POSLE GADAFIJA - POTOP! Kako je došlo do GRAĐANSKOG RATA u zemlji koja je nekada bila NAJBOGATIJA u Africi
Nakon Gadafijevog pada nastao je haos, Foto: Profimedia, Ilustracija

rat u libiji

POSLE GADAFIJA - POTOP! Kako je došlo do GRAĐANSKOG RATA u zemlji koja je nekada bila NAJBOGATIJA u Africi

Bivši američki predsednik Barak Obama, u intervjuu objavljenom u aprilu 2016. godine, izjavio je da je "najgora greška" njegovog predsedništva neuspeh da se pripremi za posledice svrgavanja pukovnika Gadafija

Objavljeno: 14.04.2019. 08:05h
  • 3

Libija je zemlja koju je NATO pakt bacio u haos nakon što je svrgnuo dugogodiišnjeg lidera zemlje, Muamera Gadafija u oktobru 2011.

Ova zemlja bogata naftom, koja je danas glavna stanica hiljadama migranata na putu ka Evropi, nekada je imala najviši životni standard u Africi, besplatno obrazovanje i zdravstveni sistem.

Danas, zemlja je iznova zahvaćena građanskim ratom, jer se u doba nakon Gadafija sukobilo nekoliko snaga.

Ko ima najveću kontrolu nad Libijom? 

Libija ima nekoliko paravojnih snaga koje nominalno podržavajuju dva centra političke moći na istoku i zapadu sa paralelnim institucijama.

1. Administracija u Tripoliju, međunarodno priznata vlada, poznata kao Vlada nacionalnog sporazuma (GNA)

Ovo je vlada pod vođstvom premijera Fajeza Saraja, inženjera po profesiji. On je stigao u Tripoli u martu 2016. godine, četiri meseca nakon dogovora o posredovanju UN-a u formiranju vlade jedinstva, kako bi uspostavio svoju upravu. Tokom protekle tri godine radio je na tome da dobije podršku raznih militantnih grupa i političara, ali on ima malu stvarnu moć nad celom zemljom ili silama koje se navodno nalaze pod njegovom kontrolom.

2. Administracija Tobruka uključuje parlament koji je izabran 2014. godine nakon spornih izbora

Kada su oni koji su imali vlast u Tripoliju odbili da je predaju 2014. godine, novoizabrani poslanici su se preselili u luku Tobruk, udaljenu 1.000 km, zajedno sa starom vladom. U 2015. godini neki od ovih poslanika podržali su dogovor UN-a za vladu jedinstva, ali je parlament od tada odbio da ih prizna i blokirao je napore da se organizuju novi izbori zato što želi da se vojnom generalu Kalifi Haftaru, koji vodi moćnu vojsku zvanu Libijska Nacionalna armija (LNA),  garantuje viša uloga u svakoj novoj vladi. Neki idu tako daleko da sugerišu da  Haftar ima ambicije da bude "Sisi u Libiji", što se odnosi na generala Abdula Fataha al-Sisija, koji je zauzeo vlast u susednom Egiptu. I oružje je važno. Neki analitičari sigurnosti opisuju Libiju kao pijacu oružja. To je preplavljeno oružjem opljačkanim iz Gadafijevog arsenala i saveznika u regionu koji podržavaju suparničke frakcije. Odanost milicije se često menja iz praktičnih razloga i sa potrebe da prežive.

Da li su oni nekada bili saveznici?

Bili su ujedinjeni u mržnji prema Gadafiju - ali ništa više. Nije postojala nijedna grupa koja je povela pobunu. Oružane grupe su bile smeštene u različitim gradovima, vodeći vlastite bitke. Oni su takođe ideološki podeljeni - neki od njih su militantni ili umereni islamisti, drugi su secesionisti ili monarhisti, a drugi su liberali. Štaviše, podeljeni su po regionalnim, etničkim i lokalnim linijama, što ih čini zapaljivom mešavinom. I nakon više od četiri decenije autoritarne vladavine, imaju malo znanja o demokratiji. 

Bivši američki predsednik Barak Obama, u intervjuu objavljenom u aprilu 2016. godine, izjavio je da je "najgora greška" njegovog predsedništva neuspeh da se pripremi za posledice svrgavanja pukovnika Gadafija. On je delimično okrivio tadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona za "nered", rekavši da nije učinio dovoljno da podrži severnoafričku naciju.

Ko je Kalifa Haftar?

Kalifa Haftar
Kalifa Haftar foto: EPA/PHILIPPE WOJAZER

Pomogao je pukovniku Gadafiju da preuzme vlast 1969. godine, pre nego što je 1980. godine pao s njim i otišao u izgnanstvo. Vratio se usred ustanka protiv Gadafija da se bori protiv svog bivšeg šefa - a nakon toga je postao glavni protivnik islamističkih milicija u istočnoj Libiji.

Tri godine se borio sa različitim islamističkim milicijama, uključujući i grupe koje su se pridružile Al Kaidi, u istočnom gradu Bengaziju. Međutim, njegovi kritičari su ga optuživali da je označio svakoga ko je izazvao njegov autoritet kao "teroriste".

Nakon što je preuzeo kontrolu nad Bengazijem, on se nameračio na poziciju šefa države, ali glavna prepreka mu je bila  klauzula u sporazumu posredstvom UN-a koji sprečava vojnu ličnost da preuzme političku funkciju.

Posmatrači kažu da se pojavljivanje generala Haftara na nizu razgovora u Francuskoj, Italiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) više odnosilo na utvrđivanje njegove pozicije na međunarodnoj sceni nego na pronalaženje zajedničkog temelja sa EU liderima. U januaru ove godine, njegove snage su započele ofanzivu da zaplene dva južna naftna polja. Sada se veruje da kontroliše većinu naftnih rezervi Libije.

Da li Haftar ima međunarodnu podršku?

Da, odavno je imao podršku Egipta i UAE - i posetio Saudijsku Arabiju nedelju dana pre nego što je pokrenuo ofanzivu na Tripoli. Haftar je nekoliko puta otputovao u Rusiju, bio je dočekan na ruskom nosaču aviona iz Libije, a Rusija je u nedelju stavila veto na izjavu Veća bezbednosti UN-a kojom se osuđuje njegov napredak ka Tripoliju.

Francuska, koja je preuzela ulogu posrednika, nije htela da zauzme stranu uprkos sumnjama o povezanosti sa generalom. Francuski predsjednik Emanuel Makron bio je prvi zapadni lider koji ga je pozvao u vuropu za mirovne pregovore, a Francuska je u februaru pokrenula vazdušne napade u potporu snaga generala Haftara. Ciljali su čadske opozicione snage koje se bore protiv LNA na jugu.

Makron sa Haftarom
Makron sa Haftarom foto: EPA/ETIENNE LAURENT

Većina zapadnih nacija podržava vladu jedinstva. Od ofanzive na Tripoli, UN, SAD i EU su pozvale na hitnu obustavu borbe i razgovore. Analitičari kažu da je Haftar možda napravio svoj potez jer su UN najavile "nacionalnu konferenciju" u libijskom gradu Ghdames, koja će se održati od 14. do 16. aprila, kako bi sa lokalnim zajednicama razgovarali o mapi puta za izbore. Sa više teritorije pod njegovom kontrolom, Haftar može da oseti da ima jaču ruku za bilo kojim pregovaračkim stolom.

Da li je ISIS prisutan u Libiji?

Previranja koja su usledila nakon Gadafijevog pada omogućila su IS da stekne uporište u zemlji, preuzimajući kontrolu nad gradom Sirta, u kojem je Gadafi rošen.

Ali naoružane grupe iz grada Misrate i centralnog regiona, koje su ponekad lojalne vladi jedinstva, uspele su da proteraju borce iz grada u avgustu 2016. - sa zapadnom podrškom i američkim zračnim napadima.

IS, koja je bila sastavljena od begunaca iz lokalnih džihadističkih grupa i stranih boraca, sada ne kontroliše nijedan grad , ali još uvek ima prisutnost u raznim pustinjskim skrovištima. Oni sada nisu jaka sila, iako je bila iza nekih napada u glavnom gradu, što je dodatno podrilo sigurnost.

Kako se rat odrazio na stanovništvo?

Sadašnje borbe prete da dodatno narušie snabdevanje naftom, i pokrenu novi talas imigracije u Evropu. Troškovi života su skupi u Libiji, iako je došlo do slamanja crnog tržišta koje je dovelo do naglog porasta cena pre nekoliko godina. Inflacija se poboljšala, ali bolnice su još uvek u nedostatku lekova. Ljudi se ne osećaju bezbedno i stalno su na ivici. Žene se posebno osećaju ugroženije kada izađu - a otmice za otkup još uvek predstavljaju pretnju. Nije lako putovati zemljom jer identifikacione kartice mogu da identifikuju iz koje oblasti su ljudi - a više od 170.000 Libijaca je interno raseljeno, prema UN-u. U poslednjoj borbi više od 2.800 ljudi pobeglo je iz svojih domova u Tripoliju, oštećeni su električni vodovi i vazdušni napad je zatvorio jedini aerodrom koji funkcioniše u gradu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/BBC)

 

 

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media