OVAJ SRBIN JE BIO MASON I JEDAN OD TVORACA AMERIKE: Upoznajte ĐORĐA ŠAGIĆA, jednog od najbitnijih ljudi u našoj istoriji!
Foto: Wikipedia

srbi u americi

OVAJ SRBIN JE BIO MASON I JEDAN OD TVORACA AMERIKE: Upoznajte ĐORĐA ŠAGIĆA, jednog od najbitnijih ljudi u našoj istoriji!

Đorđe Šagić pisao je istoriju Amerike

Objavljeno: 23.12.2017. 22:02h
  • 45

Jedan Srbin odigrao je važnu ulogu u istoriji Amerike, a njegova životna priča podseća na avanturistički roman.

Đorđe Šagić je bio jedan od prvih Srba u Americi, bio je i jedan od vođa Teksaške revolucije, dobio je i meksičko državljanstvo, putovao je širom sveta i pisao romane.

SRPSKI REVOLUCIONAR

Ovaj neverovatan čovek, kojeg su Amerikanci zapamtili pod imenom Džordž Fišer, rodio se u mađarskom gradu Stoni Beograd 1795. godine od roditelja pravoslavnih Srba.

Pohađao je karlovačku Bogosloviju, a već tada je prepoznao svoj neukrotiv duh koji ga je odveo u mnoge avanture. Napusti je školu kako bi se pridružio Prvom srpskom ustanku.

Nakon što je ustanak slomnjen, odlučio je da emigrira u Ameriku, koja je postala njegova nova domovina i zemlja u kojoj će ostaviti veliki trag. Bio je prvi Srbin koji je registrovan kao doseljenik u Americi.

PRVI SRBIN U AMERICI

U Filadelfiju stigao brodom „Delaver“ iz nemačke luke Hamburg. Pre toga je dve godine proveo na brodovima Dunava, nakon što je pobegao iz Srbije za Austriju.

- Čim je stigao, dobio je američko ime Džordž Fišer, oženio se bogatom Elizabetom Dejvis iz Misisipija i naselio se kod njenih roditelja. Imali su trojicu sinova, a najpoznatiji je bio Hiram Fišer, sa kojim je Đorđe po Kaliforniji, u vreme „zlatne groznice“, iskopao dva bisaga zlata - ispričao je njegov unuk Džek Malete za "Novosti".

Ovo je bio samo prvi od Đorđova tri braka. Drugi brak zaključio je u Galvestonu sa izvesnom M. S. Pejdž. Treći brak je sklopio sa Meri Karolin Fleming, a četvrti sa Karolin Fišer, pored koje je na kraju i sahranjen,

Iz Filadelfije Džordž je otišao u Meksiko, gde je dobio tamošnje državljanstvo i primio obavezu da godišnje dovede 500 porodica u Teksas na teritorije Hedena Evarda.

MOĆ I UTICAJ

Započeo je karijeru kao carinik. Tada je postao i jedan od osnivača Jorske masonske lože. Kasnije je upravo pomoću masona uspeo da postigne mnoge stvari. Međutim, nije dugo istrajao kao carinik, zbog novina koje je pokušao da uvede u službu.

Zahtevao je da se carina uplaća kod njega u Anahuaku, što je zbog udaljenosti mnogih teksaskih naselja i gradova izazvalo konfrontaciju sa teksaskim kolonistima. Godine 1832. bio je prinuđen da napusti carinsku službu.

Tada Đorđe započinje svoje političko delovanje u Americi. Prvo je osnovao liberalistički časopis u Meksiku, zbog kojeg je kasnije proteran iz zemlje. Dizao je pobunu sa lokalicima i dao svoj doprinos revoluciji koja je ubrzo zahvatila tu zemlju.

Nakon toga, put ga je odveo u Teksas, gde je takođe učestovao u pobunama protiv centralističke vlade.  Aktivno je doprineo uspostavljanju nezavisnosti Teksasa, čak je i Stivena Ostina, „oca Teskasa“, izvukao iz zatvora u Meksiko Sitiju.

Bio je učesnik četiri velike svetske revolucije - srpske, američke i meksičke, a kasnije i grčke. Bavio humanitarnim radom, pomagao je bolnice za decu, suprotstavljao se robovlasništvu.

Prvo je radio u Hjustonu, gde bio komisijski agent i član gradskog odbora. U Teksasu je ZATIM postao major, i sa tim činom putovao je u Panamu i Kaliforniju, i to u San Francisko, gde je čak bio u odboru grada. Kasnije je radio i kao američki konzul u Grčkoj.

GRAĐANIN SVETA

Upravo u San Fransicku je Džorž osnovao pravoslavnu crkvu. U tom gradu je i umro, 1843. godine. Tog dana zastave na konzulatima bile su na pola koplja, a topovi iz Alkatraza ispalili su plotune u njegovu čast.

O njegovom liku i delu već je napisano nekoliko knjiga, i snimljen je dokumantarni film. Govorio je12 jezika. U Americi je imao osam imena i 23 zanimanja.

Bio je prisutan na postavljanju kamena temeljca za spomenik Džordžu Vašingtonu, što bilo moguće samo po pozivu. Džon Livingston je Đorđa Šagića Fišera označio kao pionira avanturističke proze u SAD. On je napisao avanturističke „Memoare“, pa ga je Livingston uvrstio među 200 najuglednijih Amerikanaca.

Čuveni arheolog i svetski putnik Džon Lojd Stivens se sa njim družio u Meksiku kada je istraživao civilizaciju Maja, i za Đorđa je rekao:

- Bilo je čudno u tom udaljenom i zabačenom mestu sresti čoveka iz još udaljenijeg kraja i čak još manje znanog, nekoga ko govori svaki evropski jezik, ko poznaje svaki kutak Evrope, zna istorijat svake vladajuće dinastije, teritorijalne granice svakog vladara, a u isto vreme je građanin toliko država.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media