ČEKA NAS EPIDEMIJA KOJA ĆE POBITI VIŠE OD 300 MILIONA LJUDI: Stravično upozorenje poznatog NAUČNIKA!
Ilustracija, Foto: Printscreen

UŽAS

ČEKA NAS EPIDEMIJA KOJA ĆE POBITI VIŠE OD 300 MILIONA LJUDI: Stravično upozorenje poznatog NAUČNIKA!

Čovečanstvo reaguje ovako: "Panika, nebriga, panika, nebriga..."

Objavljeno: 29.03.2020. 07:35h

Otkako su evoluirali prvi čovekovi preci, čovečanstvom su uvek, a to znači milionima godina, harale razne pošasti. A čak i najbolje metode zaustavljanja nekih od njih u najboljim su slučajevima predstavljale tek "postavljanje zakrpe".

Takvo stanje globalnog zdravstvenog odnosno medicinskog odgovora predsednik Svetske banke Džim Jong Kim nedavno je objasnio kao posledicu ciklusa u kojima čovečanstvo reaguje ovako: "Panika, nebriga, panika, nebriga..."

Economist citira medicinskog stručnjaka Džonatana Kvika prema čijoj knjizi "Kraj epidemije" to uopšte ne mora biti tako. Nije reč o bilo kome. Kvik je prekaljeni veteran borbe u javnom zdravstvu, radio je u više od 70 država sveta kao i u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Stručnjaci predviđaju da je samo statističko pitanje da čovečanstvo u sledećih između 20 i 40 godina pogodi globalna epidemija koja bi u kratkom vremenu pobila 300 miliona ljudi.

O kolikom broju žrtava je riječ pokazuju ilustrativne neke druge situacije iz pradavne i najnovije istorije. 300 miliona ljudi, na primer, pobile su velike boginje još od mlađeg kamenog doba, pre 12.000 godina, kad su se prvi put pojavile pa sve do danas. Ili, 300 miliona ljudi je otprilike šest puta više nego što je na celom svetu od svih uzroka - starosti, ratova, bolesti, pri porođaju, pri saobraćajnim nesrećama, nesrećama uopšte – pomrlo i izginulo toekom cele 1990. godine.

O kojem bi patogenu tada mogla biti reč koji bi, kako predviđaju, trebao uzdrmati čovečanstvo između 2040. i 2060. godine, niko se ne usuđuje da tvrdi. Niko ozbiljan. Ono što se može pretpostaviti jeste da neke od najboljih izgleda imaju virusi koji bi na čoveka mogli preći s ptica ili sa sisara, kao i neki virus koji još nije mutirao iz nekog od postojećih oblika. Podjednako su zastrašujući i visoka smrtnost i lakoća širenja pojedinih virusnih sojeva među ljudima.

Srećom pa virusi koji se kod jednih organizama pokazuju kao jaki, kod drugih ispadaju jako slabi. Problem je u tome što se mutacije kod njih mogu dogoditi u trenu i odjednom, ako se čovjek približi životinji u zarobljeništvu ili u divljini naprosto u pogrešnom trenutku, životinjski virus može postati ljudski. "Najpopularniji" predvodnik globalnih pandemija je virus gripa. On je u stanju da mutira tako brzo da se vakcine protiv njega moraju obnavljati svake godine.

Španski grip koji je u pandemiji 1918. pobio između 50 i 100 miliona ljudi, bio je vrlo snažna verzija virusa poput onog koji se pojavio 2009. godine, poput svinjskog gripa. Svet je upamtio i soj H5N1, ptičji grip, smrtonosan u 60 posto slučajeva koji se pojavio kad je virus s bolesnih ptica prešao na čoveka. Slične "epizode" imali su još i ebola, HIV i zika virus.

Doktoru Kviku izvesni je obaveštajni stručnjak svojevremeno objasnio da nije pitanje "hoće li" nego "kada će" doći dan u kojem će bioteroristi napasti smrtonosnim sporama, na primer, antraksa ili virusima poput velikih boginja. Uputstva za biološko oružje već su pronađena u laptopovima nekih ISIS-ovaca, a poznato je i da je al Kaida ciljano regrutovala "braću s diplomama iz mikrobiologije i hemije". Sojevi najopasnijih, najjezivijih mikgroorganizama na svetu strogo se čuvaju u ultra-osiguranim laboratorijima.

Bilo bi, međutim, krajnje naivno verovati da su svi oni apsolutno otporni na namernu zloupotrebu  radnika ili na nesrećne slučajeve. Zanimljivo je da nijedna od sedam stvari koje predlaže dr. Kvik nije iznenađujuća. Reč je o sistemima koji krajnje brzo mogu detektovati i ugasiti epidemiju, zatim pravovremen i pouzdan sistem informisanja o pretnjama i slične stvari. Epidemije su jeziva stvar, nikad sa srećnim krajem, jer na kraju se uvek nalazi posljednja osoba koja je umrla. Recimo.

To je iskusila TIME-ova osoba godine kojom je taj list proslavio sve borce protiv ebole. Bila je reč o liberijskoj medicinskoj sestri Salome Karvah koju su ostavili da umre usred epidemije i usred porođaja iz straha da bi ih mogla zaraziti ebolom. Ali, ispalo je da je ona ebolu preživela i da je postala imuna. I tome slično. Na kraju se dolazi do matematike, manje cinično rečeno do finansija. SAD godišnje troši 1600 milijardi dolara na vojsku.

Svaki dolar potrošen na preventivu u zdravstvu, međutim, donosi uštedu između tri i 10 dolara posle. Univerzalna vakcina protiv gripa uštedela bi, na primer, neophodno istraživanje nove vakcine svake goodine. A opet, u SAD-u i u WHO-u sektori koji stoje spremni protiv epidemija prvi su na udaru kad neko odluči da skreše izdatke za zdravstvo.



Bonus video:

(Espreso.rs/Express.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media