u kome su se navodno nalazile ubice ako je išlo u pravcu južne Mitrovice, pošto se to vozilo kretalo ulicama Sutjeska, Čika Jovina, potom u kontrasmeru ulicom Drvarska pa ulicom Anke Spajić kojom je otišlo do Suvog Dola.

Oliver Ivanović
Oliver Ivanović foto: Beta/Saša Đorđević

“Kako je u tom profesionalnom ubistvu, koji su Srbi navodno izveli, ostavljen broj šasije koji ukazuje na to da je vozilo dovezeno na KiM iz centralne Srbije, a prethodno uvezeno iz Austrije? Pa to može da se ustanovi posle dva sata. Ili je to neko hteo da podmetne dokaze lažno?”, upitao je Vučić.

On je rekao i da pored više zahteva, srpske institucije nisu dobile čaure sa mesta događaja, “već samo klonove”. “Ne možemo da uradimo ništa. Sve je samo da bi srpsku policiju isključili iz cele priče. Optužiše pola sveta, samo nam ne rekoše ko je ubio Ivanovića”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije podsetio je i da su trojica pripadnika KPS Dragiša Marković, Nedeljko Spasojević i Marko Rošić uhapšeni 23. novembra 2018. u Severnoj Mitrovici u istrazi ubistva Ivanovića, koju vodi prištinski sud.

“U zahtevu za pritvor navedeno je da je Marković odavao informacije sa mesta ubistva jednom policijskom službeniku Srbije. To je laž i Priština treba da objasni to što tvrdi. Pitanje je i zašto je Priština dezavuisala istragu sa tvrdnjama o umešanosti Predraga Todorovića i Miloša Čujovića u ubistvo, pošto je navodno utvrđeno da su otputovali iz Mitrovice u Gračanicu i potom boravili u Prištini u jednom hotelu, kao i da su KiM napustili sa prištinskog aerodroma”, rekao je Vučić.

Finansijeri ubistva

Drugo ime koje je Vučić pomenuo na konferenciji za štampu je Nezedin Zeka.

“Šta je radio Nezedin Zeka u Kosovskoj Mitrovici na dan ubistva, šta je njegova uloga u svemu tome i zašto ne možemo da dobijemo podatake o njegovom kretanju?” upitao je Vučić.

O Nezedinu Zeki, “Ekspres” je nedavno pisao upravo povodom istrage ubistva Olivera Ivanovića, kada su srpske bezbednosne službe ušle u trag novcu kojim je, kako se sumnja, plaćeno ubistvo lidera SDP.
Naime, prema podacima naših obaveštajnih službi, za ubistvo Ivanovića plaćeno je 90.000 evra, a taj novac dali su Ismet Osmani zvani Curi, jedan od najmoćnijih šefova organizovanog kriminala na Balkanu, i njegov partner Nezedin Zeka.

Novac je uplaćen uoči ubistva Ivanovića, i to na račun koji je pod kontrolom navodno rasformirane tajne policije Šik, a ona je pod kontrolom Kadrija Veseljija, predsednika kosovske skupštine.

Trag tog novca srpske inspektore doveo je do Osmanija i Zeke, koji su partneri u poslovima sa kladionicama i kockanjem.

“Njih dvojica drže više od 300 kladionica na KiM, u Austriji, Češkoj i Slovačkoj. Osim legalnog posla sa kladionicama, Osmani se bavi i ozbiljnim kriminalom: švercom narkotika, oružja i organizovanjem prostitucije. Obojica godinama Veseljiju plaćaju reket za vođenje svojih poslova na KiM. I obojica su ozbiljni finansijeri DPK, na čijem se čelu nalazi Veselji. I uplata od 90.000 evra uoči ubistva Ivanovića je deo tog reketa” izjavio je sagovornik “Ekspresa” navodeći da srpske bezbednosne službe veruju da je upravo taj novac iskorišćen za plaćanje ubistva Ivanovića, odnosno za plaćanje ubice i njegovih pomagača u zločinu.

 

Osmani i Zeka zbog ove uplate su još pre nekoliko meseci postali centralna tačka istrage koja se vodi u Srbiji, a onda su oko njih dvojice ukrštena koplja naših i prištinskih službi bezbednosti.

Naime, kako je utvrđeno, Zeka je neposredno pre ubistva Olivera Ivanovića boravio u Novom Pazaru, gde odranije ima nekretnine, ali pod novim lažnim imenom Ljiljim. Posle ubistva Ivanovića, Zeka nije dolazio na teritoriju Srbije. Za razliku od Osmanija, koji je često dolazio u Srbiji što zbog poslova, što zbog ljubavne veze sa devojkom iz Jagodine.

“Osmani je u Srbiji dolazio sa legalnim češkim papirima, “mercedesom” čeških tablica, a nedavno je dobio i srpska dokumenta, odnosno ličnu kartu i pasoš. I upravo to je bio povod da prištinske službe bezbednosti posumnjaju da je Osmani u nekoj vrsti saradničke veze sa srpskim službama, da je možda odao informacije koje su bitne u istrazi ubistva Olivera Ivanovića. Zato je pod hitno naređeno njegovo hapšenje u Prištini prošlog meseca. Osmani nije uhapšen zbog prevara i zelenašenja. To jeste krivično delo koje mu se stavlja na teret, ali pravi motiv je kazna za eventualnu saradnju sa srpskim bezbednjacima” kaže naš sagovornik.

Kazna za Osmanija

On navodi i da je ta “kazna” jasna na osnovu dela zbog kog je Osmani uhapšen.

“Osmani je ozbiljan mafijaški vođa, jedan od glavnih stubova balkanske kriminalne hobotnice, koji u svojim rukama drži ozbiljan kriminal, a uhapšen je zbog najobičnije stvari” zelenašenja”, kaže naš izvor.

Osmani je uhapšen 21. maja u akciji “Talas” u kojoj su iza rešetaka završila i četvorica njegovih saradnika: Iljir Bojku, Adilj Tači, Mentor Macani i Rahim Hašimi. Kosovski mediji objavili su da je Rahim Hašimi dan nakon hapšenja oslobođen, dok je ostalima određen tridesetodnevni pritvor. Njima se na teret stavlja zelenašenje, prevara i reketiranje.

Interesantno je i da su Osmani i Zeka pre izvesnog vremena došli u ozbiljan sukob, zbog kog su uprkos zajedničkim poslovima prekinuli svaku komunikaciju.

Oliver Ivanović
Oliver Ivanović foto: EPA

I naravno šverc droge

Zeka se takođe dovodi u vezu sa ozbiljnim međunarodnim kriminalom, prvenstveno sa švercovanjem narkotika. Kriminalnu karijeru je započeo još sredinom osamdesetih godina, kada je označen kao jedan od glavnih organizatora grupe koja je narkotike švercovala iz Turske, preko Kosova i Metohije, do Zapadne Evrope. Protiv njega vođene su istrage u četiri države. U Nemačkoj zbog korišćenja falsifikovanih ličnih dokumenata i dilovanja droge. Zbog šverca narkotika je bio i pod istragom švajcarske policije, u Srbiji je optužen za silovanje, a u Zagrebu se sumnjiči za ubistvo i krijumčarenje oružja za muslimanske snage u BiH.

Po Interpolovoj poternici bio je hapšen 1999. godine na aerodromu u Pragu, ali je tokom prebacivanja do Berlina navodno uspeo da pobegne.

Novac od šverca narkotika oprao je kroz fudbal i ugostiteljstvo. On je, naime, vlasnik albanskog fudbalskog kluba Skenderbeg iz Korče, počasni predsednik Fudbalskog kluba Trepča 89 iz južne Kosovske Mitrovice i vlasnik restorana “Konak L”, koji se nalazi preko puta zgrade vlade u Prištini i važi za omiljeno mesto okupljanja prištinskih političara.

Zeka je navodno pod zaštitom Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, ali je blizak i sa albanskim premijerom Edijem Ramom.

Oslobođen uprkos zaštićenom svedoku

Fljorim Ejupi je u ponovljenom suđenju za bombaški napad na autobus “Niš-ekspresa” oslobođen krivice iako je tužilaštvo protiv njega imalo zaštićenog svedoka, koji je prethodno sa njim bio u zatvoru u Dubravi. Čak su zajedno planirali bekstvo.

Zaštićeni svedok pod kodnim nazivom “Alfa” na suđenju je rekao da se Ejupi hvalio počinjenim zlodelom.

“Viđao sam ga za vreme izdržavanja pritvora u pritvorskom centru Okružnog zatvora u Mitrovici, kada sam imao priliku da s njim razgovaram za vreme šetnji i drugih zajedničkih aktivnosti… Pitao sam Fljorima da li je tačno da je učestvovao u bombaškom napadu na autobus, na šta se on smejao. (…) Razgovore koji su se odnosili na bombaški napad na autobus vodili smo kada smo planirali da pobegnemo iz zatvora. Činjenica da je okrivljeni Ejupi učestvovao u bombaškom napadu na autobus nije bila tajna ni za jednog pritvorenika. Za razliku od ostalih zatvorenika, koji tvrde da su nevini, da su neosnovano u zatvoru, Ejupi nikada nije rekao da je nevin, bio je ponosan i često se hvalio što je učestvovao u bombaškom napadu na autobus. Zbog toga su ga ostali zatvorenici u zatvoru poštovali… Tada, 17. marta 2004. rekao mi je da je izvesni Alban imao zolju koju je koristio za napad na autobus. Prvi plan je bio da se napad na autobis izvrši bazukom, što su odbili Agron Sulejmani i Latif Gaši. Fljorim mi je tada rekao da je Nezir Keljmendi pružio finansijsku podršku. Ispričao mi je da su napadači pobegli sa mesta eksplozije automobilom “opel vektra” žute boje, da im je u tome pomogao jedan policajac koji je znao raspored snaga Kfora i da ih je upozorio na puteve koje je blokirala policija”, svedočio je zaštićeni svedok.

Prijava nemačkoj policiji

Fljorim Ejupi prijavio je nemačkoj policiji predsednika Srbije zbog izrečenih sumnji da je umešan u ubistvo lidera Srba sa severa KiM Olivera Ivanovića, izjavio je njegov advokat Mahmut Haljimi.

“Fljorim Ejupi je obavestio nemačku policiju da ga srpski mediji povezuju sa atentatom na Olivera Ivanovića, što nema veze sa istinom. Ja, kao advokat, ubeđen sam da kada se pomene optuženi za ovo ubistvo Milan Radoičić, aktivira se srpski predsednik nastojeći da mu očisti ime. Ovoga puta je našao jedno osobu koja nema veze sa ovim slučajem”,rekao je Haljimi, koji je Ejupiju bio branilac i kada je bio optužen za teroristički napad na autobus “Niš-ekspresa” u Livadici kod Podujeva.

Interesantno je i da Haljimija prati kriminalna reputacija. On je, kako su objavljivali kosovski mediji, bio pod istragom u Albaniji zbog davanja mita, korupcije, a i javno je kao svedok u Hagu priznao da je potplaćivao za donošenje odgovarajućih presuda.

Ono što Haljimiju najviše zameraju u Prištini je podatak da je do 1999. bio aktivni saradnik srpske policije, a onda su usledili slučajevi koji su Haljimiju obezbedili ogromno bogatstvo: skupi džip “rendž rover”, luksuzan stan u gradu Sendin u Albaniji, gde takođe ima jake konekcije sa vodećim kriminalcima…

Korupcija je reč koja ga prati iz slučaja u slučaj. Poslednji put je bio prozivan u istrazi navodne umešanosti sudije Euleksa Frančeska Florija u korupciju. Naime, Okružni sud u Tirani je 19. septembra 2014. odobrio zahtev tužilaštva da se pruži pomoć pravosudnim institucijama u Prištini u istrazi protiv sudije Euleksa i još dvoje osumnjičenih za korupciju. Prištinsko pravosuđe imalo je podatke da je sudija Euleksa Frančesko Flori od 2009. do 2011. godine tražio 750.000 evra mita, na kraju uzeo mito od 360.000 evra, a za to je odbacio sve dokaze u slučaju ubistva poznatog kao “Eksplozija na bulevaru Bila Klintona”. Iako se Flori branio da nije uzeo mito, prištinska policija imala je podatke da je podmićivanje ugovoreno 2009. godine izmedu sudije Florija i advokata Mahmuta Haljimija, koji je bio branilac jednog od optuženih u ovom slučaju.

Prema podacima prištinske policije, advokat Haljimi i sudija Flori sastali su se u pristaništu u Draču, a zatim su zajedno otišli na brod.

“Na brodu je usledio dogovor po kome je za svakog od trojice optuženih u ovom slučaju sudiji trebalo da bude isplaćeno po 250.000 evra mita”, navedeno je u zahtevu koje je Tirani uputilo tužilaštvo iz Prištine.
Međutim, iz zatvora je jedino pušten Nusret Cena čiji je brat Afet Cena platio 360.000 evra mita.

Advokat Haljimi bio je i svedok na suđenju bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću. Upravo na tom suđenju, u aprilu 2002. godine, kada se govorilo o ubistvu porodice Jašari, Haljimi je priznao svoje veze u to vreme sa srpskom policijom:

“Otišao sam u njegovu kancelariju da intervenišem povodom ubistva Jašarija. Bio sam u kancelariji D. Đ. (srpski policajac sa severa Kosova). Činjenica je da smo imali sasvim dobre odnose jer smo generacija. Medutim, mi nismo bili bliski prijatelji – svedočio je Haljimi, koji je na pitanje Miloševića u jednom trenutku priznao: “Davao sam mito. Bio je to jedini način da ishodim slobodu za moje klijente”.

Milan Radoičić
Milan Radoičić foto: Printscreen/Youtube

 

“Radoičić nije cvećka”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare rekao i da potpredsednika Srpske liste Milana Radoičić, koga za ubistvo Ivanovića optužuje Priština, “nije cvećka, ali sa sigurnošću i prema svim podacima ni na koji način nije učestvovao u likvidaciji Ivanovića”.

“To je potvrđeno kroz različite metode ispitivanja, proveravanja i praćenja pomenutog gospodina”, rekao je predsednik Vučić.

Štajner tvrdio da nema političkih ubistava

Politička ubistva na Kosovu, među kojima su upravo, kako se sumnja, žrtve Fljorima Ejupija, i u vreme kada su se dešavala, često su negirana i to od zvaničnika međunarodne zajednice. Tako je posle ubistva Tahira Zemaja, portparol policije ENMIK Beri Flečer izjavio: “Ne možemo okvalifikovati ubistvo bez argumenta i bez pronalaženja počinioca. Što se tiče ubistva Tahira Zemaja, nisu nam poznati motivi. Zemaj nije tražio zaštitu od nas”. Sa tvrdnjama pristalica Ibrahima Rugove da su ubistva na Kosovu politički motivisana nije se u to vreme složio ni administrator Kosova Mihael Štajner. On je nakon ubistva Zemaja javno upozorio političke lidere na Kosovu: “Ako situacija eskalira, onda ste vi odgovorni”.

Svedočio u korist Haradinajevog brata

Tahir Zemaj je nekoliko meseci pre nego što je ubijen svedočio na suđenju protiv takozvane dukađinske grupe, na čijem je čelu bio rođeni brat Ramuša Haradinaja – Daut, a koja je bila optužena za ubistvo četvorice pripadnika FARK-a. Haradinaj je posle svedočenja Zemaja rekao: “Zemaj je svedočio u korist mog brata Dauta i to je sud uzeo u obzir”.

 

BONUS VIDEO: POTOP U ŽARKOVU: Automobili mile po ulici!

(Espreso.rs / Ekspres.net)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media