Dvojica velikana su na današnji dan zaigrali svoje istorijske uloge (FOTO) (VIDEO)

Legende žive!

Dvojica velikana su na današnji dan zaigrali svoje istorijske uloge (FOTO) (VIDEO)

Bili su veliki borci čija dela su ostavila dubok trag u istoriji savremenog sveta!
Objavljeno: 10.05.2016. 15:15h
Dve značajne istorijske ličnosti, na današnji dan, su stupile na položaje sa kojih su odigrali svoje istorijske uloge. Obojica su, međutim, bili poznati i, svaki na svoj način, uticajni i pre zvaničnog stupanja na istorijsku scenu: Vinston Čečil i Nelson Mandela.

Nadživela i Čerčila i Kenedija: Engleska kraljica vlada već 23.226 dana (FOTO)

Vinston Čečil je 10. maj 1940. godine, nakon ostavke vlade Nevila Čemberlena zbog neuspeha britanskih operacija u Norveškoj, izabran za premijera vlade koju je sastavio od predstavnika svih političkih stranaka.  



Njegova ratna politika je umnogome dopinela pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu. Uspostavljanje čvrstihih odnosa sa SAD omogućilo je Britaniji značajne količine ratnog materijala i ojačalo vojnu njenu poziciju. Bio je jedan od glavnih učesnika pregovora u Teheranu i na Jalti koji su iscrtali granice posleratne Evrope i Azije

Jalta, februar 1945. godine (Wikipedia)


Čerčilovi govori inspirisali su poraženu javnost Ujedinjenog Kraljevstva na borbu. Prvi, koji je održao kao premijer, ostao je upamćen kao jedan od njegovih najboljih govora, u kome se britancima obratio rečima: "Mogu da vam ponudim samo krv, znoj i suze!



Ubrzo je održao još dva poznata govora neposredno pred početak bitke za Britaniju. Prvi je sadržao besmrtne reči: "Branićemo naše ostrvo, bez obzira na cenu, borićemo se na plažama, borićemo se na desantnim zonama, borićemo se na poljima i na ulicama, borićemo se u brdima. Nikada se nećemo predati!"

Wikipedia


Nelson Mandela je bio prvi demokratski izabrani predsednik Južne Afrike i prvi tampnoputi presednik ove zemlje, u periodu od 1994. do 1999. godine.

Velika duša ili perverznjak? Gandiju su žene bile samo rekviziti kojima je vežbao celibat! (FOTO)

Jedan je od glavnih boraca protiv protiv vladajuće politike aparthejda i dominacije belaca nad crnim narodima Južne Afrike. 



Bio je jedan je od osnivača vojnog krila partije Afrički nacionalni kongres. Zbog sabotaža koje su organizovali bio je optužen za terorizam i osuđen na doživotnu robiju. U zatvoru je proveo 27 godina, od 1963. do 1990. godine.

Nelson Mandela 1960. godine (Wikipedia)


Tokom suđenja je stalno iznosio čvrste stavove protiv rasizma i aparthejda:

- Odbacujem rasizam jer ga tretiram kao varvarski čin, bez obzira da li dolazi od crnog ili belog čoveka

- Borio sam se protiv belačke dominacije i borio se protiv crnačke domiacije. Negovao sam ideal demokratskog i slobodnog društva u kojem sve osobe žive zajedno u harmoniji i sa jednakim mogućnostima. To je ideal za koji se nadam da živim i da ga ostvarim! Ako je potrebno, za taj sam ideal spreman i da umrem!



Odmah po oslobađanju 11. februara 1990. počeo sa radom na ciljevim koje je sebi zacrtao četiri decenije ranije. Nikada se nije dvoumio kada su jednakost i demokratija u pitanju, a na rasizam nikada nije odgovorio rasizmom. Borio sa za to da svi potlečani kako u Južnoj Africi tako i u celom svetu ne žive kao građani drugog reda.



Nelson Mandela je 1993. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Godinu dana kasnije, nakon prvih demokratskih izbora, postao je prvi crni predsednik Južnoafričke republike. Iz političkog života se povukao 1999. Preminuo je u 95. godini, u predgrađu Johanezburga, 5. decembra 2013. godine.

(Espreso.rs)

Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media