LJUDI POSTAJU SVE GLUPLJI! Istraživanje pokazalo da IQ PADA, a razlog se krije u VASPITANJU DECE!
Foto: Youtube printscreen

naučnici utvrdili

LJUDI POSTAJU SVE GLUPLJI! Istraživanje pokazalo da IQ PADA, a razlog se krije u VASPITANJU DECE!

Podaci su zabrinjavajući

Objavljeno: 15.06.2018. 13:43h
  • 2

Ljudima je na početku 20.veka inteligencija rasla, ali se od sedamdestih godina beleži pad.

Zašto postajemo sve gluplji?

Fenomen rasta IQ-a postao je poznat pod nazivom Flinov efekt po Džejmsu Flinu koji ga je prvi temeljno istražio i opisao. Holandski naučnik utvrdio je da prosjčni IQ stanovništva u mnogim delovima sveta raste oko tri boda po deceniji.

Testovi inteligencije svakih se nekoliko decenija standardizuju na takav način da se prosek definiše kao IQ 100, a standardna devijacija 15.

Zahvaljujući među ostalim i toj činjenici, postoji mogućnost da se ispitanicima daju i stari i novi standarizovani testovii da se tako utvrdi porast ili pad IQ-a.

Ispitanicima se takođe mogu dati obični stari testovi kako bi se videlo hoće li ih lakše ili teže rešiti nego prošle generacije.

Neki naučnici efekt su pokušali objasniti boljom ishranom, trendom smanjivanja porodice, boljim obrazovanjem, porastom u složenosti okoline kao i razvojem veština rešavanja testova. U svakom slučaju, efekt je previše brz da bi se mogao pripisati genskoj selekciji.

Nova studija oko 730.000 testova IQ-a, koju su sproveli stručnjaci iz Ragnar Friš Centra za ekonomska istaživanja u Norveškoj, otkrila je da je Flinov efekt svoj vrhunac dosegnuo sredinom 1970-ih a da od tada značajno pada.

- To je najuverljiviji dokaz obrata u Flinovom efektu do sada. Ako pretpostavimo da je model tačan, rezultati su impresivni i prilično zabrinjavajući -  rekao je psiholog Stjuart Riči sa univerziteta u Edinbrugu.

U studiji, objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, naučnicii su prikupili rezultate testova mladih Norvežana u dobi između 18 i 19 godina koji su testirani u sklopu obavezne vojne službe.

Od 1970. do 2009. testovima su pristupali mladi rođeni između 1962. i 1991. Rezultati su pokazali da je do promene u Flinovom efektu došlo nakon 1975. tako da je svaka sledeća generacija beležila 7 bodova manje.

Ovaj pad nije prvi koji je zabeležen. Sam Fli otkrio ga je u studiji britanskih tinejdžera pre desetak godina, o čemu su pisali britanski mediji.

On je 2009. utvrdio da je IQ 14-godišnjaka u Velikoj Britaniji u 28 godina u proseku pao oko dva boda, dok je u onih iz srednje klase pao čak za šest.

- Dok smo obogatili kognitivno okruženje dece pre njihovih tinejdžerskih godina, kognitivno okruženje samih tinejdžera nije obogaćeno - komentarisao je tada za "Telegraf" Flin.

U svojoj studiji norveški je tim zabeležio pad IQ-a u porodicama, među braćom i sinovima. To pak znači da je time isključena mogućnost da je on posledica projene u demografskim činiocima kao što je disgenička akumulacija, odnosno nakupljanje nepovoljnih promena gena u određenim delovima populacije, što su neki pretpostavljali.

Rezultati stoga navode na zaključak da bi za pad mogle biti odgovorne promene u kognitivnoj okolini, na primer način na koji se deca odgajaju ili način na koji provode vreme – vrste igara i zabave, vreme koje provode čitajući i sl.

Postoji i druga mogućnost – da savremeni testovi nisu prilagođeni kako bi na odgovarajući način vrednovali savremenu inteligenciju, odnosno da favoriziraju ''zastarele'' načine razmišljanja koji se manje naglašavaju u suvremenom obrazovanju i odgoju mladih generalno.

Naime, testovi inteligencije uglavnom nastoje da mere i kristalizovanu i fluidnu inteligenciju.

Fluidna inteligencija predstavlja sposobnosti koje su u većoj mjri biološki određene, a važna je pri rešavanju novih problema u kojima znanje i iskustvo nisu od velike koristi. Ona je neka vrsta prirodne inteligencije koja predstavlja potencijal za razvoj kristalizovane inteligencije, a intenzivno se razvija do adolescencije. Vrhunac doseže negde do 16. ili 17. godine.

Kristalizovana inteligencija predstavlja ona znanja, veštine i sposobnosti koje pojedinac razvije tokom života.

Ovakvi rezultati imaju tamnu i svetlu stranu. Tamna je relativno očigledna, no svetla je utemeljena u činjenici da ona potvrđuje ranije nalaze da se inteligencija može poprilično menjati.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/Index.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media