TVORAC FAŠIZMA U VELIKOJ BRITANIJI JE NAJGORI BRITANAC U 20. VEKU: Gost na venčanju bio mu je Hitler lično
Osvald Mozli, Foto: Youtube printscreen

KO JE OSVALD MOZLI

TVORAC FAŠIZMA U VELIKOJ BRITANIJI JE NAJGORI BRITANAC U 20. VEKU: Gost na venčanju bio mu je Hitler lično

Iako je počeo kao konzervativac, nezadovoljan politikom svoje zemlje 1932. godine odlučuje da samostalno osnuje Britansku uniju fašista, partiju koja će ga i obeležiti kroz istoriju

Objavljeno: 07.10.2019. 09:20h
  • 3

Autori serije Peaky Blinders navikli su nas da, iz sezone u sezonu, porodici Šelbi neko remeti poslovne planove.

Bili Kimber, insprektor Kembel, Alfi Solomons, Luka Čangreta… Mnogi su pokušavali, ali su “britvaši” svaki put ispadala mudrija i uspešnija. Za razliku od prve četiri sezone, kada je put do vrha, gangsterskoj porodici, bio popoločan kaldrmom mračnog Birmingema, u petoj sezoni posao se “završava” u parlamentu, jer Tomi je sada britanski poslanik.

Iako ne u tolikoj meri, ni ovaj put krv i nasilje nisu izostali, ali po prvi put nisu dovoljni. Porodici Šelbi ovaj put opasnost ne predstavlja mafija, već ideologija – Britanijom se širi fašizam, a glavni krivac za to je Osvald Mozli.

Lik Mozlija tumači izvanredni Sem Klaflin, koji je svojom rolom gledaocima slikovito dočarao Osvaldove govore, gestikulaciju, držanje… Ali i doprineo tome da se fanovi serije masovno interesuju za to ko je bio tvorac fašizma u Velikoj Britaniji.

Osvald Mozli rođen je 1886. godine u uglednoj engleskoj plemićkoj porododici. Često opisivan kao inteligentan, elokventan i makrkantan, pohađao je elitne birtanske škole, a još kao jako mlad učestvovao je u Prvom svetskom ratu u kome je bio teško ranjen.

Brzo se zainteresova za politiku, čiju će karijeru obeležiti menjanje nekoliko stranaka. Već 1926. godine ušao je u parlament i tako postao njegov najmlađi ćlan, ali je četiri godine kasnije podneo ostavku jer je odbijen memorandum kojim je zahtevao razne reforme. Iako je počeo kao konzervativac, nezadovoljan politikom svoje zemlje 1932. godine odlučuje da samostalno osnuje Britansku uniju fašista, partiju koja će ga i obeležiti kroz istoriju.

Inspiraciju za osnivanje fašističke partije, Mozli je pronašao nakon brojnih obilazaka Evrope, ali je najveći uticaj na njega ostavio Musolonijev pokret u Italiji. Uveren da je upravo to potrebno Britaniji, počeo je da ovu ideju širi u svojoj zemlji. Žestokim nacionalističkim i rasističkim stavovima i ubedljivim govorima, Mozli je brzo stekao veliki broj pristalica, kojih je bilo oko 40.000.

Britanska unija fašista usvojila je sopstvenu zastavu koja je bila crvene, bele i plave boje, a inspirasn ostalim fašističkim pokretima Mozli je uveo i svoju gardu poznatiju kao crnokošuljaše. Mozlijevi stavovi, a samim tim i partija postajali su sve radikalniji. Uoči Drugog svetskog rata, zahtevao je sporazum sa Hitlerom, forsirajući nerealne planove da u Velikoj Britaniji zavlada diktatura po uzoru na Treći Rajh.

Njegova partija održala je više skupova širom Engleske, od kojih će najzapaženiji ostati onaj kada su crnokošuljaši marširali East End-om, četvrt u kojoj su uglavnom živeli irske i jevrejske porodice, ka o i migranti. Taj događaj ostaće upamćen kao “bitka za Vable Street”, prilikom koje je došlo do velikog sukoba sa antifašistima i policijom.

Vlada je dozvolila marš uprkos prigovorima. Skupilo se oko pet hiljada fašista, deset hiljada policajaca i oko 300.000 građanima koji fašistima nisu dozvolili da prođu. Kada se Mozli pojavio kako bi poveo svoje pristalice, policija je postupila po naređenju pokušavajući da im omogući prolaz. Međutim, građani East End-a postavili su barikade ne želeći fašiste u svom delu grada. Slogan pod kojim su građani stajali ujedninjeni bio je isti onaj koji se koristio u španskom građanskom ratu – “No pasaran! Thez shall not pass!” (neće proći). Mozli je posle nekog vremena naredio svojim crnokošuljašima da se povuku.

U sukobima do kojih je došlo, ranjeno je oko 200 osoba, dok je 150 njih privedeno.

Mozlijevi radiklani stavovi su ga na kraju koštali gubitka velikog broja pristalica, zbog čega nikada nije postao toliko snažan da na izborima osvoji mesto u parlametnu. Tokom Drugog svetskog rata bio je u zatvoru, a Britanskoj uniji fašista bilo je zabranjeno delovanje. Ipak i nakon rata ostao je veran svojim idejama, iako je ostatak života uglavnom proveo van Velike Britanije. Osnovao je Pokret sindikata 1948. godine koji je opisao kao udruženje 51 organizacije, većinom desničarskih klubova. Pokušavao je da povrati svoju moć, ali mu to nikada nije pošlo za rukom. Ostatak života uglavnom je proveo u Francuskoj, gde je i umro u svojoj 84. godini.

BBC ga je 2006. godine izabrao za najgoreg Britanca 20. veka.

Sa 24 godine Mozli se oženio Lady Cynthijom Curzon, ćerkom potkralja Indije lorda Kurzona. Varao ju je sa njenom mlađom sestrom i maćehom, a pre braka bio je u vezi sa njenom starijom sestrom. Žena mu je preminula 1933. godine, ali Osvald nije dugo tugovao. Oženio je dugogodišnju ljubavnicu Dianu Mitford 1936. godine u Nemačkoj, domu Hitlerovog ministra propagande Gebelsa. Gost na venčanju bio je i sam Hitler.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/Ekspres)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media