ČOVEK ĆE U NAREDNIM DECENIJAMA UNIŠTITI OKO MILION VRSTA! UN izveštaj pokazao je kako smo tačno uništili ZEMLJU
Čovek je uništio amazonsku prašumu, Foto: EPA/Guadalupe Pardo

prekretnica

ČOVEK ĆE U NAREDNIM DECENIJAMA UNIŠTITI OKO MILION VRSTA! UN izveštaj pokazao je kako smo tačno uništili ZEMLJU

Ovako brz nestanak biljaka i životinja već se naziva šestim masovnim izumiranjem. Ovaj put uzrok je čovek

Objavljeno: 06.05.2019. 14:44h
  • 21

Aktivnosti čovečanstva bi u vrlo skoroj budućnosti od samo nekoliko decenija mogle da uzrokuju izumiranje oko milion vrsta, upozorava nacrt novog izveštaja koji su danas objavile UN.

Ovako brz nestanak biljaka i životinja već se naziva šestim masovnim izumiranjem. Masovna izumiranja u prošlosti su uvek uzrokovali kataklizmički događaji golemih razmera poput udara velikih asteroida ili masovnih vulkanskih erupcija. Ovaj put uzrok je čovek.

Kao najvažniji uzroci uništenja koje preti našoj planeti navode se ljudske potrebe za energijom i hranom, odnosno preterana konzumacija resursa, krivolov, seča šuma i emisije fosilnih goriva. Četvrtina svih poznatih vrsta biljaka i životinja već je ugrožena, a razmere njihovog nestajanja brže su nego što su u proseku bile u posljednjih 10 miliona godina.

Izveštaj koji je na 1800 stranica kroz tri godine sastavilo međudržavno telo Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services (IPBES), temelji se na više od 15.000 akademskih radova i istraživanja, a jedna od ključnih ideja mu je da upozori političare na najbolje moguće načine borbe s klimatskim promenama.

Prošle nedelje autori izveštaja održali su u Parizu niz sastanaka s predstavnicima vlasti iz više od 130 država u nastojanju da dokumentu daju konačnu, dorađeniju formu.

Prema njemu oko 75% kopna, oko 50% reka i jezera kao i oko 40% svih mora i okeana već pokazuju ozbiljne znake propadanja uzrokovanog ljudskim aktivnostima.

Od 1980-ih do danas emisije stakleničkih gasova uzrokovane sagorevanjem fosilnih goriva su se udvostručile, a prosečna temperatura porasla je za najmanje 0,7 stepeni Celzijevih, tvrde autori.

- Rekao bih da će se izveštaj najverovatnije interpretirati uz konstataciju u stilu: 'Čoveče, stvarno smo u nevolji', međutim postoje rešenja - rekao je pre skupa za BBC voditelj IPBES-a prof. Sir Bob Votson.

- Naš izveštaj govoriće o razmjrima u kojima gubimo bioraznolikost kao i o stepenima u kojima je možemo zaštititi u budućnosti - dodao je.

U izeštaju se među ostalim ističe da su načini na koje se koristi tlo i krče šume za poljoprivredu u kombinaciji s povećanjem konzumacije mesa istisnuli brojne vrste iz njihovih prirodnih staništa. Istovremeno je preterani izlov riba desetkovao njihove populacije u morima širom sveta Dokument predviđa da će se izumiranje u narednim decenijama najverovatnije dalje ubrzavati.

Kraća verzija dokumenta od 40 stranica zaključka koji je danas objavljen za potrebe informiranja političara verovatno je najozbiljnije upozorenje na pretnju koju ljudi predstavljaju za planetu ikada.

Ono ističe da se broj stanovnika u svetu od 1970-ih do danas udvostručio, globalna ekonomija se učetvorostručila, a međunarodna trgovina udesetorostručila. Kako bi se ljudi nahranili, odenuli i opskrbili energijom, šume su krčene brzinama koje su bez presedana u istoriji. Od 1980. do 2000. nestalo je oko 100 miliona hektara šuma, ponajviše za uzgoj stoke u Južnoj Americi i za plantaže palminog ulja u Jugoistočnoj Aziji.

Još većom brzinom nestaju močvarna područja. Od svih koja su postojala u 18. veku do danas ih je ostalo samo 13%. Samo u 20. i 21. veku nestalo ih je oko 54%.

Urbanizovana područja udvostručila su se od 1992. Kvalitet tla ubrzano pada tako da je sada produktivnost tla na Zemlji globalno pala za 23%. Zagađenje plastikom se od 1980. udesetorostručilo. Svake godine u svetske vode odbacuje se između 300 i 400 miliona tona toksičnih tvari kao što su teški metali i otrovni mulj.

Neviđeni rast konzumacije, populacije i tehnologije verovatno će se učetvorostručiti u 21. veku. Najveći deo propadanja staništa dogodiće se u Centralnoj i Južnoj Americi, u subsaharskoj Africi i u Aziji.

Propadanje tla i klimatske promene do 2050. uzrokovaće migracije između 50 i 700 miliona ljudi. Klimatske promene i propadanje tla do 2050. uzrokovaće smanjenje proizvodnje useva godišnje za 10% globalno, a u nekim krajevima i do 50%. Bioraznolikost će se do 2050. smanjiti za 38% do 46%.

Godišnja cena gubitka bioraznolikosti i ekoistema kao i propadanja tla čovečanstvo će koštati više od 10% globalne proizvodnje. Glavni uzrok ovog propadanja je životni stil intenzivne konzumacije koji je u porastu u razvijenim zemljama i novim ekonomijama, ali i u zemljama u razvoju.

Studije sprovedene u Aziji i Africi pokazuju da je cena nedelovanja barem tri puta veća od cene delovanja.

Porast distance između potrošača i ekosistema koji proizvode hranu i druge robe rezultirao je padom svesti i razumevanja posledica odluka o konzumaciji.

Većina onih koji imaju najviše koristi od prejerane eksploatacije doživljava najmanje direktnih posledica konzumerističkih odluka koje uzrokuju propadanje tla.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/Index.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media