NAJBIZARNIJE REGULATIVE EVROPSKE UNIJE: Određuju čak i da li krastavac mora biti PRAV, ali se to uskoro MENJA
Brisel uvodi mnoga pravila, Foto: EPA/OLIVIER HOSLET

prenatrpanost

NAJBIZARNIJE REGULATIVE EVROPSKE UNIJE: Određuju čak i da li krastavac mora biti PRAV, ali se to uskoro MENJA

Mnogi tvrde da treba ukinuti stotine direktiva i smanjiti birokratski aparat

Objavljeno: 22.05.2019. 12:21h

Da li je Evropska unija pretrpana bizarnim i bespotrebnim pravilima i da li je u pravu austrijski kancelar Sebastijan Kurc kada kaže "Nećemo više da nam Brisel propisuje kako se priprema šnicla!"?

Stara tema, podgrejana je pred nove evropske izbore koji počinju sutra. Jedni tvrde da treba ukinuti stotine direktiva i smanjiti birokratski aparat, a Kurc da se to zloupotrebljava u predizbornoj kampanji. Kako god bilo, Srbija se dobro snalazi u prihvatanju evropskih pravila, potvrđuje statistika.

Zabrana običnih sijalica, pušenja, jakih fenova i usisivača – direktive koje dočaravaju stroge evropske zahteve. Sada se za ukidanje bar hiljadu evropskih pravila založio austrijski kancelar, jer smatra da uniju čine tromom.

Dušan Protić, koordinator Radnih grupa za poglavlja 1 i 3, kaže da postoje pravila koja izazivaju nedoumicu i deluju nelogično, naročito kada se izvuku iz konteksta.

- Često je to jedan evroskeptički narativ - ističe Protić.

Regulative EU nekad su apsurdne
Regulative EU nekad su apsurdne foto: AP

Ali, s vremena na vreme preispituju se propisi, pa je tako prvi put 2007. Evropska unija ukinula dve direktive, o klasifikaciji drveta i neka ograničenja u oblasti javnih radova.

Tome je prethodila inicijativa za razgradnju birokratskog aparata Unije, da se zakoni pojednostave, a 220 smernica sažme ili jednostavno izbriše.

Još tada se uvidelo da preduzeća zbog velikih troškova gube na svetskom tržištu. Ipak, provuku se direktive poput one koja ne toleriše zakrivljene banane.

- Imamo još mnogo posla do tog nivoa preregulisanosti tržišta. Naš glavni zadatak je da omogućimo kompanijama da se na vreme informišu, da im omogućimo, koliko možemo, subvencionisana sredstva da oni nove standarde implementiraju na pravi način - ukazuje Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji objašnjava logiku koja stoji iza pravila da krastavac mora da bude prav.

- Da li je krastavac prav ili kriv, u mnogome od toga zavisi da li će taj krastavac biti za upotrebu kao svež krastavac, ili će moći da se konzervira i stavlja u tegle. Ne možete da stavite kriv krastavac u pravu teglu, vrlo jednostavno, sve su to stvari koji imaju svoju logiku, sad kad se izvuku iz konteksta onda deluju malo smešno - objašnjava Međak.

Krivi krastavci sada su samo mit, a ako se vratimo unazad, ključ uspeha bivše SFRJ u izvozu bio je u tome što je devedesetih bila šampion u prihvatanju evropskih standarda. Za nepoverovati, i danas je.

- Sama činjenica da je Srbija duplirala svoj izvoz otkako je potpisala sporazum sa EU od 2008. do danas govore da našim privrednicima ta pravila uopšte ne smetaju - kaže Međak.

Dušan Protić dodaje da je pokrivenost EU domaćim izvozom bila 48 odsto, a zaključno sa 2016. je već dostigla 80 odsto.

Procenjuje se da Evropska unija godišnje gubi bar tri milijarde evra, dragocenih za investiranje, jer plaća ogromnu administraciju.

Zato je formirano telo za bolju zakonsku regulativu, a institucionalna reforma čeka novi saziv Evorpske komisije.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/RTS)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media