ŠVEĐANIN (70) SA SRČANIM PROBLEMIMA DOBIO KORONU, ALI NE KRIVI DRŽAVU: Zahvaljuje se na STRATEGIJI, a evo i zašto

Izuzetno blage mere u borbi protiv koronavirusa u Švedskoj naišle su na brojne reakcije, kako pozitivne, tako negativne, širom sveta, ali i u toj zemlji.

Svoju priču ispričao je i 70-godišnji Per Arne Fredin koji je preboleo koronavirus, srećom bez ozbiljnijih posledica. Bolest mu je dijagnostifikovana u februaru, a u svom je domu na lečenju proveo 12 dana u agoniji, rekao je.

Reč je o muškarcu koji od ranije ima problema sa srcem, zbog čega je u visokorizičnoj grupi kada je COVID-19 u pitanju. Trebao bi verovatno biti prvi koji bi švedskim vlastima zamerio liberalni pristup. No, ne zamera, štaviše, hvali takve mere jer su mu, između ostalog, omogućile da spasi firmu.

Radi više nego pre

Fredin je vlasnik prevozničke kompanije te je, kako je rekao, zbog vladinih odluka uspeo zadržati svojih 80 zaposlenih, a njegova flota od 65 kamiona radi neumorno, čak i više nego pre jer nema teretnog prevoza avionima, piše Rojters.

- Za nas je od neopisive važnosti bilo to što su švedske vlasti dozvolile nastavak slobodnog kretanja. Jedan od mojih vozača poslao mi je fotografiju s potpuno praznog autoputa u Nemačkoj. To je loše za ekonomiju. Moramo misliti na to od čega će ljudi živeti kad sve ovo završi - rekao je Fredin.

Švedska je, kao što je poznato, među retkim zemljama u svetu koje nisu uvele rigorozne ograničavajuće mjere zbog pandemije, već se najpre fokusirala na preporuke. Njihove osnovne škole ostale su otvorene, kao i kafići, restorani i druge radnje, a strategija borbe protiv virusa oslanjala se uglavnom na dobrovoljnoj bazi, odnosno, na poverenju da će se ljudi čuvati, izbegavati putovanja i držati socijalnu distancu.

- Imam poverenja u ovu strategiju. Jedan od razloga zašto smo se odlučili za nju jeste održivost poslovanja i mera suzbijanja zaraze - rekao je ranije ove nedelje švedski premijer Stefan Lofven suočen s kritikama dela tamošnjih naučnika koji vladu optužuju za sprovođenje opasnog eksperimenta sa ljudskim zdravljem

Pitanje postizanja ravnoteže između zaštite građana od koronavirusa i spašavanja ekonomije postavlja se širom sveta jer je razvidno kako će zatvaranje ekonomije svet gurnuti u duboku recesiju. Pobornici liberalnog sistema ukazuju i na neke nelogičnosti u brojkama.

Iako je u Švedskoj koronavirus dosad odneo više od 2.600 života, ubedljivo više po broju stanovnika nego u Danskoj, Norveškoj i Finskoj koje su uvele drastične restrikcije, mrtvih je po broju stanovnika manje nego u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Španiji - zemljama sa strogim merama.

Zašto je tako, ostaje nejasno. Neki tvrde kako je zaslužna činjenica da Šveđani u velikom broju žive u samačkim domaćinstvima, najviše u EU, pa je bitno smanjena mogućnost transmisije među članovima porodice. Rojters navodi i kako Šveđani od svih stanovnika EU imaju najveće poverenje u svoju vladu, njih čak 72 posto veruje vlastima, u odnosu na prosečnih 40 posto u Europskoj uniji. To bi mogao biti razlog zašto su mere bazirane na dobrovoljnoj osnovi uspele, ali i zašto možda ne bi uspele u drugim zemljama.

Ekonomija pada slabije nego drugde

S druge strane, jasni ekonomski pokazatelji već su tu - prvi proračuni pokazuju da Švedskoj prijeti dosta manji pad ekonomije nego ostalim evropskim zemljama.

- Mere švedskih vlasti dobre su i osigurale su da će ekonomija poslovati znatno bolje nego u ostalim zemljama, a sve ovo dobro je i za bankarski sistem, izjavio je čelnik švedske banke Svedbank.

Statistike pokazuju da je u Švedskoj došlo do pada broja transakcija putem kartica od oko 28 posto. Poređenja radi, u Finskoj ih je manje sedamdeset posto, a u Danskoj 66 posto. Pad ugostiteljskih prihoda od oko 70 posto drastičan je, no opet manji u poređenju sa 100-postotnim u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Švedska taktika, piše Rojters, bazira se na ideji da je potpuno zaustavljanje širenja bolesti "nerealno", kako su rekle javnozdravstvene agencije, no da je virus moguće dovoljno usporiti kako bi zdravstveni sistem izdržao opterećenje, a da istovremeno društvo i ekonomija nastave živeti koliko god je moguće. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija počela (blago) podržavati švedski model.

'Virus se širi presporo'

- Ako zaista ulazimo u vreme "nove normale", na mnogo načina švedski bi nam model mogao biti uzor. Ali, ono što je u Švedskoj stvarno drugačije jeste da se model bazira na poverenju institucije i poverenju institucija u građane da će se držati mera socijalnog distanciranja - rekao je Majk Rajan, jedan od glavnih stručnjaka SZO za krize.

Deo stručnjaka kaže i kako bi Švedska od ovakvog pristupa mogla imati i dalekosežnije posledice, pokažu li se tačnim teze kako će tamo "imunitet krda" (čija uspešnost kada je koronavirus u pitanju još nije dokazana) nastupiti brže nego drugde. Švedska zdravstvena agencija procenjuje tako da će oko 25 posto stanovnika gradskog jezgra Stokholma biti zaraženo, što je drastično više nego u susednoj Finskoj gde su neki zdravstveni stručnjaci čak zabrinuti da se virus širi presporo.

Fredin s početka priče za Rojters je rekao kako je uveren da svi u Švedskoj rade dobar posao.

- Nismo na kraju ovog putovanja. Mislim da će druge zemlje platiti visoku cenu svojih postupaka u vremenu koje je pred nama - kazao je.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji List)