SMRT U VATRI KOJU JE ZAPALILA LJUDSKA POHLEPA: Požari u Amazoniji dovešće do IZUMIRANJA, a ovako je sve počelo
Izumiranje je već počelo, Foto: EPA/JOEDSON ALVES

analiza naučnika

SMRT U VATRI KOJU JE ZAPALILA LJUDSKA POHLEPA: Požari u Amazoniji dovešće do IZUMIRANJA, a ovako je sve počelo

Brazilske tropske šume u regionu Amazona su u plamenu i oči sveta su već nedeljama uprte u njih

Objavljeno: 29.08.2019. 11:07h
  • 1

Do kraja sušnog perioda, šumski požari u Brazilu bi mogli da se prošire na još netaknute površine tropske šume i dovedu deo definitivnog izumiranja pojedinih vrsta drveća, a prave razmere štete još se ne mogu sagledati, piše Dojče vele.

Brazilske tropske šume u regionu Amazona su u plamenu i oči sveta su već nedeljama uprte u njih. U poređenju sa prošlom godinom, broj požara se od januara do avgusta povećao za 82 procenta.

Samo u avgustu je registrovano gotovo 26.000 požara.

- Ne znamo koliko će vatrenih žarišta sa njiva preći na šume - izjavio je Paulo Brando, stručnjak nezavisnog brazilskog instituta za istraživanje regiona Amazonije IPAM.

Najveći broj šuma gori u saveznoj državi Para. Tamo se vodi istraga protiv osumnjičenih podmetača požara. Ratari su osumnjičeni da su u okviru takozvanog Dana vatre 10. avgusta počeli da pale šume da bi osvojili obradivo zemljište - akcija navodno u znak podrške predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru. Ubrzo zatim su satelitske slike pokazale da se požari šire.

O akcijama farmera je prvi pisao list Folja do progreso koji izlazi na jugu te savezne države.

- Moramo pokazati predsedniku da hoćemo da radimo a to se može samo ogoljavanjem šumskog terena - da bismo počistili taj teren, potrebna nam je vatra - citira list jednog od organizatora.

Prema informacijama tužioca koji vodi istragu Paula de Tarsa, najveći deo požara besni na prirodnim područjima pod zaštitom države. Na ta područja stalno upadaju veleposednici, špekulanti ili vlasnici rudnika koji bi tu da razviju posao. Tužilaštvo istražuje i manjkavosti na planu državne kontrole i opreme i sredstava kojima raspolaže brazilska agencija za zaštitu životne sredine IBAMA.

- Odričemo se velikih suma koje Brazil dobija preko Fonda za Amazon da bi se borio protiv nestajanja šuma - kaže tužilac, misleći pre svega na finansijsku pomoć Nemačke i Norveške za Fond za zaštitu tropske šume - pomoć koja je ukinuta sa Bolsonarovim stupanjem na funkciju.

S druge strane, zemlje G7 su ponudile milionsku pomoć za gašenje požara, ali je to Bolsonaro odbio.

Vatri su posebno podložne površine na kojima je drveće već sečeno.

- Kada u prašumi zbog ilegalne seče drveća i ilegalne potrage za zemnim blagom nastanu čistine, a šuma se fragmentira, drveće na njenim obodima se suši i postaje lako zapaljivo - kaže Paulo Bareto sa Instituta Amazon u Belemu.

Za vreme sušnih godina, šuma je pod stresom i drveće se prebacuje na strategiju preživljavanja.

- Da bi smanjilo potrošnju vode, drveće odbacuje lišće. Pošto se krošnje tako proređuju, više sunčeve svetlosti stiže do tla i suvog prizemnog rastinja. Tako vatra kojom se čisti teren lakše može da pređe na prašumu - kaže Bareto.

Suvo lišće, povišena temperatura i fragmentiranje tropske šume povećavaju opasnost od požara. U najnovijoj studiji IPAM piše da u sušnim godinama može da izumre i do 90 odsto drveća na obodima šuma.

- Izgled predela se radikalno menja, a biodiverzitet se bitno smanjuje - dodaje Paulo Brando.

Studija se temelji na posmatranju šuma koje je trajalo devet godina.

- Konstatovali smo stalnu degradaciju. Videli da veliko drveće odumire. Životni vek drveta se smanjio - kaže Brando.

Na područjima na kojima se flora posle požara unekoliko oporavila, pokazalo se da je potrebno najmanje sedam godina dok ne počne ponovna apsorpcija ugljenika i isparavanje vode u atmosferu. Istraživanja u regonu su pokazala i da je posle svakog šumskog požara ugrožen biodiverzitet. Čak i ako se deo šume oporavi, broj vrsta drveća nikada ne dostiže raniji nivo.

Ni klimatski uslovi nisu više onakvi kakvi su bili pre nekoliko decenija. U regionu Amazonije je već za jedan stepen toplije nego pre 60 godina, a sušan period je tri nedelje duži nego što je bio pre 40 godina, prenosi Brando.

- To nije linearan proces; što više menjamo klimu, tim su veće i šanse da te promene budu žestoke - dodao je on.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/Agencije)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media