ODLUKA O IZRUČENJU DŽULIJANA ASANDŽA OPET PRAVI POMETNJU! Ovo su POSLEDNJE poznate informacije
Asandž, Foto: Printscreen / Youtube

svi su na mukama

ODLUKA O IZRUČENJU DŽULIJANA ASANDŽA OPET PRAVI POMETNJU! Ovo su POSLEDNJE poznate informacije

Pitanje Džulijana Asanža na prekretnici, ne u završnici, navodi se

Objavljeno: 05.01.2021. 10:53h

Odluka suda u Londonu da blokira izručenje Džulijana Asanža u SAD predstavlja poraz američkih vlasti u nastojanju da procesuiraju osnivača Vikiliksa zbog objavljivanja poverljivih dokumenata, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Oni takodje ukazuju da desetogodišnji slučaj koji je pokrenuo raspravu o slobodi medija u doba interneta i izazvao zabrinutost da bi i tradicionalni mediji mogli biti na udaru zbog objavljivanja vladinih tajni, još nije gotov.

Sutkinja u Londonu presudila je u ponedeljak da Asanž ne bi trebalo da bude poslat na sudjenje u SAD gde je protiv njega podignuta optužnica zbog hakovanja kompjutera i još 17 optužnica u vezi sa kršenjem američkog Zakona o špijunaži iz 1917, piše FajnenšEl tajms.

Advokati odbrane tvrdili su da je osnivač Vikiliksa predmet politički motivisanog progona pošto je, kako piše britanski list, osramotio Vašington objavljivanjem poverljivih američkih dokumenta, ali je sutkinja Vanesa Bericer odbacile te argumente, a izručenje odbila iz zdravstvenih razloga i opasnosti da Asanž izvrši samoubistvo u teškim zatvorskim uslovima u SAD.

Asanž, kome je dijagnostifikovan spektar autističnih poremećaja (ASD), u SAD bi mogao da dobije do 175 godina zatvora ako bi bio proglašen krivim, ukazuje Fajnenšl tajms.

SAD optužuju Asanža da je objavljivanjem neredigovanih dokumenata doveo u opasnost obaveštajne izvore, dok advokati osnivača Vikiliksa tvrde da nema dokaza da je neko bio ugrožen.

Asanžovi advokati tvrde da je optužnica prema Zakonu o špijunaži stvorila opasan presedan za slobodu medija i da kriminalizuje istraživačko novinarstvo, pošto navode da je radio kao novinar kada je pribavio i objavio procurili materijal.

Advokati tvrde da je proces protiv Asanža politički motivisan i da ga je odobrio predsednik SAD Donald Tramp u okviru kampanje protiv uzbunjivača i za zastrašivanje novinara.

Sutkinja Vanesa Bericer ustvrdila je da nema dokaza o neprijateljstvu Trampove administracije prema Asanžu, niti da je bio meta "politički motivisanog progona".

Takodje je rekla da su za razliku od Vikiliksa, glavne medijske organizacije redigovala imena doušnika u dokumentima i ocenila da sloboda govora ne daje pravo pojedincima poput Asanža da "odlučuju o sudbini drugih".

Mnogi stručnjaci očekivali su da će britanski sud dozvoliti izručenje Asanža, ali je sutkinja Bericer rekla je da je odbrana pružila uverljive dokaze da Asanž pati od teške depresije, da je napisao testament, tražio od sveštenika oprost grehova i da je u njegovoj zatvorskoj ćeliji pronadjen žilet, ističe Vašington post.

Slučaj Asanža se umnogome razlikuje od ranijih slučajeva špijunaže, ukazuje list uz ocenu da nijedan prethodni slučaj nije toliko stavio na probu ograničenja Prvog amandmana Ustava SAD koji, izmedju ostalog, štiti slobodu govora i medija.

Asanž je optužen po 18 tačaka, uključujući zaveru za pribavljanje i otkrivanje stotina hiljada stranica tajnih vladinih dokumenata, uključujući poverljive diplomatske depeše i osetljive vojne izveštaje iz ratova u Iraku i Avganistanu, koji su objavljeni preko Vikiliksa, ali i tradicionalnih medija.

Američki tužioci su u sudskim spisima i na konferencijama za štampu pokušavali da naprave razliku izmedju Asanža i Vikiliksa s jedne strane, i mejnstrim medija s druge, tvrdeći da nijedan novinar neće pomoći izvoru da pokuša da provali u zaštićene podatke ili da očekuje pravnu zaštitu ako to učini, ističe Vašington post.

Asanž je više puta branio svoj rad i projekat Vikiliksa kao novinarstvo od javnog interesa koje je razotkrivalo nezakonite radnje SAD i drugih vlada, ističe Volstrit džurnal, ukazujući da je slučaj raspalio raspravu o obimu slobode medija u doba interneta i izazvao zabrinutost da bi konvencionalni mediji i novinari na sličan način mogli biti proganjani zbog objavljivanja vladinih tajni.

SAD tvrde da je Asanž prekršio zakon tražeći poverljivi materijal od bivše vojne obaveštajne analitičarke Čelsi Mening i pomažući joj da provali lozinku da bi došli do tog materijala, dok je prema navodima američke vlade, objavljivanje diplomatskih depeša i vojnih dokumenata koje je Mening obezbedila, ugrozilo živote američkih obaveštajnih izvora.

Na saslušanjima u Londonu koja su se protegla na skoro godinu dana zbog korona virusa, Asanž je negirao da je išta tražio od Mening ili da joj je pomogao da ukrade poverljive dokumente.

Iako je sutkinja Bericer odbacila argumente odbrane protiv izručenja, kazavši da nema razloga da se misli da neće imati pošteno sudjenje u SAD, kao i da optužbe za koje se terete predstavljaju kriminalna dela i u Velikoj Britaniji, njena odluka protiv izručenja, prema oceni Volstrit džurnala, predstavlja veliki udarac nastojanju Vašingtona da procesuira osnivača Vikiliksa zbog objavljivanja tajnih dokumenata.

Njujork tajms takodjee ocenjuje da je odluka suda u Londonu velika pobeda Asanža protiv američkih vlasti, ali da su mnogi izrazili zabrinutost zbog razloga koji stoje iza presude, pošto se sutkinja usredsredila na Asanžovo mentalno zdravlje, a odbacila argument odbrane da su optužbe SAD napad na slobodu medija i da su politički motivisane.

Tužioci u SAD nikada protiv novinara nisu podigli optužnicu prema Zakonu o špijunaži i pravni stručnjaci tvrde da bi krivično gonjenje novinara ili medijske organizacije zbog njihovog posla i objavljivanja dragocenih informacija prekršilo Prvi amandman, ukazuje Njujork tajms, dodajući da je Asanžov rad teško na pravno smislen način razlučiti od rada tradicionalnih medija.

Odluka londonskog suda o blokadi ekstradicije još je jedna prekretnica u desetogodišnjoj borbi oko Vikiliksovih objavljivanja američkih ratnih dokumenata, ističe Gardijan uz konstataciju da je Asanžova sudbina i dalje nejasna.

Presuda u ponedeljak nije kraj Asanžove desetogodišnje borbe protiv izručenja SAD, ali najavljuje početak kraja, ocenjuje list.

Posle presude sutkinje Bericer, fokus će se prebaciti na žalbu, posle čega konačna odluka o ekstradiciji pada na britansku ministarku unutrašnjih poslova Priti Patel, dok će biti presudan i stav novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena, ukazuje Gardijan i podseća da je Bajden 2010. rekao da je Asanž "visokotehnološki terorista".

Bonus video:

(Espreso.rs/tanjug)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media