PRETI LI SVETU SUPEROLUJA? Uragani kategorije 6 mogli bi da se pojave u delovima sveta gde ih NIKADA nije bilo!
Foto: Reuter

klimatske promene

PRETI LI SVETU SUPEROLUJA? Uragani kategorije 6 mogli bi da se pojave u delovima sveta gde ih NIKADA nije bilo!

Ono što posebno plaši je činjenica da oluja ima sve više, gotovo su postale deo redovnih vremenskih zbivanja, a i njihova snaga sve je veća...

Objavljeno: 17.09.2018. 12:27h
  • 1

Iako do sada nije zabeležen uragan ili tropska oluja kategorije 6, ona je postala vrlo moguća pojava.

Najrazornija zabeležena oluja, koja ima moć da razori čitave gradove poput Nju Orleansa ili Njujorka, je kategorije 5. Naučnicima i meteorolozima nikada nije ni palo na pamet kako bi se oluja takvih razmera i mogla dogoditi, ona koja uništava sve pred sobom i u kojoj vetrovi dosežu brzinu više od 300 km/h.

Sve do sada i događaja poput oluja Florens u Karolini i supertajfuna na Filipinima koji su pojačali zabrinutost. Upravo sada u trenucima povećane temperature širom sveta koja utiče i na mora i povećanja vodene pare u atmosferi naučnici strahuju kako bi se moglo dogoditi nešto što nismo videli nikada pre, i za šta nismo uopšte spremni.

Superoluja. Kombinacija toplijih okeana i veće količine vode u zemljinoj atmosferi, uz kombinaciju dugotrajnih sušnih i vlažnih razdoblja u regijama u kojima nastaju superoluje, dovele su do razvoja mogućnosti za nastajanje uragana iz kategorije 6.

Niko u Americi nikada nije osetio razornu moć uništenja uragana iz ove kategorije, ali nakon vremenskih neprilika poslednjih godina, i ova super oluja, nažalost, čini se moguća. 

Dosada smo, možemo reći, imali sreće, iako su se u nekim delovima sveta pojavile, neslužbeno, oluje takvih kategorija. Ali ono što posebno plaši je činjenica da oluja ima sve više, gotovo su postale deo redovnih vremenskih zbivanja, a i njihova snaga sve je veća.

Naučnici kažu kako je samo pitanje vremena kada će takva razorna oluja udariti SAD, piše The Guardian. Uništenje koje smo mogli videti prošle godine u Hjustonu, na nekoliko karipskih ostrva i u Porto Ricu, biće samo bleda sećanja u poređenju sa olujom svih oluja.

O ovom problemu i našoj nespremnosti da se s tim izazovom nosimo, svoju je zabrinutost javno pokazao ugledni američki meteorolog Džef Masters.

- Uragan 'crni labud', oluja ekstremnih razmera koju niko u tom trenutku nije očekivao, pogodio je ostrvski niz Mali Antili u Karipskom moru. Bilo je to u oktobar 1780. godine. Nosila je naziv, sasvim zasluženo, Veliki uragan. Razorna moć ove oluje uzela je 22.000 života, i nikada do tada u istoriji nije zabeleženo takvo uništenje. Snaga vetra je bila toliko razorna da je kidao koru s drveća, što su pre toga mogli da učine samo tornada s vetrovima većima od 300 km/h - napisao je. 

Napisao je to 2016. godine i izazvao zabrinutost javnosti svojom tvrdnjom kako oluja razmera 'crnog labuda' nije samo mogućnost, već sigurna verovatnost koja nam preti. I to ne samo jednom.

Rekao je kako bi ih se trebalo zvati 'sivim labudovima' jer više nisu izuzetak, već naučno dokazana pojava.

- Uragani ekstremniji od tog iz 1780. godine mogu da se pojave usled ovih klimatskih promena, a predvideti ih možemo kombinujući znanje s istorijskom podacima - rekao je.

Svoja strašna i odlučna predviđanja temelji na istraživanjima dvojice najboljih naučnika koji se bave problematikom uragana, Kerija Emanuel sa MIT-a i Ning Lin sa Prinstina, koji su 2015. godine objavili najdetaljniji prikaz uragana u istoriji, uključen u šet različitih klimatskih modela.

Njihova istraživanja pokazala su da postoji mogućnost da će takav uragan sigurno pogoditi područje Persijskog zaliva, područje kojeg dosada nikada nisu pogodili tropski cikloni. Pretnje takvog razornog uragana nazvali su "većim od onih očekivanih u Kairnisu u Australiji i Tampi na Floridi".

Faktor očekivanosti povećao se za 14 posto usled klimatskih promena. Svet za takvo uništenje nije spreman, a gradovi i oni koji ih vode još manje. Njihova predviđanja štete i uništenja uragana kategorije 5 nisu toliko velika i ne mogu zamisliti ono što bi se moglo dogoditi.

- Olujni talasi od pet metara mogli bi grad poput Tampe potpuno poplaviti i uništili. Gradovi bi morali imati dobar evakuacijski plan. Ne znam jesu li oni zaista svesni opasnosti koja ih očekuje -  naglasio je Emanuel. 

Opasnosti zasigurno nije svestan ni grad poput Dubaija, koji kao i ostalog to područja, nikada nije pogodio uragan. Za to bi područje uragan bilo kakvih razmera bio pravi presedan, ali  ipak moguć, reći će stručnjaci.

- Dubai je grad koji je doživio veliku ekspanziju poslednjih godina, a oni koji su ga izgradili kao da su bili potpuno nesvesni mogućnosti udara uragana. Sada bi možda trebalo da razmisle o tome da na neki način podignu nivo kuća i zgrada ili izgrade nešto poput morskog zida, kako bi bili spremni, zaštićeni, za svaki slučaj -  napominje.

Nakon njegovih upozorenja zamislila se i ostala meteorološka zajednica.

- Prošle godine uragan Patrisija na istočnom delu Tihog okeana zabeležio je vetrove jačine 300 km/h, a to je bio najjači tropski ciklon ikad zabeležen na zapadnoj polutci - napisao je Brajan Donegan.

Njegov kolega meteorolog Pol Hatner rekao je kako je upravo uragan Patrisija potvrdio da je kategorija uragana 6 velika mogućnost. Taj uragan iz 2015. zapravo je u istoriji ostao zapamćen da je na samom vrhuncu svoje siline uspeo celu jednu minutu održavati vetrove brzine čak 345 kilometara na sat. Srećom pa su brzine vetrova do dolaska nad kopno bitno oslabile, a i područje u Srednjoj Americi u koje je udario, bilo je relativno slabo naseljeno tako da je žrtava bilo relativno malo.

Bez obzira kako nazvali te razorne i smrtonosne oluje koje bi mogle uništiti gradove poput Dubaija ili Tampe, upozorenja koje su nam stigla i prošle godine, pa i ova poslednja, pokazuju kako je mogućnost da se tako nešto dogodi odavno nestala i postala potencijalna i prisutna opasnost, koju kako se čini, još uvek ne doživljavamo u meri u kojoj bi trebalo.

Inače bi i uragan Linda iz 1997., s vetrovima od 295 kilometara na sat, takođe udovoljavao uslovima kategorije 6. Srećom, pa je taj uragan divljao isključivo iznad Tihog okeana, nije stigao do obale.  Broj žrtava bio je stoga nula, a materijalna šteta samo 3,2 miliona dolara.

Oko dodatne, još više kategorije u sistematizaciji uragana, podeljena su mišljenja. Glavni argument onih koji smatraju da za kategorijom 6 nema potrebe, koliko god da su uragani sve silovitiji, jest to da je Safir-Simpsonova lestvica oblikovana tako da prati štete što ih uragan pričinja na ljudskim građevinama i infrastrukturi.

Uragani koji udaraju stalnom brzinom vetra od 250 kilometara na sat i više, na svim strukturama koje je podigao čovek čine takva razaranja da je savršeno svejedno hoće li potpunu štetu pričiniti vetar koji će divljati sa 250 ili 300 i više kilometara na sat. Razliku ipak čine najnovije građevinske regulative koje se planiraju po gradovima SAD-a, kako bi zgrade bile otporne i na uragan kategorije 5, kao i to što šteta koju vetrovi brži od 300 kilometara na sat čine u prirodi, definitivno nije ista kao oni brzine za 50 kilometara na sat manje.

Tropske oluje koje se beleže po Tihom okeanu prema Aziji, zovu se tajfunima i jedan takav upravo juriša da napravi haos po Hong Kongu i ostatku Kine. Najrazorniji element tajfuna i uragana zapravo uopšte ne mora biti vetar, kao što je sada slučaj, često je dovoljno već i to da tako ogromna tropska ciklona, koja u prečniku ima i više od 800 kilometara, kao što je bio slučaj s tajfunom Mangkhut nad Filipinima, napreduje tako sporo da usisava ogromne količine i topline i vode iz okeana, pa da katastrofu napravi plimnim talasima i kišama biblijskih razmera.

Uragana, odnosno tropskih ciklona siline i dimenzija uragana, redovno ima u Sredozemnom moru, a neki se zalete i do Jadrana. Jedan takav je u septembru 2006. svoj kratki život počeo kao ciklona koja je nastala kod severnoafričkog planinskog lanca Atlas, da bi na putu do Italije postao uragan s udarima jetra većima od 144 kilometara na sat.

Dve godine posle shvatilo se da je taj uragan/ tropska ciklona bio po svim mehanizmima isti kao oni koji se zaleću preko Atlantika na Srednji i Severnu Ameriku, odnosno tajfuni koji divljaju po tropima u Aziji. Tropski ciklon Rina u novembru 2017., nakon što je protutnjala zapadnom Evropom, pretvorila se nekoliko dana posle iznad Italije u ekstratropski ciklon Numu koja se raspaao tek u Egejskom moru, nakon što je prošao celi Jadran.

Kako su klimatske promjene sve izraženije, tako i u Sredozemnom moru uraganskih ciklona ima sve više. Čak i na Jadranu nekada retke „pijavice“ poslednjih su godina postale „novo normalno“.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/Express.hr)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media