PEKING PREKRIVEN NARANDŽASTOM MAGLOM: Jeziva oluja nije bila peščana, u pitanju je nešto MNOGO GORE? (VIDEO)

Oluja koja je pre nekoliko dana pokrila Peking smeđom narandžastom bojom nije bila peščana, odnosno ona koja nosi čestice peska, već oluja prašine.

Ovo može zvučati kao beznačajna razlika koja je važna samo geolozima, ali veličina čestica igra veliku ulogu u zdravlju stanovnika.

Zrna peska su čestice veće od 0,06 mm u prečniku, a čestice prašine su manje, lakše i mogu putovati mnogo, mnogo dalje. Vetar neće napuhati pesak tako lako na udaljenostima od stotina kilometara, dok će se prašina mnogo lakše širiti po svetu.

Čestice manje od 10 mikrometara, a posebno one manje od 2,5 mikrometra, predstavljaju ozbiljnu pretnju po ljudsko zdravlje, jer su dovoljno male da završe u našim plućima.

Šta uzrokuje današnje oluje prašine - da li je to prirodni proces ili je možda rezultat klimatskih promena?

Odgovor je složen i verovatno je kombinacija nekoliko faktora, kaže geolog Met Telfer sa Univerziteta u Plimutu u časopisu Konverzejšn.

U nedavnoj studiji naučnici su analizirali u kojoj su meri različiti socijalni sistemi u Kini tokom poslednjih 2.000 godina, kao i klimatske promene, uticali na učestalost oluja prašine.

Otkrili su da se porast broja oluja poklapao sa povećanjem broja stanovnika i jačanjem azijske monsunske cirkulacije.

Zanimljivo je da se učestalost takvih oluja povećavala u periodu obilnih kiša, jer se u tom periodu stanovništvo brže razvijalo i koristila se veća poljoprivredna površina.

Još jedan faktor koji utiče na pojavu prašinskih oluja je prirodnog porekla. Na primer, slabo naseljena depresija Bodela u Sahari je najveći izvor atmosferske prašine na svetu, uprkos svojoj skromnoj veličini. Razlog za to su suvi pustinjski uslovi, područja sitnih sedimentnih naslaga i obližnje planine koje usmeravaju vetar u tom području.

Prašine oluje takođe imaju pozitivnu ulogu. Oni, naime, u okean prevoze ključne mineralne hranljive materije, poput gvožđa, pa ih ponekad nazivaju i đubrivom za okeanski fitoplankton.

Studija iz 2014. pokazuje da više od tri četvrtine rastopljenog gvožđa u severnom Atlantiku potiče od saharske prašine. Neka druga istraživanja sugerišu da saharska prašina igra presudnu ulogu u oplodnji prašume Amazona hranjivim fosforom.

Bonus video:

(Espreso/ Index.rs)