ZEMLJA JE DEO NJIH, A SAD POLAKO NESTAJE! Eskimi se suočavaju s ISTREBLJENJEM, a krivi smo SVI MI! (VIDEO)
Foto: Reuter

klimatske promene

ZEMLJA JE DEO NJIH, A SAD POLAKO NESTAJE! Eskimi se suočavaju s ISTREBLJENJEM, a krivi smo SVI MI! (VIDEO)

Zbo otapanja leda, način života kanadskih Eskima se drastično menja, i to ne na bolje...

Objavljeno: 10.06.2018. 09:34h
  • 4

Iako nama klimatske promene deluju kao još jedna "dosadna vest" o kojoj se stalno priča i piše u prazno, neki ljudi posledice globalnog otopljavanja osećaju na svojoj koži.

Prve posledice osetili su kanadski Eskimi koji žive na Labradoru. 

- More, led, sneg... Sve se menja - duboko je uzdahnuo Martin Šivak dok je svog osmogodišnjeg sina penjao na motorne saonice.

On ceo život živi po pravilima koje su odredili njegovi preci još pre 8.000 godina. Baš ništa se nije promenilo u tom divljem kraju, poluostrvu pustoši, snega i leda... Sve do danas.

Klimatske promene i globalno zagrevanje doslovce su preko noći promenili živote vrednog naroda koji je godinama živeo od lova i ribolova. Danas se počinju navikavati na ugodne i tople supermarkete s gotovom hranom, piše "Gardijan".

- Svake nedelje sina vodim u lov. Želim da ga naučim veštinama koje mi je preneo moj otac. Želim da ga naučim kako da pronađe drva za ogrev, kako sigurno da putuje bez da propadne kroz led, kako da lovi ribu... Nažalost, vreme nije moj saveznik!

Vremena je zaista sve manje jer se led na Labradoru sve brže topi, automatski to znači da se kompletno menja život tamošnjih Eskima. Ti ljudi žive od foka, a kako je led iz godine u godinu sve severnije, tako je i foke sve teže pronaći. More je puno toplije nego nekad pa se lokalci sve više susreću s vrstama koje nikad pre nisu videli poput morskih pasa ili kornjača...

Klimatolog Robert Vej najbolje je opisao promene kakve se događaju na Labradoru. On tvrdi da su zime šest nedelja kraće, a da je površina područja prekrivenog ledom trećinu manja nego što je bila pre deset godina.

- Ako pogledate stopu zagrevanja od kraja 1980-ih do 2015. godine, ovo mesto je na prvom mjestu na svetu. Nijedno se brže ne zagrejava i to je vrlo zabrinjavajuće - rekao je Vej.

Za stanovnike gradića Rigoleta ta informacija je nastavak noćne more. Led koji preko noći nestaje zadaje im takve probleme da ceo svoj život moraju prilagoditi na totalno drugačiji način. Nestaju im putevi, preko noći ostanu izolovani...

Sve je teže loviti
Sve je teže loviti foto: AP

Derek Potl je Eskim koji je ceo život živeo po pravilima svojih predaka. Ali sada je pred kapitulacijom, sam priznaje da će potpisati predaju. Drugim rečima da će prestati da lovi foke i losose, kao da će hranu potražiti u - marketu.

- Večeru je jednostavnije i sigurnije kupiti nego upucati... - kaže Potl za "Gardijan".

Razlog zašto je to tako poprilično je jednostavan. Led je sve tanji, gotovo svaki korak po njemu je opasnost za život. Plus neka lovišta su postala potpuno izolovana, do gradića Rigoleta uopće nema nikakvih puteva, tako da je do nekih zajednica moguće doći samo plovnim putem.

- Naš život se drastično menja. Cela okolina se menja direktno pred našim očima. Ne možeš se da se krećeš normalno, svaki put je opasan. Kreneš prema obali ili unutrašnjosti, potpuno je isto. Opasnost vreba na svakom koraku - rekao je Potl.

Pola Meklin-Šepard, vladina zaposlenica u Nunatsiavutu rekla je da je na svoje oči videla kakve se promene događaju.

- Prošle godine sam vozila kamion kad se odjednom ispred mene stvorio golemi crni oblak. Kad sam malo bolje pogledala, shvatila sam da su to muve! I to ne bi bilo ništa neobično da nije bio početak maja, a na ovom području muve je nemoguće pronaći pre kraja juna...

Ona je još dodala da je led na obali sve nestabilniji i da se sve više Eskima boji izaći iz kuće i krenuti u lov.

- Ljudi se ne mogu pomaknuti. Zapeli su, kao da žive na ostrvu. Njima je potreban led kako bi se povezali.

Izolacija Eskima otvara još jedan problem, onaj sociološki. Svi se boje da će izolacija okrenuti ljude prema alkoholu i drogama, a stopa samoubistava na tom području ionako je puno veća nego u ostatku Kanade.

- Svaki aspekt eskimske kulture proizlazi iz njihove zemlje. Ona je deo njih, led je deo njih. A sad sve to nestaje - rekla je Ešlo Kunsolo, direktorka instituta Labrador.

- Zamislite kako se ti ljudi osećaju. Generacije i generacije Eskima uspeli su da zadrže svoju kulturu i običaje i sad odjednom dođe do nove generacije koja ne može baš ništa da uradi..

Kunsolo je celu karijeru provela u istraživanju veza između klimatskih promena i ljudske psihe. I, nažalost, nema dobrih vesti za lokalne Eskime. Prognozira im da će s vremenom postati sve depresivniji i da će sve više osećati krivicu.

- Oni osećaju da se nešto izgubilo. Te promene uništavaju stotine godina znanja, mudrosti i povezanosti sa zemljom. To je zastrašujuće za čovečanstvo...

Većinu Eskima kanadska vlada je 60-ih prošlog veka preselila iz divljine i spojila ih u veće zajednice poput one u Rigoletu. Međutim, Eskimima je u krvi da beže u divljinu, oni to rade i danas bez obzira što u svom gradiću imaju markete, kafiće, poštu...

Međutim, u poslednje vreme ljudi se ipak više zadržavaju u svojim kućama, jer vreme je sve nestabilnije. Iznenadne snežne oluje postaju noćna mora za ljude koji se voze saonicama. Sneg ih zaslijepi i jednostavno se izgube...

- Do pre pet godina nije se dogodio ni jedne nedelje da nismo otišli u svoju kolibu u divljini. Sada poslednje dve godine nismo išli tamo. Vreme je jednostavno preopasno... - rekao je Martin Šivak zabrinuto gledajući prema svom osmogodišnjem sinu Dejnu.

- Njega čeka nešto novo. Ove promene utiču na sve nas, sve će biti drugačije...

BONUS VIDEO:

(Espreso.rs/Jutarnji.hr)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media