MOJ OTAC JE UBIO ČOVEKA, A DEDA MU JE POMOGAO DA SAKRIJE LEŠ: Jeziva ispovest devojke čija se porodica raspala

Sari se (ime promenjeno radi zaštite identiteta) kada je imala samo trinaest godina, srušio ceo svet.

Njen otac, do tad uzoran porodični čovek koji im je kupovao igračke i vodio ih na letovanje, u jednom trenu postao, kako ona kaže, čudovište.

Sarin je otac, naime, pre osam godina osuđen za ubistvo i skrivanje leša, a ona je svoju potresnu životnu priču ispisala za italijansko izdanje popularnog magazina Vice.

- Moja sestra i ja odrastale smo u mirnom i srećnom okruženju. Slavili smo savršene Božiće, odlazili letovati na egzotična mesta, a kada bismo se vratile iz škole dočekala bi nas mama sa kuvanim ručkom. Tada sam verovala da su osobe koje su sposobne nekoga da ubiju ljudi koji su konstantno zli, ljuti i nasilni. Moj otac to svakako nije bio - počinje svoju tešku priču Sara.

Njen otac bio je uspešan poslovni čovek, a Sara kaže da na njih nikada nije povisio glas, čak ni "kada je trebalo".

- Ali sve se promijenilo na pragu mojih tinejdžerskih godina. On je počeo da se menja. Postajao je ćutljiv, a umesto dobrog i ljubaznog oca u kući smo imali čoveka koji mi se rugao jer sam se rasplakala na televizijski prilog o zlostavljanoj životinji - priseća se Sara.

Mnogo kasnije otkrila je da su oca pritisli dugovi, jer se zaduživao kako bi porodica imala život na koji je navikla. Teret koji je nosio, dugovi za koje niko nije znao, sve su je više odvajali od porodice.

Jednog ponedjeljka Sara i njen deda otišli su u očevu radnju. Zatekli su ga u stanju neverovatnog besa. Bio je, priseća se devojka, tamnocrven, raširenih zenica, s izrazom očitog besa i okrutnosti na licu.

- Ono što tada nisam znala je da je 15 minuta pre ubio čoveka. Kasnije te noći moj mu je deda pomogao da zakopaju telo. Mnogo kasnije saznala sam da je tog dana taj čovek, kojeg ja uopšte nisam poznavala, zapretio mom ocu da će nas sve pobiti ako mu ne vrati novac. Otac ga je ubio da bi nas zaštitio - piše Sara za Vice.

Zločin je brzo otkriven, po Sarinog oca već sutradan stigla je policija, a majka je sa dve kćeri, kako bi pobegla od novinara i znatiželjnih suseda, preselila miljama daleko.

- Sledećih osam godina, zatvor je postao sastavni deo mog života. Pokazivanje lične iskaznice na ulazu, zaključavanje ličnih stvari u ormarić, pretraživanje odeće, gledanje drugih posetitelja čija su lica odavala istu bol kroz koju smo i mi prolazili... Često nisam znala šta bih rekla ocu iza rešetaka. Ne znam to ni sada. Nije da nemamo o čemu pričati. Imam 20 godina, vodim aktivan život i imam svoje ciljeve, ali on je naprosto predaleko od mog sveta. Naši su razgovori isprekidani dugim periodima ćutnje - kaže Sara.

Pa iako svog oca i dalje voli, Sara u tekstu objavljenom u Viceu tvrdi kako ju je u isto vreme i strah šta će se dogoditi kada izađe na slobodu.

- Bojim se da neću moći da ga vratim u svoj život kao pre. Bilo je teško zalečiti traume koje je njegov odlazak nanio i uspela sam uspostaviti život u kojem ga nema. Otvaranjem tih rana ponovno bih u svoj um pustila nešto zastrašujuće. Ono što se dogodilo duboko me promenilo, odrasla sam ranije nego moji vršnjaci i naučila ono najvažnije - nije bitno koliko si snažan, teške događaje prevladaćeš samo ako shvatiš da je to jedino što naprosto moraš da uradiš.

Sarin otac u međuvremenu je izišao iz zatvora i napisao knjigu o svojim danima iza rešetaka, kao i ubistvu koje je počinio. Sara ga i dalje voli, ali nikada, kaže, na način kao nekada.

(Espreso.co.rs/100posto.hr)