koronavirus
NA DANAŠNJI DAN JE OSNOVANA ORGANIZACIJA KOJA JE TREBALO DA NAS ZAŠTITI OD KORONE: Evo zašto je omanula
Organizacija isto tako pokušava da spreči i redukuju faktore rizika usled „zdravstvenih uslova vezanih za upotrebu duvana, alkohola, droga i drugih psihoaktivnih supstanci, nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti i nesigurnog seksa"
Na današnji dan 1948. godine osnovana je Svetska zdravstvena organizacija. Statut ove organizacije potpisalo je 26 zemalja, a 7. april proglašen je za Svetski dan zdravlja.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) posebna je organizacija Ujedinjenih nacija koja deluje kao koordinirajuće telo međunarodnog javnog zdravstva. Osnovana je 1948. i zaseda u Ženevi. Ima za cilj da dovede sve narode na najviši mogući nivo fizičkog i mentalnog zdravlja i spokoja; da se bori protiv velikih endemskih bolesti i epidemija, i da doprinosi razvoju higijene; da koordinira međunarodnu akciju u oblasti zdravstva; da doprinosi napretku naučne i stručne saradnje u oblasti medicine.
SZO je donela specijalne programe za naučno istraživanje, kao što su programi o tropskim bolestima (u dogovoru sa PINR-om i svetskom bankom), o akcijama za borbu protiv malarije ili o standardima u ishrani (u dogovoru sa FAO), nastojeći da precizno definiše prehrambene proizvode u isti mah bezopasne i hranjive, prihvatljivi nivo prehrambenih aditiva ili dozvoljene granice taloga pesticida, itd.
Organizuje kampanje obaveštavanja naroda (putem plakata) ili personala u zdravstvu u raznim državama (dostavljanjem stručnih brošura). Ona takođe organizuje kampanje za brigu o vakcinaciji (jedan od najzapaženijih uspeha je nesumnjivo eliminisanje variole u njenoj endemskoj formi.
Tokom konferencije Ujedinjenih nacija o međunarodnoj organizaciji 1945. godine, Sceming Sce, delegat iz Kine, diskutovao je sa norveškim i brazilskim delegatima ideju o stvaranju međunarodne zdravstvene organizacije pod pokroviteljstvom novih Ujedinjenih nacija. Nakon što nisu uspeli da plasiraju rezoluciju posvećenu toj temi, Aldžer His, generalni sekretar konferencije, preporučio je da podnesu deklaraciju za osnivanje takve organizacije. Sce i drugi delegati su lobirali, i konsekventno je donesena deklaracija koja poziva na međunarodnu konferenciju o zdravlju. Upotreba reči „svetska”, umesto „međunarodna”, naglašava istinsku globalnu prirodu ciljeva ove organizacije.
Konstituciju Svetske zdravstvene organizacije je potpisalo svih 51 zemalja Ujedinjenih nacija, i 10 drugih zemalja, dana 22. jula 1946. Ona je tako postala prva specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja je imala podršku svih članova. Njena konstitucija je formalno stupila na snagu tokom prvog Svetskog dana zdravlja 7. aprila 1948, kada je bila ratifikovana od strane 26 zemalja članica. Prvi sastanak Svetske zdravstvene skupštine je završen 24. jula 1948. Tokom sastanka je obezbeđen budžet od 5 miliona dolara (tada 1.250.000 funti) za 1949 godinu. Andrija Štampar je bio prvi predsednik skupštine, i G. Brok Hišolm je bio postavljen za generalnog direktora SZO, nakon što je služio kao izvršni sekretar tokom perioda planiranja.
Prvi prioriteti organizacije su bili kontrola širenja malarije, tuberkoloze i seksualno prenosivih bolesti, kao i poboljšanje zdravlja majki i dece, ishrana i ekološka higijena. Njen prvi zakonodavni akt se bavio kompilacijom tačnih statističkih podataka o širenju i morbiditetu bolesti. Logo Svetske zdravstvene organizacije prikazuje Asklepijev štap kao simbol izlečenja.
U SZO budžetu za 2012–2013 je identifikovano pet oblasti među kojima su distribuirana sredstva. Dve od tih pet oblasti se odnose na infektivne bolesti: prva je opšte smanjenje „zdravstvenog, socijalnog i ekonomskog opterećenja” zaraznih bolesti; druga se bavi borbom protiv HIV/AIDS, malarije i tuberkuloze.
Godine 2015. SZO je funkcionisala u okviru UNAIDS mreže i nastojala da uključi delove društva izvan zdravstva, kako bi pomogla u rešavanju ekonomskih i socijalnih efekata HIV/AIDS infekcije. U saglasnosti sa UNAIDS, SZO je postavila sebi privremeni zadatak da između 2009. i 2015. godine radi na smanjenju broja zaraženih za 50% u starosnom opsegu 15-24 godina; na smanjenju novih infekcija HIV-om kod dece za 90%; i na smanjenju smrtnih slučajeva povezanih sa HIV-om za 25%.
Tokom 1970-tih, SZO je odustala od svoje podrške kampanji za globalnu eradikaciju malarije uz obrazloženje da je to previše ambiciozan poduhvat, ali je zadržala svoju snažnu podršku kontroli malarije.
SZO globalni program za malariju radi na praćenju slučajeva malarije i razvoju šema za kontrole bolesti. Od 2012. godine SZO prati efekate RTS,S/AS01 vakcine za malariju kao mogućeg rešenja problema. Za sada se insekticidom tretirane mreže za komarce i insekticidni sprejevi koriste za sprečavanje širenja malarije, kao i antimalarijski lekovi – posebno kod ugroženog dela populacije kao što su trudnice i mala deca.
Između 1990 i 2010, SZO pomoć je doprinela smanjenju broja smrtnih slučajeva od tuberkuloze za 40%, i od 2005, preko 46 miliona ljudi je bilo tretirano i procenjuje se da je 7 miliona života spaseno primenom praksi koje zastupa SZO. To uključuje angažovanje nacionalnih vlada i njihovo finansiranje, ranu dijagnozu, standardizaciju lečenja, praćenje širenja i uticaja tuberkuloze i stabilizaciju snabdevanja lekovima. Takođe je prepoznata ranjivost žrtava HIV/AIDS-a na tuberkulozu.
Godine 1988, SZO je pokrenula inicijativu globalne eradikacije poliomijelitisa. Ova inicijativa je bila uspešna u redukovanju broja slučajeva za 99%. To je ostvareno putem partnerstva SZO sa Rotari klubom, Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Dečjim fondom Ujedinjenih nacija (UNICEF), i nizom manjih organizacija. Godine 2011 SZO je radila na imunizaciji male dece i sprečavanju ponovne pojave oboljenja u zemljama koje su deklarisane „oslobođenim od polia”.
SZO radi na „redukovanju morbiditeta i mortaliteta i poboljšanju zdravlja tokom ključnih stadijuma života, uključujući trudnoću, rođenje deteta, neonatalni period, detinjstvo i mladost, i poboljšanju polnog i reproduktivnog zdravlja i promoviše aktivno i zdravo starenje za sve individue”.
Organizacija isto tako pokušava da spreči i redukuju faktore rizika usled „zdravstvenih uslova vezanih za upotrebu duvana, alkohola, droga i drugih psihoaktivnih supstanci, nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti i nesigurnog seksa".
SZO radi na poboljšanju ishrane, sigurnosti i bezbednosti hrane, i na osiguranju da ona ima pozitivan uticaj na javno zdravlje i održivi razvoj.
Naučnici Svetske zdravstvene organizacije objavili su krajem februara ove godine da bi svet trebalo bolje da se pripremi za moguću pandemiju korona virusa.
Iz ove organizacije su rekli da je prerano nazivati epidemiju pandemijom, ali i da bi zemlje trebalo da budu „u fazi pripravnosti".
Da li su mogli bolje da reaguju?
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
