PARAZIT KOJI NAM PRENOSE MAČKE IZAZIVA RAK MOZGA KOD LJUDI? Naučnici misle da su pronašli STRAŠNU VEZU

Čest parazit koji se prenosi preko sirove svinjetine i ponekad preko mačaka možda ima još strašniji uticaj na zdravlje ljudi nego što se dosad mislilo. Naime, nova istraživanja naučnika pokazuju da bi mogla da postoji veza između infekcije parazitom Toxoplasma gondii (toksoplazmoza) i povećanog rizika od raka mozga. U ovom trenutku, međutim, naučnici još uvek nisu sigurni postoji li direktan uzročno-posledični odnos, i ukupni rizik od raka mozga je još uvek prilično nizak.

Toksoplazma je poznata po tome što "menja um" glodara, koji su im prirodni domaćini. Kod ovih životinja, ovi jednoćelijski paraziti prevare glodare i nateraju ih da više ne beže od mirisa mačjeg urina, što znači da bukvalno svaki put kad izađu napolje stavljaju glavu na panj.

Glodari, i paraziti zajedno s njima, zatim imaju više šanse da ih pojede mačka, što omogućava parazitima da dospeju do svog primarnog domaćina, mačke, i tamo provede zreli deo života.

Oni se u mački razmnožavaju i zatim stvaraju novu generaciju jaja, koja onda kroz mačji izmet dospeva u okruženje, i započinje ovaj krug života parazita iznova. Ljudi su nesrećni posmatrači u ovome, jer bivaju zaraženi kroz blizak kontakt sa mačjim izmetom, ili jedući svinjetinu zaraženu sa cistama toksoplazme.

Akutne infekcije toksoplazmom kod ljudi mogu biti ozbiljne za one sa narušenim imunim sistemima, ili za novorođenčad koja su se zarazila dok su bila u utrobi. Kod većine ljudi, međutim, infekcija je asimptomatska, dok neki ljudi mogu imati blage simptome, nalik prehladi ili slabijem gripu, tokom nekoliko nedelja.

Ovi simptomi su dugo smatrani vrhuncem štete koju toksoplazma može da nam učini. Međutim, nedavno su naučnici pronašli indikativnu vezu između parazita i manjih neuroloških efekata kod ljudi, zajedno sa činjenicom da ovaj parazit u obliku ciste, u ljudskom telu (i u mozgu), može bez simptoma da preživi godinama, pa i decenijama.

Hronične infekcije toksoplazmom su povezane sa povećanim rizikom od šizofreniije, smanjene sposobnosti za učenje i promenama ponašanja, kao što su rizično ponašanje i agresija. Ovo novo istraživanje, koje je objavio Međunarodni žurnal za rak (International Journal of Cancer), indukuje da bi određene vrste raka mozga mogle da budu dodate na ovu listu.

Istraživači su koristili podatke iz projekata u kojima su dugoročno praćeni simptomi i zdravlje ljudi, uključujući i veliki projekat o prevenciji raka koji je uradilo Američko udruženje za rak (American Cancer Society).

Oni su se fokusirali na ljude za koje se kasnije utvrdilo da imaju gliome, najčešći oblik raka mozga. Kao deo ispitivanja, dobrovoljcima je testirana krv, na razna antitela i razne bacile i parazite, među kojima je bila i toksoplazma.

Kada su istraživači uporedili liste ljudi koji su razvili gliom sa listama ljudi koji nisu, itkrili su da je su antitela na toksoplazmu češće prisutna kod ljudi koji imaju gliom. Sve u svemu, kad se sve izračunalo, ispalo je da ljudi koji su imali toksoplazmozu imaju skoro dvaput veći rizik od glioma. Kod ljudi sa najvećim nivoom jednog određenog tipa antitela na toksoplazmu, procenjeni rizik je bio oko tri puta veći. U istraživanju je ispitano oko 350 ljudi sa gliomom, od kojih su neki bili stariji od 70, a neki mlađi od 40 godina, i kod obe grupe je primećen sličan rizik od glioma.

Druge studije su otkrile slične veze između toksoplazme i raka mozga. Međutim, prema autorima studije, ovo je prvi put da se dokaz dobija iz onoga što je poznato kao prospektivno istraživanje, što znači da su ljudi posmatrani i pre nego što su razvili stanje zbog kojeg su ispitivani. To je bitno, jer naučnici tačno mogu da znaju da se A (u ovom slučaju infekcija toksoplazmom) dešava pre B (rak mozga). Ovo samo po sebi ne može da bude dokaz da toksoplazma izaziva rak mozga, ali dokazi o vezi čine mogućnost toga realnom.

"Rezultati pokazuju da pojedinci sa većom izloženošću toksoplazmi imaju veće šanse da razviju gliom. Međutim, treba naglasiti da je apsolutni rizik od dijagnoze glioma još uvek nizak, i da ovi rezultati treba da se potvrde ispitivanjem u većoj i raznolikijoj grupi pojedinaca", rekla je Ana Kogil, autorka istraživanja, i istraživač u Mofit centru za rak.

Samo u Sjedinjenim Američkim državama godišnje se dijagnostikuje oko 24.000 novih slučajeva raka mozga, što je oko 1 odsto svih slučajeva raka. Istovremeno, smatra se da oko 11 odsto Amerikanaca starijih od 6 godina u sebi imaju toksoplazmu, što je oko 30 miliona ljudi. Ovo znači da, čak i da je ova veza stvarna, šanse da neko dobije rak kao rezultat infekcije toksoplazmom jesu prilično male, na individualnom nivou. Takođe, nemaju svi koji dobiju gliom toksoplazmu, a postoje oni koji su zaraženi toksoplazmom koji bi dobili rak mozga čak i da nikad nisu bili inficirani - rizik od raka je toliko komplikovan.

Ipak, ovo je najnovije u nizu istraživanja koje pokazuje da skrivene infekcije u telu i mozgu mogu uticati na zdravlje i dugo pošto se prvi put jave.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Gizmodo)