NIKO NIJE KRIV: Devojka (16) je pred smrt ostavila PISMO majci: BOLOVALA JE OD BULIMIJE, ali je niko nije RAZUMEO
Tinejdžerka Libi (16) iz Velike Britanije, Foto: Printscreen

TEŠKA PRIČA

NIKO NIJE KRIV: Devojka (16) je pred smrt ostavila PISMO majci: BOLOVALA JE OD BULIMIJE, ali je niko nije RAZUMEO

Problemi su počeli kada je Libby imala 14 godina. Postala je opsednuta svojom težinom i počela držati dijetu

Objavljeno: 06.12.2018. 08:29h
  • 1

Tinejdžerka Libi (16) iz Velike Britanije patila je od bulimije i umrla je pet nedelja nakon što su je iz bolnice poslali kući. Srce joj je stalo zbog niske količine kalijuma. Mrtvu ju je na krevetu pronašao mlađi brat Alex. Njena majka Rosemary Westwood-Rose (57), inače medicinska sestra po struci, kaže kako je molila doktore da je zadrže na lečenju, ali uzalud.

Videla je da joj dete kopni, no nitko to nije shvatao ozbiljno. Sada bi želela da se pokrene istraga koja bi utvrdila je li se i kako mogla sprečiti njena smrt. Dvojica lekara, koji su bili uključeni u slučaj o bolesnoj djevojci, navodno su pod istragom Generalnog lekarskog veća (General Medical Council).

Problemi su počeli kada je Libby imala 14 godina. Postala je opsednuta svojom težinom i počela držati dijetu.

- Tamo je skinula majicu. Nije izgledala iscrpljeno, ali bila je mršava. Pomislila sam: 'Bože, kako to nisam primetila' - dodala je.

Devojka je završila u bolnici  prošle godine. Uverila je osoblje bolnice da se oporavila i pustili su je kući 2017.. Zabrinuta majka htela je ćerku vratiti u bolnicu pa je povela Libby na sastanak sa lekarima, ali ništa nisu dogovorili. Tri dana kasnije nesretna devojka bila je mrtva.

Ja sam se uvek borila sa svojom težinom i mislila sam da će ona biti poput mene. Udebljala se pa smršala i pokušavala je biti na dijetama kao i ja. Nisam bila svjesna toga da će se to razviti u ozbiljan problem.

Tek kada su prijatelji počeli da komentarišu koliko je Libby smršala, majka ju je odvela kod lekara opšte prakse, 2015. godine.

Predosećala je da je umreti jer je ostavila majci oproštajno pismo. U njemu je napisala: 'Niko nije kriv. Puno te volim'.

- Svi smo ljuti i frustrirani jer ona nije trebala umreti. U samo nekoliko godina pretvorila se od vedre, ambiciozne mlade devojke u žrtvu anoreksije, bulimije i ortoreksije (opsednutost zdravom ishranom). Odlučni smo saznati kako se to dogodilo - rekla je majka, a prenosi Daily Mail.

U bolnici su rekli da oni nisu u mogućnosti brinuti o mladima nakon što izađu iz ustanove.

Što je to bulimija?

Bulimiju opisuju epizode prejedanja pa izbacivanja hrane iz sebe povraćanjem ili uzimanjem laksativa. Stroge dijete ili prekomjerno vežbanje često prate ovaj poremećaj koji je puno češći kod žena. Prema nekim procenama na sto mladih devojaka njih tri do pet pati od bulimije.

Stručnjaci kažu kako ljudi oboleli od bulimije imaju i neki dodatni psihički poremećaj, a najčešće se radi o depresiji.

- Prejedanje, koje se obično čini u tajnosti, često potiče emocionalni stres. Osoba se mora prejedati barem dva puta nedeljno da bi se moglo reći da ima bulimiju nervozu, ali se može prejedati i češće. Ljudi s bulimijom vode brigu da ne budu debeli pa se njihova telesna težina kreće oko normale - pojasnili su stručnjaci u MDS medicinskom priručniku za pacijente.

- Poremećaj je lako prepoznati po povremenoj potrebi jedenja velikih količina hrane. Prejedanje prati osećaj kako ne postoji kontrola uzimanja hrane, odnosno, osoba ne može prestati s jelom. Prestaje jesti kada količina uzete hrane počinje smetati telu i kada se pojavi osjećaj boli zbog prepunog želuca. Tada se javlja strah od debljanja i potreba za sprečavanjem debljanja povraćanjem, čišćenjem laksativima ili diureticima. Istovremeno se javlja potreba za kompenzatornim gladovanjem ili pretjeranom telesnom aktivnošću u svrhu mršavljenja. Da bi se takvo ponašanje moglo nazvati bulimičnim, mora se događati najmanje dva puta tjedno kroz tri meseca - objasnila je prof. dr. Vesna Vidović na stranici Udruge 'Nada'.

- Bulimija se češće javlja u porodicama u kojima je bilo osoba sa preteranom telesnom težinom, depresijom ili je netko od članova bio sklon zlouporabi alkohola ili droga. Bulimične pacijantkinje obično rano seksualno sazrevaju, već pre nastupa bolesti imaju nisko samopoštovanje i sklone su anksioznosti - dodala je.

- Važno je naglasiti kako za bulimiju nema magičnog leka. Psihoterapija zahteva velika odricanja i može biti dugotrajna. Dobri se uspesi postižu primenom kognitivnobihevioralne terapije u osoba koje nemaju poremećaje. Bulimija ne prolazi sama od sebe. Roditelji moraju shvatiti kako nije reč o lošem ponašanju ili lošoj navici koja se vlastitom odlučnošću može dokinuti, već je reč o poremećaju – medicinskom stanju koje zahteva lečenje - upozorila je ova profesorka koja je na tu temu napisala knjigu 'Anoreksija i bulimija'.

Pogledajte bonus video.

(Espreso.rs / 24sata.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media