ISPOVEST ZAVISNICE OD PORNO FILMOVA: Nikad mi nije dosta, tražila sam uvek još. I još. I još
Nije joj bilo dosta, Foto: Printscreen/Instagram

istinita priča

ISPOVEST ZAVISNICE OD PORNO FILMOVA: Nikad mi nije dosta, tražila sam uvek još. I još. I još

Erika je u međuvremenu napisala i knjigu "Getting off" ili "Skidanje: Putovanje jedne žene kroz zavisnost o seksu i pornografiji"

Objavljeno: 09.02.2020. 14:51h
  • 89

Erika Garza porno filmove je počela gledati s 12 godina i vrlo brzo se na njih 'navukla'. Zavisnost joj je godinama kvarila međuljudske odnose, sve dok je shvatila da je se mora rešiti ako želi iskren odnos.

Zavisnost o pornografiji sve je češća pojava koja ima velike posledice na seksualni, ali i ljubavni život pojedinca. Iako je tipičan zavisnik muškarac, ni žene nisu imune, a ovo je upravo jedna takva istinita ispovest koju je objavila na svom blogu.

Erika je u međuvremenu napisala i knjigu "Getting off" ili "Skidanje: Putovanje jedne žene kroz zavisnost o seksu i pornografiji".

Ovo je njena priča:

Počela sam gledati soft porniće u dobi od 12 godina. Kad bi moji roditelji zaspali, iskrala bih se u dnevnu sobu kako bih pogledala kasnovečernje filmove. Stišanog tona, zurila bih u ekran fascinirana, zabrinuta hoće li se roditelji probuditi, a ja i moja tajna biti otkriveni. Bila sam sigurna da je sklonost tim scenama i potrebi da se diram nenormalna i greh, a ipak se nisam mogla zaustaviti. To je stvorilo običaj postizanja orgazma kroz tajnovitost - ali i večan osećaj krivice nakon. To me je pratilo godinama.

Kako sam se navukla?

Gledajući unatrag, ti filmovi i nisu bili prava pornografija - gole grudi, torza i bedra, a moja je mašta popunjavala praznine. Kroz par godina tehnologija mi je razjasnila svaku misteriju kako se internetska pornografija širila i postala dostupnija. Počela sam s laganim stvarima jer nisam znala za ništa bolje, a jedan je klik vodio do drugog i uskoro sam se našla u beskrajnoj potrazi za nečim još više napaljujućim, bržim, jačim, prljavijim...

Postalo mi je dosadno i bila sam nemirna. Trojac je bio zanimljiv, dok nisam otkrila gang bang. Žene koje sam nekada gledala u filmova da ih se mazilo, ljubilo i obožavalo sada su bile razvlačene, zavezane, bespomoćne.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Sis wanted this to be my author photo, but I think I need to write a book about vampires first 🍷 🦇

A post shared by Erica Garza (@ericadgarza) on

Što sam više gledala porniće, to sam više trenirala svoj mozak da mu trebaju ne samo provokativne slike preko kompjuterskog ekrana, već i sve emocije koje bi one pobuđivale - uzbuđenje, sram, a ponekad čak i gađenje. Nikad nisam osećala da je u redu što gledam takav eksplicitan sadržaj, no to me nije sprečilo da ih dovlačim u svoju spavaću sobu, u odnos s raznim momcima tokom godina. Njihova reakcija je isprva bilo iznenađenje, a potom i zabavljenost.

Pokazivala sam im isečke za koje sam pretpostavljala da će im se svideti, a ne one koje sam gledala sama. Nakon što bi posle seksa zaspali kraj mene, ostala bih budna odgledati još nešto masturbirajući jer mi je takav orgazam bio potreban, ugodniji. Izolacija je bila temelj moje seksualnosti.

Otkako se mogu setiti osećala sam strah od bliskosti. Tokom osnovne škole, u doba kad sam počela gledati porniće i u vreme kad mi je dijagnostifikovana skolioza te sam osuđena na nošenje grozne naprave dve godine, imala sam nisko samopouzdanje. Uvek me je bilo strah kako će ljudi otkriti da sam čudna i neće hteti gubiti svoje vreme na mene.

Zbog toga sam bila laka meta raznim nasilnicima te sam postala povučena. Tokom godina, čim bih osetila razvoj bliskosti s nekim, ugasila bih svoj mozak i pobegla sabotirajući odnos kako to druga strana naposletku ne bi napravila. To je bio super način da se nastavim osećati loše. Kroz sve svoje romantične veze u dvadesetima osećala sam se usamljeno, a bila sam uverena kako to i zaslužujem.

Suočavanje sa zavisnošću

Do svog tridesetog rođendana odlučila sam da želim nešto više, želela sam da mi ova decenija života bude bolja. Nakon serije propalih ljubavnih veza, pokušala sam reprizirati glavni put junakinje iz 'Jedi, moli, voli' te sam otputovala na Bali. Tamo sam napravila sve kako bih izbacila pornografiju iz svog života, vežbala jogu, mantrala si, čitala knjige o samopomoći, meditirala. Kao što sam se i nadala, moje su navike oslabile i zanimanje za pornografiju se smanjilo.

S time sam postala i otvorenija, nisam se izolovala od ljudi. U joga studiju na poljima riže u gradu Ubudu upoznala sam muškarca koji mi se toliko svideo da sam pomislila kako bih ga jedan dan mogla voleti. To je bila najveća transformacija koju je ova zdravija verzija mene doživela.

Koliko god sam želela da me neko voli i da ga ja volim, osetila sam kako se javlja stari strah. Kako bi isključila ta osećanja, donela sam laptop u naš krevet i potražila porniće koje bi mogli pogledati. No, on mi nije dopustio da tu barijeru postavim između nas. Primetio je razliku u mom držanju, udaljenost između nas dok smo vodili ljubav, kako biram reči, kako ne otkrivam puno o sebi. Sve je primetio.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Erica Garza (@ericadgarza) on

Kad sam se pokušala odmaknuti, on se primaknuo. Bio je pun pitanja i nije mi dao da se povučem. Polako sam mu priznavala, delić po delić, a svaki put kad bih rekla nešto sramotno, očekivala sam kako će ustati i reći 'dosta mi je'. No, to se nije dogodilo. Zbližavali smo se. S vremenom smo se venčali.

Ja, moj muž i pornografija

Tokom naših prvih godina zajedno klonila sam se pornografije koliko god sam mogla, uveravajući se kako je ona krivac za sve loše što se dogodilo u mom životu. Nedostajala mi je, no odlučila sam kako nije dobra ideja dovoditi je u spavaću sobu. To je velikim delom bila dobra odluka.

Naša bliskost je rasla i stvorili smo odnos koji se temelji na iskrenosti i poštovanju, a traženje 'fiksa' u pornografiji mi se činilo kao staro toksično prijateljstvo koje sam prerasla. No, povremeno bih popustila, iako sam bila iskrena 98 posto vremena kad bih se iskrala u drugu sobu da bih brzinski doživela porno-orgazam povezan s tajnom i sramom.

Sve do jednog dana, dok nisam došla kući ranije poslepodne i zatekla ga u toj istoj situaciji. Tada smo odlučili da izostavljanje pornografije iz naše veze nije vredno laganja jedno drugom.

Kad smo maknuli ograničenja s pornografije, oboje smo postali nervozni. Što ako time poništimo sve dobro što smo postigli? Hoću li ja opet postati sebična i povučena? Ispalo je da, nakon što nešto prestane biti zabranjeno, više nije ni tako uzbudljivo. Prvi put kad smo uveli pornić u zajednički seks, bilo je zabavno prvi minut, no vrlo brzo je postao samo pozadinska buka.

Takođe, primijetila sam da me ponovno uzbuđuje nešto što bi prije smatrala 'soft' sadržajem i da mogu postići isti orgazam s njim, ne treba mi skrivanje.

Danas, kad imamo dete, povremeno pogledamo pornić. Možda to nećemo više činiti u budućnosti, a možda i hoćemo. Ono što znam je da imamo dobar odnos, da sam sretna.

Bonus video:

(Espreso.rs/24sata.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media