BLIŽI SE KRAJ SVETA: Računar čija su predviđanja do sada bila uglavnom tačna ima STRAVIČNU prognozu!

Računarski program razvijen na Institutu tehnologije u Masačusetsu (MIT) predviđa kada će i kako doći kraj ljudskoj civilizaciji. Prema tom predviđanju, kraj je veoma blizu.

Godine 1973. u MIT-u je razvijen računarski program "World One" kao model koji prikazuje i predviđa globalnu održivost. Umesto toga, on je predvideo da će se do 2040. godine naša civilizacija završiti.

Dok su mnogi u istoriji napravili apokaliptička predviđanja, koja se do sada nisu ostvarila, ono što je računar predvideo 1970-ih se u velikoj meri ostvario. Da li je mašina u pravu?

- Oko 2020. godine uslovi na planeti postaju kritični. Ako ne učinimo ništa oko toga, kvalitet života pašće na nulu. Zagađenje je takvo da počinje da ubija, populacija pada na nivo ispod onog 1900. godine. U ovoj fazi, oko 2040. do 2050. godine, civilizovani život kakav poznajemo na ovoj planeti će prestati da postoji - navedeno je, između ostalog.

Kako je nastao program World One?

Kompjuterski program "World One" kreirao je Džej Rajt Forester (1918. - 2016.), profesor MIT i jedan od pionira računarstva, na zahtev "Rimskog kluba".

Taj globalni tink tank, koji je zaokupljen različitim međunarodnim pitanjima na širokom frontu od politike do zaštite okoline, utemeljili su 1968. godine italijanski industrijalac Aurelio Peći, škotski naučnik Aleksander King i američki milijarder Dejvid Rokfeler. Rimski klub čine mislioci, nekadašnji svetski lideri, naučnici i birokrate iz UN, a njihov je cilj “promovisanje razuevanja globalnih izazova s kojima se čovečanstvo suočava te predlozi rešenja kroz naučnu analizu, komunikaciju i zagovaranje ideja”.

Rimski klub je 1972. godine objavio studiju “The Limits to Growth” (Granice rasta) čiji su autori bili naučnici sa MIT-a. U studiji “Granice rasta” naučnici predvođeni Denisom Medousom koristili su kompjuterske modele, među kojima j "World One" kako bi razmotrili nekoliko mogućih scenarija budućnosti čovečanstva, navodi "Jutarnji list".

Scenario "business-as-usual" (sve po starom) predviđao je te davne 1972. godine da će u svetu, nastave li ljudi neograničeno da konzumiraju prirodne resurse, doći do globalnog ekonomskog kolapsa, što će dovesti do strmoglavog pada svetske populacije oko 2030. godine.

Studija “Granice rasta”, prevedena na 37 jezika i distribuisana u 12 miliona primeraka, izazvala je pre 46 godina kontroverzne reakcije i podelila naučnike: dok su joj jedni aplaudirali, drugi su kritikovali metodologiju istraživanja.

Što su pokazala kasnija istraživanja?

Australijski fizičar Grejem Tarner je 2012. godine u "Smithsonian Magazine" upozorio da se pesimistična predviđanja iz studije “Granice rasta” u velikoj meri ostvaruju. “Sve što u studiji’ The Limits to Growth’ predviđa scenario ‘business-as-usual’ (BAU) jako se dobro poklapa s javno dostupnim globalnim podacima o populaciji, proizvodnji hrane, industrijskoj proizvodnji, zagađenju i potrošnji neobnovljivih resursa.

Izveštaj "Living Planet Report", koji Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) objavljuje svake dve godine, pokazuje da čovečanstvo troši prirodne resurse mnogo brže nego što ih Zemlja može obnoviti. Drugim rečima, kako bismo održavali naše sadašnje aktivnosti, već sada konzumiramo ekvivalent 1,7 planeta. Ove je godine svet 1. avgusta ušao u ekološki dug, što znači da smo u samo sedam meseci potrošili sve Zemljine resurse za ovu godinu. To je najranije otkad postoje merenja, pri čemu valja imati na umu da je svet u ekološki dug prvi put ušao početkom 1970-ih.

- Dan ekološkog duga dolazi najranije otkako se vrše merenja. To se događa zato što u atmosferu emitujemo više ugljen-dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu apsorbovati, iscrpljujemo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što se one mogu reprodukovati i ponovo izrasti - istakao je u svom saopštenju WWF.

Klimatske promene

Slagali se ili ne sa studijom “Granice rasta” i scenarijima računarskog programa "World One", mnogi naučnici danas kao najveću pretnju našoj civilizaciji vide klimatske promene. U avgustu ove godine u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences" (PNAS) objavljena je studija koja je pokazala da čak i ako bi se sve države sveta pridržavale Pariškog sporazuma o ograničavanju emisija gasova, postoji velika opasnost da će Zemlja ući u uslove koje klimatolozi nazivaju “Zemlja staklena bašta”.

BONUS VIDEO

(Espreso.co.rs/Blic)