KUDA IDE EVROPA I GDE JE TU SRBIJA? Krah Makrona, uspon Salvinija i Pirova pobeda desnice, ONI SE IPAK NEĆE PITATI
Najdžel Faraž, Foto: Prentscren / EU / Tviter / Goverment FRA

EVROPSKI PARLAMENTARNI IZBORI

KUDA IDE EVROPA I GDE JE TU SRBIJA? Krah Makrona, uspon Salvinija i Pirova pobeda desnice, ONI SE IPAK NEĆE PITATI

Možda i ključni zaključak izbora je propast prognoza da populistička desnica preuzima Evropu, te činjenica da uspon ovih politika u nekolicini bitnih evropskih država ne pokazuje tendenciju rasta koja bi se u skorijem periodu proširila na čitav kontinent

Objavljeno: 27.05.2019. 22:00h
  • 8

Izbori za evropski parlament, koji su održani u 28 zemalja od četvrtka do sinoć, završeni su i analitičari polako svode rezultate. S obzirom na diverzitet evropskih politika i turbulentan period koji je Evropska unija proživela od prethodnih izbora 2014. do 2019. godine, nije lako doći do nedvosmislenih zaključaka o smeru u kome se kreće Evropa i njen glomazan političko-birokratski mehanizam. No moguće je uočiti određene tendencije u ključnim zemljama EU, koji će se u narednom periodu reflektovati i na odnose snaga među zemljama-članicama.

Ovogodišnji evropski parlamentarni izbori imali su izuzetno veliku izlaznost u poređenju sa prethodnim - čak 50.5% "Radi se o skoku od osam odsto u odnosu na izlaznost iz 2014. godine. U pitanju je izlaznost koja je najveća u poslednjih 20 godina i predstavlja prvi značajni skok u izlaznosti od prvih evropskih izbora održanih 1979. godine”, izjavio je portparol Evropskog parlameta Žaume Duk.

Tradicionalne političke partije ostvarile su slabije rezultate nego ranije, ali će i dalje imati ubedljivu većinu i moći će da kreiraju zvaničnu evropsku politiku. Prema preliminarnim rezultatima, proevropske partije će imati 493 od 751 mandata u EP. Mandati koje su tradicionalne stranke izgubile pripašće Zelenima i krajnje desnim i populističkim strankama.

Italijanski premijer Mateo Salvini
Italijanski premijer Mateo Salvini foto: Profimedia

Sve Pirove pobede desnice

Oči čitave Evrope bile su uprte u Veliku Britaniju, koja je već mesecima opterećena neuspešnim okušajima premijerke Tereze Mej da izdejstvuje domaću podršku za "meki Brexit". U takvim okolnostima, veliki trijumf Najdžela Faraža nije bio preterano iznenađenj Od ukupno 64 poslanička mesta, njegova partija osvojila je 28, Liberalne demokrate 15, Laburistička stranka 10, Zeleni sedam mesta, Torijevci tri i Partija Velsa jedno mesto. U svojim prvim izjavama, Faraž je upravo insistirao na njegovoj većoj ulozi u pregovorima oko Brexita i unutrašnjoj političkoj koristi od ove pobede, koju bi materijalizovao "tvrdim izlaskom" iz EU do kraja oktobra.

Stranka Liga Matea Salvinija u Italiji dobila je 33% glasova, što je drastičan skok u odnosu na 6% sa izbora 2014. godine, te uz dobar rezultat Pokreta 5 zvezdica (17 posto) pokazuje tendenciju učvršćivanja desnice u ovoj zemlji. U francuskoj je, sada već očekivano, stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen porazila stranku Emanuela Makrona. Međutim, njegov poraz nije i katastrofa, po oceni Fajnenšel Tajmsa, koji navodi da politički analitičari ukazuju da je razlika izmedju Nacionalnog saveza i Makronove Republike u pokretu mala i da je zapravo stranka Le Pen dobila nešto manje glasova nego na prethodnim evropskim izborima 2014. Za Nacionalno okupljanje Marin le Pen glasalo je 5.3 milona Francuza, a za Makronovu partiju 5.1 milion.

Viktor Orban na glasanju
Viktor Orban na glasanju foto: Profimedia

Konačno, desničarska scena Evropske unije je poslednjih godina nezamisliva bez Viktora Orbana i njegove stranke Fides.Ova partija je prethodnih godina stekla značajnu popularnost otporu politici Angele Merkel po pitanju imigranata, te zahvaljući činjenici da je upravo na njenim granicama sprovedena restriktivna imigraciona politika, koju podržavaju desničari širom Evrope. Fides je osvojio 13 od ukupno 21 mađarskog mesta u parlamentu EU, učvrstio svoju poziciju u zemlji i nastavio snažnu retoriku protiv imigracija, no u narednom periodu će biti ključno njihovo članstvo u širim evropskim savezima. Dosadašnje članstvo Orbanove stranke u grupaciji konzervativnih partija mnogi dovode u pitanje i povezuju ga sa mogućim priključivanjem grupaciji stranaka krajnje desnice, od čega će zavisiti eventualna preraspodela snaga u EU parlamentu.

Svekupno su desničarske partije na evropskom nivou uspele da ostvare napredak, ali još uvek nedovoljno veliki da bi mogle da diktiraju formiranje vladajućih koalicija i promenu dosadašnjeg političkog diskursa. 

Slavlje 'Zelenih' u Nemačkoj
Slavlje "Zelenih" u Nemačkoj foto: Profimedia

Uspon Zelenih

Već dugi niz godina tradicionalne i konzervativne evropske partije gube na rejtingu, na račun krajnje levičarskih (Siriza, Podemos), ili krajnje desničarskih partija. Poslednjih godina su i česti slučajevi pobeda nesistemskih pokreta i pojedinaca, koji negiraju kompletno tradicionalno političko uređenje, poput najsvežijeg trijumfa komičara Volodmira Zelenskog na predsedničkim izborima u Ukrajini. Ekološke partije jesu deo tradicionalnog političkog sistema, ali su na talasu glasačke revoltiranosti uspele da se izdignu iznad margine do vrlo značajnih rezultata upravo na ovim evropskim izborima.

Tome su najznačajnije doprineli "Zeleni" u Nemačkoj, gde su druga partija po snazi sa čitavih 20% i gde su preskočili Socijaldemokratsku partiju (SDP). Analitičari ističu i solidne rezultate ekoloških stranaka u drugim evropskim zemljama te naglašavaju kako ovi glasovi uglavnom dolaze od mladih birača zabrinutih za globalno zagrevanje, čime ova tema dolazi u ozbiljan politički fokus. 

Aleksis Cipras na glasanju
Aleksis Cipras na glasanju foto: Profimedia

Ciprasov pad

Premijer Aleksis Cipras je prvi put od 2014. godine poražen na izborima, dok je primat preuzela Nova Demokratija sa prednošću od oko 8% u odnosu na Sirizu. Zanimljivo je da je njegova stranka ostvarila čak i neznatan rast u odnosu na evropske parlamentarne izbore 2014. godine, ali da to ipak nije bilo dovoljno za pobedu nad protivnicima u Grčkoj. Uprkos prividnoj stabilnosti rejtinga, do polarizacije je došlo u ostatku domaćeg biračkog tela, gde su se u tvrdoj borbi za treće mesto našli socijalistički KINAL (Pokret promene) i desničarska Zlatna zora (obe sa oko 7% glasova). Očekuju se posledice na lokalu: Cipras, čiji mandat ističe u oktobru, rekao je da će se sastati sa predsednikom Grčke kako bi razmotrili raspisivanje vanrednih izbora odmah nakon što budu okončani lokalni izbori planirani za sledeću nedelju.

 

Andrej Plenković
Andrej Plenković foto: Profimedia

Muke Plenkovića i HDZ-a

U komšiluku - muk i razočaranje u redovima HDZ-a, koji je veliki gubitnik ovih izbora. Prema većini preliminarnih istraživanja, trebalo je da im pripadne oko 27% posto glasova, a zadržali su se na "tek" 22%, što je Jutarnji.hr prokomentarisao kao "debakl izbornih anketa". U Evropskom parlamentu Hrvatsku će predstavljati po četiri zastupnika iz HDZ-a i SDP-a te po jedan zastupnik Hrvatskih suverenista, Nezavisne liste Mislava Kolakušića, Živog zida i Amsterdamske koalicije.

 

Nepredvidiva politička budućnost Evropske unije

Nema dramatičnih, sudbinskih epiloga ovogodišnjih izbora. Štaviše, kao dominantan utisak moglo bi se istaći svojevrsno "ujednačavanje" političke scene, u kojoj su tradicionalne snage doživele blagi pad, i gde su desničari ostvarili umeren, ali (za njihove ambicije) nedovoljno veliki pomak. Uspon Zelenih je takođe doprineo ravnomernoj raspodeli političke moći, gde sada već imamo nekoliko različitih struja - od tradicionalnih do ekstremno desnih partija, od Zelenih do antisistemskih pokreta. S obzirom na činjenicu da EU čini 28 zemalja, koje se u poslednjih pet godina suočavaju sa brojnim izazovima, od imigrantske krize i nezaposlenosti do nepredvidive situacije sa Brexitom, (još uvek) nije realno očekivati da bilo koja politička opcija odnese potpunu prevagu.

Premda su građani EU pokazali izuzetnu zainteresovanost za ovogodišnje izbore, to ne znači da će njihovi rezultati imati presudan uticaj na širu evropsku politiku. Već u prvim reakcijama na izbore, naročito desno orijentisani političari su pokušali da kapitalizuju svoje rezultate pritiskom na unutrašnjoj političkoj sceni. Frans pres ocenjuje da bi Salvini mogao da iskoristi trenutak da pokušava da organizuje prevremene parlamentarne izbore, Faraž vrši pritisak ka "tvrdom Brexitu", dok analitičari spekulišu o uticaju rezultata Zelenih u Nemačkoj na vlast Angele Merkel. Portparolka francuske vlade Sibe Ndijaj se već oglasila rečima da Emanuel Makron neće raspustiti donji dom francuske skupštine, nakon pobede desničarske stranke Nacionalno okupljanje na izborima za Evropski parlament u toj zemlji.

Marin Le Pen
Marin Le Pen foto: Profimedia

Možda i ključni zaključak izbora je propast prognoza da populistička desnica preuzima Evropu, te činjenica da uspon ovih politika u nekolicini bitnih evropskih država ne pokazuje tendenciju rasta koja bi se u skorijem periodu proširila na čitav kontinent. Takođe, moglo bi se poentirati i utiskom da ni desnica ni levica više ne polažu neprikosnoveno pravo na "politiku anti-establišmenta" u Evropi, te da na tom spektru ima mesta za sve - od ekološki osvešćenih partija do komičara ili NGO levičarskih aktivista. Ovakva politička talasanja - ili njihovo odsustvo - možda nisu preterano uzbudljiva kako se činilo u predizbornim nagađanjima, no pomirljivo ćemo zaključiti da je "dosadna politika" u većem interesu običnog stanovnika Evrope od one koja je karakterisala neka istorijski turbulentnija vremena.

Kako će se ovo odraziti na Srbiju? Teško je predvideti u ovom trenutku, jer su neki srpski prijatelji trijumfovali (Orban i Salvini, koji je čak dao izjavu o srpskim šansama da se nađe u EU), neki su doživeli potpuni krah (Makron), neki će i dalje biti u vlasti, ali s manje uticaja (Angela Merkel).

Utisak je da će i Evropa i dalje biti zabavljena sobom, uprkos privremenom zaustavljanju uspona esktremne desnice, a da sudbina Srbije zavisi pre svega od kosovskog čvora. Onako kako se on otpetlja biće jasnije kakva je naša sudbina u Evropskoj uniji.

 

BONUS VIDEO: PRAVDA ZA JUTKU! PRAVDA ZA MARIJU! Oni su danas u žestokom klinču!

(Nikola Marković)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media