NAJOPASNIJA GLJIVICA IMA MOĆ DA IZBRIŠE CELE VRSTE IZ ISTORIJE: Prenose je i ljudi, a oni su NAJVIŠE NA UDARU
Batrachochytrium dendrobatidis, Foto: Wikipedia Commons

opasno

NAJOPASNIJA GLJIVICA IMA MOĆ DA IZBRIŠE CELE VRSTE IZ ISTORIJE: Prenose je i ljudi, a oni su NAJVIŠE NA UDARU

Kako bi se shvatilo koliko je ovo teška bolest treba shvatiti da se vodozemci na Zemlji razvijaju i šire već 370 miliona godina, a za samo 50 godina jedna bolest ih je devastirala

Objavljeno: 30.03.2019. 11:59h
  • 2

Pre sto godina globalna pandemija gripa ubila je pet posto ljudske vrste, a 2015. u Aziji je jedna vrsta antilope izgubila čak dve trećine vrste zbog bakterijske infekcije.

Međutim, sve to bledi u odnosu na patogen Bd (batrachochytrium dendrobatidis) koji je oštetio biološku raznolikost više od ijedne bolesti kroz istoriju. Globalni tim sastavljen od 41-og stručnjaka otkrio je da ova apokaliptična gljivica ima moć da izbriše cele vrste iz istorije - a na udaru su žabe i vodozemci.

Batrachochytrium dendrobatidis ubija žabe i druge vodozemce tako što im izjeda kožu i izaziva smrtonosne srčane udare. Često se kaže da je ova gljivica izazvala pad ili izumiranje 200 vrsta vodozemaca, međutim te brojke su stare dve decenije. Nove pokazuju drastično goru situaciju.

Ben Šil s Australijskog nacionalnog univerziteta vodio je tim koji navodi da je batrachochytrium dendrobatidis izazvao pad čak 501 vrste vodozemaca ili 6,5 posto od ukupnog broja. 90 vrsta potpuno je nestalo, a njih 124 su izgubile 90 posto populacije i mali su izgledi za oporavak.

- Ova je bolest promenila naše shvatanje onoga što jedna bolest može napraviti životinjskom svetu - rekao je Šil, prenosi The Atlantic. Stručnjaci kažu da su ovo samo padovi broja vrsta za koje znaju.

Kako bi se shvatilo koliko je ovo teška bolest treba shvatiti da se vodozemci na Zemlji razvijaju i šire već 370 miliona godina, a za samo 50 godina jedna bolest ih je devastirala. Zamislite samo da se pojavi jedna bolest koja može na taj način da potamani sve sisavce.

Stručnjaci za vodozemce kažu kako svet ne shvata dovoljno šta se ovime gubi. Bd je ubica koji ne bira, hrani se materijama na koži vodozemaca i lako se širi vodom. Pored toga, ljudi su pomogli u širenju gljivice. Ona je originalno iz Azije, a početkom 20. veka opaki soj se proširio svetom - tačno u vreme procvata međunarodne trgovine. Na kraju je bd stigao na pet kontinenata.

 

Naučnici upozoravaju da bi u borbi s ovim moglo da pomogne suzbijanje trgovine životinjama. U radu se navodi da se beleži usporavanje izumiranja vrsta, a 60 ih pokazuje znake oporavka. Međutim, naučnici ne znaju je li to zbog toga što su se životinje prilagodile ili stižu nove epidemije. Jedno područje koje je u riziku je dosad izolovana Papua Nova Gvineja. Nema jednog rešenja za suzbijanje bd-a, a naučnici pokušavaju da uzgajaju životinje u sigurnim uslovima, drugi rade na uzgoju otpornijih žaba ili seljenju na područja koja su opasna za gljivicu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/24sata.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media