Zdrava se prijavila da uđe u PSIHIJATRIJSKU BOLNICU, jedva je uspela da IZAĐE!

Elizabet Kokran Simen, poznata po novinarskom pseudonimu Neli Blaj, rođena je 1864. godine u američkoj državi Pensilvaniji, kao jedno od 15-oro dece u velikoj porodici. Od detinjstva je sanjala da će postati književnica, pa ju je porodica doživljavala kao buntovnicu koja se ne uklapa u ono što se očekuje od "mlade dame" tog doba.

Kad je Elizabet imala šest godina, njen otac je umro, a majka se preudala da bi finansijski obezbedila porodicu. Njen očuh je bio vrlo nasilan muškarac koji je zlostavljao njenu majku, braću i sestre, pa je napokon došlo i do razvoda. Elizabet je tada shvatila da će morati da izdržava majku, pa se uputila na učiteljski fakultet da bi postala profesorka.

Ali, budući da je uzmanjkalo novca za njeno školovanje, uselila se s majkom te su zajedno otvorile pansion koji su vodile. Još uvek je sanjala o tome da piše, pa je uspela da se zaposli kao dopisnica lista Pittsburgh Dispatch, za 5 dolara nedeljno. Ono što je delovalo kao hobi i honorarni posao ubrzo se pretvorilo u veliku avanturu i uspeh. Poznata po svojoj želji da istražuje, oduševljavala je člancima u kojima je otkrivala užasne uslove rada i neravnopravan tretman žena i dece u brojnim kompanijama.

Posle ovog uspeha, 1887. se preselila u Njujork gde je i postala pionirka ženskog istraživačkog novinarstva i legenda novinarstva generalno.

Kasnih 1880-ih, novine su bile prepune izveštaja o zlostavljanju u raznim ustanovama za mentalne bolesnike, a 23-godišnja Elizabet je odlučila da ode na tajni zadatak u kojem je želela da razotkrije stvarne uslove koje vladaju u ustanovama za psihičke bolesnike, a ne one koji se prikazuju javnosti.

Zaputila se u Blackwell's Island Insane Asylum, bolnicu za psihijatrijske slučajeve smeštenu na ostrvu. Sitna, elegantna i zgodna Elizabet, kako bi izgledala uverljivo, obukla se u poderanu i istrošenu odeću, prestala je da se kupa i pere zube. Osim toga, satima je pred ogledalom uvežbavala "ludački izraz lica". Pogled u daljinu izgleda najluđe, zapisala je.

Uskoro je započela svoje dezorijentisano lutanje gradom u kojem bi pričala sama sa sobom, dobacivala ljudima, izgledajući nestabilno. Neko je pozvao policiju, a odvedena je na psihološko posmatranje - baš kako je i želela. Rekla je da se ne seća ničega, ni toga kako je završila u Njujorku. Uskoro je prebačena u bolnicu na ostrvu Bekvel (danas poznatom i kao ostrvo Ruzvelt).

Provela je deset dana prikupljajući informacije - uskoro shvativši da je ustanova "zamka za pacove", kako ju je nazvala.

- To prljavo mesto u koje je vrlo lako ući i gotovo nemoguće izaći - tim je rečima opisala ozloglašenu ustanovu za mentalne bolesnilke. Ta je bolnica otvorena 1839. kao prva komunalna bolnica za duševne bolesnike, ali kad joj je ukinuto državno financiranje, sve je postalo upitno.

Neli Blaj je bila prva novinarka koja je na tajnom zadatku zaista ušla u ludnicu u svojstvu pacijenta, a ono što je pronašla premašilo je njena najgora očekivanja. Opisala je nesavesne i brutalne lekare, grube, masivne i agresivne bolničare koji su gušili, tukli i maltretirali pacijente, kao i urin po podu. Hrana je bila bajata, posteljina prljava, krv od tuča svuda, a ljudi vezani danima.

- Tamo je bilo žena koje su izgledale sasvim zdravo i koje su mi ispričale da su tamo završile jer je muž hteo da ih se reši pošto je našao novu ženu, a sve što mu je trebalo da je strpa unutra bio je jedan svedok njenog navodnog nestabilnog ponašanja, kao sumnje na pokušaj samoubistva - zapisala je Neli.

Neki od pacijenata bili su stranci koji su tamo završili jer ih nitko nije razumeo, kao i ljudi s blažim psihičkim smetnjama, poput depresije. Neli je iz prve ruke iskusila tretman koji doživljavaju pacijenti, a njen je članak objavljen u magazinu World. Priča je postigla ogroman uspeh, a Neli je na kraju uspela da izađe - nakon što je danima objašnjavala lekarima ko je i šta radi tamo, i pošto je njen urednik sam i nepozvan došao da potvrdi njenu priču, sluteći da je nešto pošlo po zlu.

Naišao je na nju pod sedativima, što je uobičajena praksa umirivanja "nestabilnih pacijenata". Nakon objave priče, njen je izveštaj o neviđenoj okrutnosti takvih ustanova izazvao javne i političke akcije koje su rezultirale brojnim reformama, a Neli je celo svoje iskustvo opisala u knjizi "10 dana u ludnici". Kasnije u životu, postigla je globalan uspeh i status međunarodne zvezde svojim putovanjima oko sveta - brodom, balonom, vozom i drugim prevoznim sredstvima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Express.hr)