NEĆU DA MOJE DETE MALTRETIRAJU ZBOG MOJE PARALIZE LICA: Sada se plaši da ćerku odvede u vrtić! (FOTO)

Ketrin Par (28), iz severnog Londona, dobila je dijagnozu paralize lica dok je bila beba i nikada se nije oporavila.

U školi je nemilosrdno zlostavljanje uzelo svoj mah pa je Ketrin bila preuplašena da izlazi iz kuće, a sada se suočava s novim iskušenjem. Ona odbija da pošalje svoju ćerku Rozen (3) u vrtić jer se boji da će dete maltretirati zbog njenog 'klovnovskog lica'.

- Kada sam imala oko dve godine, leva strana mog lica iznenada je pala. Isprva se mislilo da je pogođena mogućim oštećenjem živaca zbog infekcije oka. Mama me stalno vodila lekarima ali su joj više puta rekli da se ne brine i da će se problem rešiti sam od sebe - rekla je Ketrin.

Ali kada je imala pet godina, mama ju je ponovno odvela lekarima zbog početka škole i konačno joj je rečeno da bi uzrok toga mogla da bude Belova paraliza, odnosno paraliza lica.

- Lekar je rekao da će me ponovno pregledati kada budem imala 18 godina tako da u starosti od dve do 18 godina nisam imala specijalističku negu.Ja sam ljuta zbog toga jer mislim da sam se mogla oporaviti da su me ranije lečili - kaže.

U tom periodu, stanje bi joj se polako poboljšalo, ali svaki put kada je bila u stresnom razdoblju, paraliza bi se pogoršala.

- Tako sam nastavila sve do svoje 23. godine kada sam se probudila vrišteći. Jedna strana lica me neopisivo bolela i nisam mogla da je pomaknem. Gledala sam se u ogledalo i jecala u suzama - priseća se Ketrin.

U bolnici su lekari potvrdili da ima povratnu i tešku Belovu paralizu. Ketrin je dobila steroide i posetio ju je neurolog koji joj je obavio MRI - duboko skeniranje mozga.

- Ali imala sam više od 18 godina pa, nažalost, nije bilo mnogo toga što bi mogli učiniti. Sve je to dosta uticalo na mene. Mislim da je moja Belova paraliza mogla biti izlečena da se rešavala dok sam bila mlađa. S obzirom da nikada nisam zajepila oko ili koristila kapi za oči - tretmane koji su se koristili kod dece - moj vid je patio - tvrdi Ketrin

Kada su joj izrasli zubi, brzo su ispali jer se hrana nakupljala pa je količina pllaka od koje je patila brzo 'eksplodirala'. Sada nosi protezu, ali ju stavlja samo za porodične događaje.

- Celi su me život zlostavljali što nikada nije pozitivno uticalo na moje samopouzdanje.. Osnovna škola nije bila laka, ali kada sam upisala školu za devojčice, stvari su postale gore. Sećam se da su u početku devojke vežbale svoje veštine šminkanja na meni. Mogu li mi izravnati lice? Popraviti me? Učiniti me lepom i normalnom? Ali kada su shvatile da ne mogu, počele su me maltretirati i zvati me 'klimava' ili 'klovn' i drugim ružnim imenima - priseća se.

Ketrin je počela da prezire samu sebe, teši se hranom i 'ugojila se' na više od 165 kilograma. Bila je toliko nesrećna, ali nije marila.

- Mislim da sada više marim jer gledam sebe kroz oči svoje ćerke. Moja trogodišnja ćerka Rozen ni trebalo da ide u vrtić, ali ne ide, uglavnom zbog mene. Jako se brinem kako će se svet ponašati prema mojoj ćerki zbog mene. Pre sam preklinjala svog partnera da se brine oko svega toga - školskih treninga, roditeljskih sastanaka, predstava i sportskim danima. No on mi je istaknuo koliko bi to bilo neodrživo i koliki je rizik da joj time ograničim život. Osećala bi da me ne zanima njeno školovanje, ne bi htela da se otvori svojim prijateljima ili životu koji gradi - navodi Ketrin.

Kada bi išla tim putem, Ketrin bi mogla doći do te mere da joj zabrani da dovodi prijatelje kući. U osnovi, to bi bilo 13 godina ograničenja, nastala bi napetost koju majka, ćerka ili čak par ne bi mogao da podnese bez posljedica.

- Tako da znam da se moram suočiti s tim, ali postoji i drugi problem - maltretiranje s kojim bi se mogla suočiti zbog mene. Pitanja koja će joj se neizbežno postaviti. To je razlog zbog kojeg sam sada, više nego ikada, spremna da odem na bilo kakvu operaciju lica. Samo da se ona ne mora suočiti sa životom ispunjenim zlostavljanjem, diskriminacijom i uznemiravanjem, kakav ja imam - objašnjava.

Ona je prisilila samu sebe da se uputi apsolutno svugde, jer smatra, da ako se može ispravno nasmešiti ili barem polu-nasmešiti do trenutka kada njena ćerka navrši pet godina, ona neće imati problema s nasilnicima u školi zbog svoje majke.

- Imam tri godine da sprovedem svai uput, pregled i operaciju. Nedavno sam se prvi put otišla na drugi pregled kod neurologa gde sam razgovarala o svojim mogućnostima. Rečeno mi je da moje stanje nije pogodno za Botoks i da će me uputiti na plastičnu hirurgiju. Gorko-slatko iznenađenje jer su mi rekli da estetska hirurgija nije moguća opcija - kaže Ketrin i dodaje kako je danas Belova paraliza bolja nego ikad ali da zna da bi se njeno stanje moglo još više pogoršati.

Jedino što želi je da njena ćerka bude srećna, piše The Sun.

Šta je Belova paraliza?

Belova paraliza je najčešći uzrok paralize lica, ali je još uvek retka i pogađa jednog od pet hiljada ljudi godišnje. Stanje uzrokuje privremenu slabost mišića ili paralizu jedne strane lica, a javlja se kada se živac koji kontroliše mišiće lica upali ili stisne.

Iako nije poznato što uzorkuje ovu upalu, smatra se da krivci mogu biti herpes ili drugi virus, poput sifilisa ili Epstein-Barov virus. Ljudi s dijabetesom i HIV-om imaju veći rizik od razvoja Belove paralize.

Simptomi bolesti variraju od pojedinca do pojedinca, ali se brzo razvijaju i dostižu svoj vrhunac u roku od 48 sati. Neki od simptoma mogu biti:

- poteškoća pri zatvaranju kapka jednog oka ili pad usta s jedne strane

- iritacija jednog oka, poput suvoće ili povećane proizvodnje suza

- bol u uhu ili bol ispod uha na zahvaćenoj strani lica

- promena osećaja ukusa

- povećana osetljivost na zvuk jednog uha

- slinjenje na jednoj strani usta

- bol u području češljusti

- glavobolja

- zvonjenje u jednom ili oba uha

- vrtoglavica

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)