VANZEMALJCI NAS ČUVAJU, MI ŽIVIMO U SVEMIRSKOM ZOO VRTU? Da li je ovo NAJLUĐA teorija o kosmosu?
Interesantne činjenice o vanzemaljcima, Foto: Shutterstock

zanimljive činjenice

VANZEMALJCI NAS ČUVAJU, MI ŽIVIMO U SVEMIRSKOM ZOO VRTU? Da li je ovo NAJLUĐA teorija o kosmosu?

Vanzemaljci možda gledaju na ljude na Zemlji velikim delom onako kako mi posmatramo životinje u ZOO vrtu

Objavljeno: 25.03.2019. 08:13h
  • 12

Postoji niz teorija o tome zbog čega ljudi nisu imali uspeha u potrazi za vanzemaljskim oblicima inteligentnog života.

Jedna od njih je i 'zoo hipoteza', po kojoj smo za 'njih' poput životinja u zoološkom koje čuvaju.

Karl Sagan je u svom tekstu krenuo po delovima, da objašnjava a najpoznatija izjava je  " Svemir je veliko mesto. Ako bismo bili sami u svemiru, bilo bi to strašno traćenje prostora." To je iskoristio i u svom romanu "Kontakt", što je posle ušlo i u film. Objašnjavajući jesmo li sami u svemiru, Džimi Karter je za Forbes krenuo iz istog korena kao i Sagan tada, u osamdesetim godinama, od Fermijevog paradoksa.

Slavni italijanski fizičar pitao se: "Pa, gde su svi ostali!?", jer sve je upućivalo i upućuje na to da svemir mora da vrvi inteligentnim civilizacijama. Ako se uzme u obzir da svemir postoji nekih 14 milijardi godina, da je nastalo toliko i toliko miljijardi  zvezda, sa toliko i toliko planeta pogodnih za život, kako je moguće da još nismo imali kontakt sa vanzemaljcima. Postoji li biološko ili sociološko objašnjenje za tako nelogičnu "Veliku ćutnju"? Karter je odgovor potražio na naučnom skupu METI-ja, međunarodni projekt slanja poruka inteligentnim vanzemaljcima, na kojem se naučnici okupljaju svake dve godine.

"Pitanje 'jesmo li sami' utiče na sve nas je je direktno povezano sa čovečanstvom i našim mestom u svemiru", kazala mu je Brižit David.

Na to pitanje pokušavaju da odgovore astrofizičari, biolozi, sociolozi, psiholozi i istoričari, a u kojem smeru bi se mogla kriti moguća objašnjenja za "Veliku ćutnju" inteligentnih vanzemaljskih civilizacija, otkrivaju već i pitanja ovogodišnjeg okupljanja METI-ja.

Da l ibi trebalo da šaljemo radio poruke obližnjim zvezdama kako bismo im signalizirali da nas zanima da se pridružimo  "galaktičkom klubu"? Je li vanzemaljska inteligencija nalik ljudskoj? Je li život na Zemlju došao odnekud drugdje iz galaksije međuzvezdanom migracijom?

"O zagonetki vanzemaljskog života i zašto ga još nismo uočili, često se raspravlja. Međutim, ova radionica ima jedinstveni fokus, mnogi govornici dotakli su se kontroverznog objašnjenja koje se prvi put pojavilo u 70-ima, 'hipoteza zoološkog vrta'", kazala je Florence Raulin Cerceau.

Logika je da Zemlja predstavlja zatvoren ekološki sastav i bilo kakav uticaj izvan može da ga poremeti na neočekivane načine. Uz to, društvo koje je kadro da prevaljuje stotine svetlosnih godina, sto posto je od čoveka inteligentnije kudikamo više nego što je čovek, koji je još uvek kadar da  uništava planetu industrijom i ratovima, inteligentniji od orangutana. Verovatno i mačke. 

Vanzemaljci možda gledaju na ljude na Zemlji velikim delom onako kako mi posmatramo životinje u ZOO-u", objašnjava Douglas Vakoch, predsednik METI-ja.

Životinjama unutra, logično, javlja se ideja kako naterati čuvare našeg ZOO-a da nam se otkriju i komuniciraju sa nama. Vakohc smatra da bi čovečanstvo moglo da učini presudan korak u kontaktu sa njima ako bi se više potrudilo.

"Ako bismo šetali ZOO-om i iznenada se prema nama okrenula zebra, pogledala nas u oči i stala da nam nabraja nizove prim-brojeva kuckajući svojim kopitom, to bi značilo radikalnu promenu u odnosu između nas i zebre, osećali bismo se primoreni da odgovorimo", kazao je.

On zato smatra da čovečanstvo, iz pozicije galaktičkih kopitara poput zebre, treba da učini to isto, odašiljati moćne, namerne informacije radio signalima na svim zamislivim frekvencijama prema zvezdama. Ako koga uznemirava teorija o tome da nas napredna civilizacija tretira kao da samo štićenici zoološkog vrta, poslušajte, možda još i logičniju, teoriju o tome da su vanzemaljci prema nama naprosto izrazito dobronamerni.

"Čini se da oni nad nama provode 'galaktičku karantenu', svesni da bi po nas bilo kulturološki šokantno, razarajuće kad bismo ih upoznali", kazao je Jean-Pierre Rospars.

Stručnjak za evolucijske procese objasnio je da evolucija razuma na Zemlji pokazuje istodobno i neke nasumične razvoje događaja, ali i neke pravilnosti. U onom delu u kojem je reč o pravilnostima, za očekivati je da će se na milijardu  mesta u svemiru razviti i razuman život. Isto onako kako je Arthur C. Klark još u romanima o "Odiseji" u 60-ima objašnjavao da evolucija na iste zadatke uvek daje isti odgovor.

"Nema nikakvih razloga da su ljudi dosegli najviši kognitivni stupanj razvoja koji je uopšte moguć. I na Zemlji u budućnosti i izvan Zemlje odavno, moguće je da se razvila puno razumnija vrsta", smatra on.

To, ipak,ne mora da znači da je tačno. Prema određenim sociolozima koji su se ovom temom bavili više pola stoleća, nije isključeno niti to da se pred svaku civilizaciju pre ili kasnije postavlja prepreka koju više nije u stanju prebroditi. U prošlosti smo videli na Zemlji svu silu civilizacija, nekad i prekrasnih, često užasnih, koje su stradale u trenutku kad su ili prestale da napreduju ili su napredovale do trenutka kad su uništile same sebe.

Paralela današnje globalne civilizacije sa svojim slepim ulicama u vezi masovnog umiranja vrsta, klimatskih promena i ekonomskog sastava, razvojem oružja i autodestruktivnim ponašanjem u vidu ratova, nameće se sama od sebe. Dakle, logično je da je evolucija na drugim planetima slična kao i na našem, to se da dokazati i fizikom, matematikom, biologijom... Koliko je uopšte tehnoloških civilizacija u Mlečnoj stazi? Formulu za to utvrdio je dr. Frank Drake, astronom s Radiostronomskog opservatorijuma Green Bank u Zapadnoj Virdžiniji još 1961.

Formula deluje impresivno, ali baš i nije, naprosto je logična i sa njom se da nešto u uraditi: N = R* x fp x ne x fl x fi x fc x L.

N je broj civilizacija koje su kadre da emituju u elektromagnetnom spektru. R je stopa nastajanja zvezda oko kojeg su mogiće planete poput Zemlje. fp je udeo onih zvezda koje imaju planetarne sastave. Ne, je broj planeta po zvezdanom sastavu, pogodnom za život. Fl je udeo onih planeta na kojima se život već pojavio. Fi je udeo života na kojima se pojavio inteligentni život. Fc je udeo civilizacija koje su se razvile do tehnološke razine da se mogu registrovati. L je, konačno, vremensko razdoblje potrebno takvoj civilizaciji da se njena poruka primeti.

U svakom slučaju, Roland Lehoucq objašnjava  koliko su oni slični ali i različiti od nas.  On smatra da u tom smislu ne postoje takvi trendovi u evoluciji da bi oni i fizički bili nalik nama; sa dve ruke, dve noge, glavom...

"Velika morfološka raznolikost na Zemlji čini svako nagađanje malo verovatnom", kazao je.

A hoćemo li ih ikada upoznati? Možda i ne. Možda i da. A možda sve zavisi o tome koliko ćemo biti dobri, miroljubivi. I pametni. Koliko ćemo to zaslužiti.

 

Bonus video

(Espreso.rs/24 sata hr.)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media