UBILA SAM DEČAKA ZBOG PARČETA HLEBA! Stravična ISPOVEST devojke koja je bila toliko SIROMAŠNA, da je živela u PEĆINI!
Foto: Instagram printscreen / Christina_Rickardsson

jeziva životna priča

UBILA SAM DEČAKA ZBOG PARČETA HLEBA! Stravična ISPOVEST devojke koja je bila toliko SIROMAŠNA, da je živela u PEĆINI!

"Uzela sam u ruku komad stakla i zabila mu u stomak. Osetila sam kako su mi ruke tople. Krv je pojurila iz rane."

Objavljeno:

Kristina Rikardson (35) koja danas živi u Švedskoj je s majkom živela oko sedam godina u pećini u blizini grada Diamantina u Brazilu.

U knjizi “Never Stop Walking: A Memoir of Finding Home Across the World” opisala je taj period života. Opisala je kako su lovile ptice, kako su prosile na ulici i kako je ubila dečaka s kojim se tukla na ulici.

Opisala je kako su se skrivale od jaguara, a onda su odlazile u grad i prosile hranu.

- Režanje je bilo dovoljno da drhtimo od straha. A onda smo ga i videle. Jaguar je bio na vrhu naše pećine i lovio je plen - napisala je Kristina u knjizi.

Njena majka Petronilia je s njom u maju 1983. godine pobegla od porodice koja ju je zlostavljala. Kristina je tada bila stara samo 15 dana.

- Bile smo jako siromašne. Živele smo u pećini, jele smo ptice koje smo ubile praćkom. Gotovo svaki dan smo hodale do grada i tamo prodavale suvo lišće i cveće kako bi mogle da kupimo pirinač. Kopale smo po smeću i tražile hranu. Bila sam vrlo spretna u hvatanju ptica. Sećam se da sam bila ponosna kada sam uhvatila prvu pticu. Ispekle smo ju na vatri u maloj rupi - kaže Kristina.

U knjizi je opisala kako su ih ljudi pljuvali i nazivali štetočinama dok su prosile. Kada je imala sedam godina, Kristina se potukla s jednim dečakom oko parčeta hleba koju su našli u kanti.

- Uzela sam u ruku komad stakla i zabila mu u stomak. Osetila sam kako su mi ruke tople. Krv je pojurila iz rane. Uzela sam hleb od dečaka koji je vrištao od bola. Nakon što sam pobegla dovoljno daleko počela sam da jedem hleb. A onda sam povratila - napisala je Kristina.

Kasnije je čula glasine da je dečak umro. Godine 1991. je smeštena u sirotište i usvojila ju je porodica iz Švedske.

U Brazil se opet vratila tek 2015. godine kako bi pronašla svoju majku. Kaže da danas ima dve majke koje jako voli.

Kristina je osnovala udruženje za pomoć deci. Pogotovo želi da pomogne onoj koja žive na ulicama. Ali zbog svoje priče, počela je da dobija pretnje.

- Nazivali su me ubicom jer sam ispričala svoju istinu. Zato što sam progovorila i pokušala da dam glas milionima dece koji su na ulicama. Ali ja ću nastaviti da se borim za ljudska prava i jednakost na svoj način, držaću predavanja i pisaću o ovim problemima - kaže Kristina, piše News.com.au.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.